Nariškin: Izveštaj američkih obaveštajaca o koroni ─ neprofesionalan
10:11 26.09.2021 (Osveženo: 11:09 26.09.2021)
© Sputnik / Maksim Blinov / Uđi u bazu fotografijaDirektor Spoljno-obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Izveštaj američkih obaveštajnih službi o poreklu virusa korona sadržao je politizovane ocene što je neobično za obaveštajce i izgleda neprofesionalno, izjavio je u intervjuu za „RT“ direktor ruske Spoljno-obaveštajne službe Sergej Nariškin.
„Nedavno je američka obaveštajna zajednica objavila svoj izveštaj koji je sadržao vrlo nejasne, ispolitizovane ocene što, naravno, nije karakteristično za obaveštajne službe i izgleda vrlo neprofesionalno“, primetio je on.
Nariškin je ovo pripisao „krizi izazvanoj nastojanjima da se politizuju aktivnosti američke obaveštajne zajednice“.
„Što se tiče naših znanja, mi, naravno, pokušavamo da pratimo ovo pitanje. Ali nismo dobili nikakve dokaze da je ovaj virus nastao u laboratoriji. I zato se, naravno, pridržavamo verzije... koje se, po mom mišljenju, pridržava i većina naučne zajednice, da je ovaj virus, naravno, rođen u prirodi“, objasnio je Nariškin.
Glavni ruski obaveštajac je naglasio da bi konačan odgovor na ovo pitanje trebalo da daju naučnici, posebno mikrobiolozi i virolozi.
O „havanskom sindromu“
Komentarišući takozvani havanski sindrom, Nariškin je rekao da pripadnici ruske obaveštajne službe ni u jednoj zemlji nisu imali neurološke simptome slične ovom sindromu.
„Da li su oficiri Spoljnoobaveštajne službe doživeli takav uticaj u nekoj zemlji – ne“, rekao je on.
Odgovarajući na pitanje da li može da postoji oružje koje bi moglo da utiče na mozak i nervni sistem, Nariškin je primetio da su na Zapadu tokom sovjetske ere vršena istraživanja uticaja elektromagnetnih talasa na ljudski mozak.
„Počeo sam da radim u toj oblasti u sovjetskoj naučno-tehničkoj obaveštajnoj službi i zbog toga sam bio zainteresovan za ovo područje naučnih istraživanja i znam da je čak u to vreme Zapad aktivno istraživao kako elektromagnetni talasi i oscilacije mogu da utiču na ljudski mozak, uključujući na koji način bi mogli da kontrolišu ljudski um i utiču na njegovo ponašanje“, rekao je Nariškin.
Havanski sindrom je niz neuroloških simptoma, uključujući vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i probleme sa sluhom, koji su u novembru 2016. primećeni kod nekih zaposlenih u kanadskoj i američkoj ambasadi u Havani i njihovih porodica. Američke vlasti su navele da je u pitanju bio ciljani napad na njihove diplomate uz pomoć zvučnog oružja.
Saradnja na temu Avganistana
Nariškin je dodao da Spoljno-obaveštajna služba sarađuje sa svim obaveštajnim službama u regionu na temu Avganistana.
„Normalizacija situacije u Avganistanu je u nadležnosti svih regionalnih sila i zemalja Centralne Azije, Kine, Indije, Pakistana, Irana i, naravno, Rusije. S tim u vezi, veoma je važno da obaveštajne službe rade zajedno i moram reći da sarađujemo praktično sa svim zemljama koje sam nabrojao“, objasnio je on.
Početkom avgusta talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Militanti su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu. Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu će biti Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.