https://lat.sputnikportal.rs/20210926/novi-projekat-naucnici-pokusavaju-zelenu-salatu-da-pretvore-u-fabriku-mrna-vakcina-1130179280.html
Novi projekat: Naučnici pokušavaju zelenu salatu da pretvore u fabriku mRNA vakcina
Novi projekat: Naučnici pokušavaju zelenu salatu da pretvore u fabriku mRNA vakcina
Sputnik Srbija
Naučnici sa univerziteta u Kaliforniji istražuju mogućnost da se vakcine u budućnosti, umesto klasičnog načina primanja, unose preko jestivih biljaka. 26.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-26T18:50+0200
2021-09-26T18:50+0200
2021-09-26T18:50+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/0f/1125100823_0:96:1280:816_1920x0_80_0_0_f63d263430762829ec292ba05c1b4881.jpg
Naučnici istražuju mogu li jestive biljke, kao što je zelena salata, pretvoriti u „fabrike“ vakcina sa informacijskom RNK (mRNA), tehnologijom koja se koristi u vakcinama protiv kovida 19.Jedna od izazova te nove tehnologije je da vakcine moraju da se drže na hladnom mestu tokom transporta i skladištenja, a ukoliko naučnici sa univerziteta „Riversajd“ uspešno sprovedu projekat, to može biti prevaziđen uz mogućnost skladištenja na sobnoj temperaturi.Nacionalna fondacija za nauku donirala je pola miliona dolara za ovaj projekat, a cilj naučnika je, između ostalog, da dokaže da biljke mogu da proizvedu dovoljno mRNA u odnosu na tradicionalnu vakcinu i da utvrde pravu dozu.„U idealnom slučaju, jedna biljka bi proizvela dovoljno mRNA za vakcinaciju jedne osobe“, rekao je Huan Pablo Giraldo, vanredni profesor kalifornijskog Univerziteta sa odeljenja za botaniku, koji predvodi ovo istraživanje u saradnji sa naučnicima sa još dva univerziteta — „San Dijego“ i „Karnegi Melon“.On je rekao da taj pristup testiraju na spanaću i zelenoj salati, kao i da je dugoročan cilj da ljudi to sami uzgajaju u svojim baštama.Ključ ovog istraživanja je, kako je objavljeno na portalu Univerziteta u Kaliforniji, hloroplast za koji Giraldo kaže da je „neiskorišćeni izvor za stvaranje poželjnih molekula“.S tim u vezi, Giraldo sarađuje sa Nikol Stajnmec, profesorkom sa „San Dijega“, čiji je tim osmislio nanotehnologije koje omogućavaju isporučivanje genetskog materijala hloroplastu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/0f/1125100823_32:0:1248:912_1920x0_80_0_0_d758757ef2422a50ec747e020b0eb388.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zelena salata, jestive biljke, vakcina, nauka, naučnici, istraživanje, hloroplast, zelena salata, jestive biljke, vakcina, nauka, naučnici, istraživanje, hloroplast
zelena salata, jestive biljke, vakcina, nauka, naučnici, istraživanje, hloroplast, zelena salata, jestive biljke, vakcina, nauka, naučnici, istraživanje, hloroplast
Novi projekat: Naučnici pokušavaju zelenu salatu da pretvore u fabriku mRNA vakcina
Naučnici sa univerziteta u Kaliforniji istražuju mogućnost da se vakcine u budućnosti, umesto klasičnog načina primanja, unose preko jestivih biljaka.
Naučnici istražuju mogu li jestive biljke, kao što je zelena salata, pretvoriti u „fabrike“ vakcina sa informacijskom RNK (mRNA), tehnologijom koja se koristi u vakcinama protiv kovida 19.
Jedna od izazova te nove tehnologije je da vakcine moraju da se drže na hladnom mestu tokom transporta i skladištenja, a ukoliko naučnici sa univerziteta „Riversajd“ uspešno sprovedu projekat, to može biti prevaziđen uz mogućnost skladištenja na sobnoj temperaturi.
Nacionalna fondacija za nauku donirala je pola miliona dolara za ovaj projekat, a cilj naučnika je, između ostalog, da dokaže da biljke mogu da proizvedu dovoljno mRNA u odnosu na tradicionalnu vakcinu i da utvrde pravu dozu.
„U idealnom slučaju, jedna biljka bi proizvela dovoljno mRNA za vakcinaciju jedne osobe“, rekao je Huan Pablo Giraldo, vanredni profesor kalifornijskog Univerziteta sa odeljenja za botaniku, koji predvodi ovo istraživanje u saradnji sa naučnicima sa još dva univerziteta — „San Dijego“ i „Karnegi Melon“.
On je rekao da taj pristup testiraju na spanaću i zelenoj salati, kao i da je dugoročan cilj da ljudi to sami uzgajaju u svojim baštama.
„Poljoprivrednici bi na kraju to mogli da uzgajaju na njivama“, dodao je Giraldo.
Ključ ovog istraživanja je, kako je
objavljeno na portalu Univerziteta u Kaliforniji,
hloroplast za koji Giraldo kaže da je „neiskorišćeni izvor za stvaranje poželjnih molekula“.
S tim u vezi, Giraldo sarađuje sa Nikol Stajnmec, profesorkom sa „San Dijega“, čiji je tim osmislio nanotehnologije koje omogućavaju isporučivanje genetskog materijala hloroplastu.