https://lat.sputnikportal.rs/20211003/na-dnevnom-redu-sudbine-evrope-kultura-zivota-ili-kultura-smrti-1130369719.html
Na dnevnom redu sudbine Evrope: Kultura života ili kultura smrti
Na dnevnom redu sudbine Evrope: Kultura života ili kultura smrti
Sputnik Srbija
Na dnevnom redu sudbine Evrope: Kultura života ili kultura smrti
2021-10-03T19:01+0200
2021-10-03T19:01+0200
2022-09-29T13:55+0200
svet
svet
komentari i analitika
mađarska
emisija „prorok“
analize i mišljenja
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/03/1130369671_1143:387:2985:1423_1920x0_80_0_0_766ea9183a03560cbc8447df2d5dbf4c.jpg
Četvrti put zaredom organizovao je u Budimpešti demografski samit, privlačeći brojne pojedince iz politike i akademske zajednice da uzmu učešće, šireći tako „intelektualni kružok“ i posledično — uključujući u raspravu veći broj tema.Demografska oseka, primetna u skoro svim evropskim zemljama, više nije samo analizirana kroz neposredne mere koje državne vlasti mogu preduzimati u cilju zaustavljanja nepovoljnih trendova, već u sve značajnijoj meri i sa ideološkog stanovišta.Poenta nije samo u obezbeđivanju finansijskih beneficija, već ima i ekonomsku i društvenu dimenziju. Prvo, evidentirano je da su višedetne porodice (bez obzira da li se u njih ubrajaju porodice sa dvoje ili više dece) svojevrsni pokretači mikroekonomskih procesa. U mestu življenja ove porodice troše više na obavezno i dodatno obrazovanje dece, učenje jezika, sportske aktivnosti, kulturne sadržaje, zdravstvene usluge, naposletku i za širenje stambenog prostora, što iziskuje i kreditno zaduživanje, uz sve ostale uobičajene troškove.Pomoć roditeljima vraća se u sistemJednostavno, preko pomenutih subvencija novac se „vraća u sistem“ i podstiče ekonomsku dinamiku, ne odlazi na „luksuzne potrebe“ i „ne izlazi“ iz „lokalne zajednice“. Kritičari govore da je to „kap u moru“, ali od mnogo kapi protokom vremena može se formirati reka.Drugo, tako se u najboljem maniru sprovodi „inkluzivna politika“. Roditeljima je u interesu da „trče za svakim poslom“, uključuju se u privredne i društvene aktivnosti, kada im se garantuje izjednačavanje bruto zarade sa neto platom, njima je i te kako isplativa opcija da više rade. Subvencionisanje tada prestaje da bude „socijalna kategorija“ pa se i izbegavaju rasprave tipa — a zašto bi se iz budžeta isplaćivali dečiji dodaci i ono čuveno — a što su rađali toliku decu kada ne mogu da ih izdržavaju?Praksa pokazuje da su roditelji iz ovakvih porodica spremni na veće žrtve, veća odricanja i da kod njih postoji svest o neophodnosti da više rade. Opet, sav taj dodatni novac u najvećoj meri troši se na potrebe u lokalnoj zajednici i kroz poreze na kupljene proizvode i usluge vraća u budžet.Što se državne kase tiče, ti podsticaji u krajnjoj liniji ne predstavljaju minus. Ali, kada govorimo o onome što istraživači podrazumevaju pod terminom „ljudski kapital“, plusevi su višestruki. Ne može se društvo razvijati bez dece, ne može se ni optimistično razmišljati o budućnosti, ne može se ni puniti budžet, osiguravati nacionalna bezbednost, unapređivati nauka i obrazovanje.Rezultati popisa sve više šokirajuIako je demografska oseka primetna u celoj Evropi, uostalom iz godine u godinu Nemačka izdvaja sve više sa „pokrivanje rupa“ u penzionom sistemu, države sa istoka kontinenta su u najgorem položaju. Na ionako loše pokazatelje o brojevima novorođenih i umrlih, čiji su uzroci višestruki, nadovezala se galopirajuća migracija mladog (i uglavnom obrazovanog) stanovništva ka zapadnim zemljama. To se detektuje i u siromašnijim članicama EU.Preliminarni rezultati popisa iz Severne Makedonije šokirali su javnost, a biće još šokova kako se budu objavljivali ovi podaci i drugde na Balkanu. Smanjenje populacije na jugoistoku Evrope između dva popisa meri se milionima ljudi.Populacioni bankrotDarel Briker i Džon Ibitson u sjajnoj monografiji „Prazna planeta“ upozoravaju da će se nešto slično, već za tri decenije, nastaviti širom sveta.Promena načina života, usvajanje drugačijih vrednosti i neumitnost nove faze demografske tranzicije uticaće da se čovečanstvo nađe u etapi „populacionog bankrota“. U njihovom zaključku ima logike. Isto kao što ima logike u tome da će ovakav scenario proizvesti dramatične političke i društvene promene. Toliko dramatične, da ih u ovom trenutku ne možemo ni zamisliti.Na budimpeštanskom samitu razgovaralo se i o nametanju drugačijih vrednosti. Majk Pens, donedavno potpredsednik SAD, naglasio je:Ovde treba imati u vidu da pojam nacije, kako ga upotrebljavaju američki konzervativci, podrazumeva zapravo kulture, civilizacije. Definicija porodice se menja, kao i odnos prema nasleđu, tradiciji i što je posebno primetno — veri. Bogoliki čovek zamenjuje čovekolikog Boga. Sa takvom promenom, sve je teže razlučiti razliku između dobra i zla.Očekivano, zbog rasprava, tema i poruka, iz drugog dela „evropske javnosti“ samit je okarakterisan kao „anticivilizacijski“, skup zagovornika antimigrantske politike, homofoba i radikala različitih ubeđenja. Svako brani svoje pozicije. Priča o demografskoj obnovi i porodičnim vrednostima ne ide zajedno sa „gej -paradama“ i konceptom rodne ravnopravnosti.I upravo taj momenat ukazuje da se na „dnevnom redu“ budućih debata o „sudbini Evrope“ pomaljaju sasvim nove, moguće i najvažnije teme. Ko je i zašto za „kulturu života“, a ko je i zašto za „kulturu smrti“? Kako se u tom kontekstu tumače ljudska prava i slobode? Ima li evropske civilizacije bez evropske tradicije i hrišćanske baštine?Poslednji samit nagovestio je, kao nijedan pre toga, da se priča iz uskog okvira preduzimanja konkretnih institucionalnih mera seli na daleko šire polje ideologije.
mađarska
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
evropa, demografija, porodica, deca, mađarska, viktor orban, dušan proroković, prorok, emisija prorok, evropa, demografija, porodica, deca, mađarska, viktor orban, dušan proroković, prorok, emisija prorok
evropa, demografija, porodica, deca, mađarska, viktor orban, dušan proroković, prorok, emisija prorok, evropa, demografija, porodica, deca, mađarska, viktor orban, dušan proroković, prorok, emisija prorok
Na dnevnom redu sudbine Evrope: Kultura života ili kultura smrti
19:01 03.10.2021 (Osveženo: 13:55 29.09.2022) Viktor Orban nije prvi u Evropi koji se fokusira na pitanje demografije kao jedno od najvažnijih. Međutim, on jeste najuporniji i izgleda — najzainteresovaniji za ovu stvar.
Četvrti put zaredom organizovao je u Budimpešti
demografski samit, privlačeći brojne pojedince iz politike i akademske zajednice da uzmu učešće, šireći tako „intelektualni kružok“ i posledično — uključujući u raspravu veći broj tema.
Demografska oseka, primetna u skoro svim evropskim zemljama, više nije samo analizirana kroz neposredne mere koje državne vlasti mogu preduzimati u cilju zaustavljanja nepovoljnih trendova, već u sve značajnijoj meri i sa ideološkog stanovišta.
Mađarska je daleko odmakla u definisanju mera za podsticanje roditeljstva. To se odavno više ne temelji na suštinski najjednostavnijem modelu — isplati dečijih dodataka, već uvođenju posebne institucije koja se u Rusiji naziva „materinski kapital“, a podrazumeva garantovanje stambenih kredita (trenutno iznosi oko 35.000 evra i bespovratan je za porodicu koja dobije i treće dete), oslobađanje od poreza na zaradu, progresivno smanjivanje plaćanja različitih dažbina…
Poenta nije samo u obezbeđivanju finansijskih beneficija, već ima i ekonomsku i društvenu dimenziju. Prvo, evidentirano je da su višedetne porodice (bez obzira da li se u njih ubrajaju porodice sa dvoje ili više dece) svojevrsni pokretači mikroekonomskih procesa. U mestu življenja ove porodice troše više na obavezno i dodatno obrazovanje dece, učenje jezika, sportske aktivnosti, kulturne sadržaje, zdravstvene usluge, naposletku i za širenje stambenog prostora, što iziskuje i kreditno zaduživanje, uz sve ostale uobičajene troškove.
Pomoć roditeljima vraća se u sistem
Jednostavno, preko pomenutih subvencija novac se „vraća u sistem“ i podstiče ekonomsku dinamiku, ne odlazi na „luksuzne potrebe“ i „ne izlazi“ iz „lokalne zajednice“. Kritičari govore da je to „kap u moru“, ali od mnogo kapi protokom vremena može se formirati reka.
Drugo, tako se u najboljem maniru sprovodi „inkluzivna politika“. Roditeljima je u interesu da „trče za svakim poslom“, uključuju se u privredne i društvene aktivnosti, kada im se garantuje izjednačavanje bruto zarade sa neto platom, njima je i te kako isplativa opcija da više rade. Subvencionisanje tada prestaje da bude „socijalna kategorija“ pa se i izbegavaju rasprave tipa — a zašto bi se iz budžeta isplaćivali dečiji dodaci i ono čuveno — a što su rađali toliku decu kada ne mogu da ih izdržavaju?
Praksa pokazuje da su roditelji iz ovakvih porodica spremni na veće žrtve, veća odricanja i da kod njih postoji svest o neophodnosti da više rade. Opet, sav taj dodatni novac u najvećoj meri troši se na potrebe u lokalnoj zajednici i kroz poreze na kupljene proizvode i usluge vraća u budžet.
Što se državne kase tiče, ti podsticaji u krajnjoj liniji ne predstavljaju minus. Ali, kada govorimo o onome što istraživači podrazumevaju pod terminom „ljudski kapital“, plusevi su višestruki. Ne može se društvo razvijati bez dece, ne može se ni optimistično razmišljati o budućnosti, ne može se ni puniti budžet, osiguravati nacionalna bezbednost, unapređivati nauka i obrazovanje.
Rezultati popisa sve više šokiraju
Iako je demografska oseka primetna u celoj Evropi, uostalom iz godine u godinu Nemačka izdvaja sve više sa „pokrivanje rupa“ u penzionom sistemu, države sa istoka kontinenta su u najgorem položaju. Na ionako loše pokazatelje o brojevima novorođenih i umrlih, čiji su uzroci višestruki, nadovezala se galopirajuća migracija mladog (i uglavnom obrazovanog) stanovništva ka zapadnim zemljama. To se detektuje i u siromašnijim članicama EU.
Nemačka tako „kompenzuje deficit“ prijemom stanovništva iz Poljske, Bugarske, Hrvatske, Srbije... Donekle se snalaze i Poljaci otvaranjem granica za Ukrajince, Mađari privlačenjem sunarodnika iz okruženja, ali suštinski — otvoreno je koliko takav pristup može trajati?
Preliminarni rezultati
popisa iz Severne Makedonije šokirali su javnost, a biće još šokova kako se budu objavljivali ovi podaci i drugde na Balkanu.
Smanjenje populacije na jugoistoku Evrope između dva popisa meri se milionima ljudi.
Darel Briker i Džon Ibitson u sjajnoj monografiji „Prazna planeta“ upozoravaju da će se nešto slično, već za tri decenije, nastaviti širom sveta.
Promena načina života, usvajanje drugačijih vrednosti i neumitnost nove faze demografske tranzicije uticaće da se čovečanstvo nađe u etapi „populacionog bankrota“. U njihovom zaključku ima logike. Isto kao što ima logike u tome da će ovakav scenario proizvesti dramatične političke i društvene promene. Toliko dramatične, da ih u ovom trenutku ne možemo ni zamisliti.
Na budimpeštanskom samitu razgovaralo se i o nametanju drugačijih vrednosti. Majk Pens, donedavno potpredsednik SAD, naglasio je:
„Naše porodice izgradile su naše civilizacije, one treba da budu obnovljene i očuvane. Jake porodice stvaraju jake zajednice, a jake zajednice stvaraju jake nacije.“
Ovde treba imati u vidu da pojam nacije, kako ga upotrebljavaju američki konzervativci, podrazumeva zapravo kulture, civilizacije. Definicija porodice se menja, kao i odnos prema nasleđu, tradiciji i što je posebno primetno — veri. Bogoliki čovek zamenjuje čovekolikog Boga. Sa takvom promenom, sve je teže razlučiti razliku između dobra i zla.
Očekivano, zbog rasprava, tema i poruka, iz drugog dela „evropske javnosti“ samit je okarakterisan kao „anticivilizacijski“, skup zagovornika antimigrantske politike, homofoba i radikala različitih ubeđenja. Svako brani svoje pozicije. Priča o demografskoj obnovi i porodičnim vrednostima ne ide zajedno sa „gej -paradama“ i konceptom rodne ravnopravnosti.
I upravo taj momenat ukazuje da se na „dnevnom redu“ budućih debata o „sudbini Evrope“ pomaljaju sasvim nove, moguće i najvažnije teme. Ko je i zašto za „kulturu života“, a ko je i zašto za „kulturu smrti“? Kako se u tom kontekstu tumače ljudska prava i slobode? Ima li evropske civilizacije bez evropske tradicije i hrišćanske baštine?
Poslednji samit nagovestio je, kao nijedan pre toga, da se priča iz uskog okvira preduzimanja konkretnih institucionalnih mera seli na daleko šire polje ideologije.
