https://lat.sputnikportal.rs/20210927/zasto-su-planete-suncevog-sistema-sve-u-istoj-ravni-1130201851.html
Zašto su planete Sunčevog sistema sve u istoj ravni
Zašto su planete Sunčevog sistema sve u istoj ravni
Sputnik Srbija
Razlog zašto su planete Sunčevog sistema sve u istoj ravni
2021-09-27T18:34+0200
2021-09-27T18:34+0200
2021-09-27T18:36+0200
nauka i tehnologija
svemir
sunčev sistem
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1b/1130201826_0:0:1625:914_1920x0_80_0_0_cfb79680fd5d606f246d5817c085674b.jpg
„Pre oko 4,5 milijardi godina Sunčev sistem nije bio ništa drugo do ogroman vrtložni oblak prašine i gasa“, kaže astronom Nader Hagigipur sa Univerziteta na Havajima u Manoji.Prema astronomu, taj ogromni oblak imao je širinu od 12.000 astronomskih jedinica (1 astronomska jedinica je prosečna udaljenost između Zemlje i Sunca, oko 150 miliona kilometara), a taj oblak je postao toliko veliki da je počeo da se urušava.Taj oblak je postao toliko velik da je, iako je bio samo ispunjen molekulima prašine i gasa, sam je počeo da se urušava i smanjuje pod sopstvenom masom, rekao je Hagigipur.Kako se rotirajući oblak prašine i gasa počeo urušavati, on se takođe spljoštio. Zamislite da pica-majstor baca testo u vazduh rotirajući ga. Dok se okreće, testo se širi, ali postaje sve tanje i ravno. To se dogodilo veoma ranom Sunčevom sistemu.U međuvremenu, u centru ovog uvek spljoštenog oblaka, svi ti molekuli gasa su se toliko stisnuli da su se zagrejali, rekao je Hagigipur. Pod ogromnom toplotom i pritiskom, atomi vodonika i helijuma su se stopili i pokrenuli nuklearnu reakciju dugu milijardu godina u obliku zvezde-bebe: Sunca. Tokom narednih 50 miliona godina, Tako je u narednih 50 miliona godina Sunce raslo, sakupljajući gas i prašinu iz okoline, emitujući talase jake toplote i zračenja. Rastuće sunce je polako očistilo krofnu praznog prostora oko sebe, prenosi „Lajv sajnes“.Kako je sunce raslo, oblak je nastavio da se ruši, formirajući „disk oko zvezde koji postaje sve ravniji i širi se i širi sa suncem u centru“, rekao je Hagigipur. Na kraju je oblak postao ravna struktura nazvana protoplanetarni disk, koji kruži oko mlade zvezde. Disk se protezao stotinama astronomskih jedinica i bio je samo jedna desetina debljine diska. Desetine miliona godina nakon toga, čestice prašine u protoplanetarnom disku lagano su se vrtložile, povremeno udarajući jedna u drugu. Neki su se čak i držali zajedno. I tokom tih miliona godina, te čestice postale su milimetarska zrna, a ta zrna su postala centimetar dugački kamenčići, a kamenčići su nastavili da se sudaraju i lepe zajedno.Na kraju se većina materijala na protoplanetarnom disku zalepila i formirala ogromne objekte. Neki od tih objekata su postali toliko veliki da ih je gravitacija oblikovala u sferne planete, patuljaste planete i mesece. Drugi objekti su postali nepravilnog oblika, poput asteroida, kometa i nekih malih meseca. Uprkos različitim veličinama ovih objekata, oni su ostali manje-više na istoj ravni, odakle potiče njihov građevinski materijal. Zato čak i danas osam planeta Sunčevog sistema i druga nebeska tela kruže na približno istom nivou.
https://lat.sputnikportal.rs/20210924/ruski-naucnik-otkriva-koja-je-prava-boja-sunca-1130133570.html
sunčev sistem
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
sunčev sistem zašto je ravan planete nauka kosmos svemir
sunčev sistem zašto je ravan planete nauka kosmos svemir
Zašto su planete Sunčevog sistema sve u istoj ravni
18:34 27.09.2021 (Osveženo: 18:36 27.09.2021) Ako ste ikada gledali model Sunčevog sistema, verovatno ste primetili da sunce, planete, meseci i asteroidi stoje otprilike na istoj ravni. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo otputovati na sam početak Sunčevog sistema, pre oko 4,5 milijardi godina.
„Pre oko 4,5 milijardi godina Sunčev sistem nije bio ništa drugo do ogroman vrtložni oblak prašine i gasa“, kaže astronom Nader Hagigipur sa Univerziteta na Havajima u Manoji.
Prema astronomu, taj ogromni oblak imao je širinu od 12.000 astronomskih jedinica (1 astronomska jedinica je prosečna udaljenost između Zemlje i Sunca, oko 150 miliona kilometara), a taj oblak je postao toliko veliki da je počeo da se urušava.
Taj oblak je postao toliko velik da je, iako je bio samo ispunjen molekulima prašine i gasa, sam je počeo da se urušava i smanjuje pod sopstvenom masom, rekao je Hagigipur.
Kako se rotirajući oblak prašine i gasa počeo urušavati, on se takođe spljoštio. Zamislite da pica-majstor baca testo u vazduh rotirajući ga. Dok se okreće, testo se širi, ali postaje sve tanje i ravno. To se dogodilo veoma ranom Sunčevom sistemu.
U međuvremenu, u centru ovog uvek spljoštenog oblaka, svi ti molekuli gasa su se toliko stisnuli da su se zagrejali, rekao je Hagigipur. Pod ogromnom toplotom i pritiskom, atomi vodonika i helijuma su se stopili i pokrenuli nuklearnu reakciju dugu milijardu godina u
obliku zvezde-bebe: Sunca. Tokom narednih 50 miliona godina, Tako je u narednih 50 miliona godina Sunce raslo, sakupljajući gas i prašinu iz okoline, emitujući talase jake toplote i zračenja. Rastuće sunce je polako očistilo krofnu praznog prostora oko sebe,
prenosi „Lajv sajnes“.
Kako je sunce raslo, oblak je nastavio da se ruši, formirajući „disk oko zvezde koji postaje sve ravniji i širi se i širi sa suncem u centru“, rekao je Hagigipur.
Na kraju je oblak postao ravna struktura nazvana protoplanetarni disk, koji kruži oko mlade zvezde. Disk se protezao stotinama astronomskih jedinica i bio je samo jedna desetina debljine diska. Desetine miliona godina nakon toga, čestice prašine u protoplanetarnom disku lagano su se vrtložile, povremeno udarajući jedna u drugu. Neki su se čak i držali zajedno. I tokom tih miliona godina, te čestice postale su milimetarska zrna, a ta zrna su postala centimetar dugački kamenčići, a kamenčići su nastavili da se sudaraju i lepe zajedno.
Na kraju se većina materijala na protoplanetarnom disku zalepila i formirala ogromne objekte. Neki od tih objekata su postali toliko veliki da ih je gravitacija oblikovala u sferne planete, patuljaste planete i mesece. Drugi objekti su postali nepravilnog oblika, poput asteroida, kometa i nekih malih meseca.
Uprkos različitim veličinama ovih objekata, oni su ostali manje-više na istoj ravni, odakle potiče njihov građevinski materijal. Zato čak i danas osam planeta Sunčevog sistema i druga nebeska tela kruže na približno istom nivou.
