https://lat.sputnikportal.rs/20210926/dok-se-u-srbiji-masovno-krsi-mera-nosenja-maski-prvaci-nose-i-na-fizickom-1130127370.html
Dok se u Srbiji masovno krši mera nošenja maski, prvaci nose i na fizičkom
Dok se u Srbiji masovno krši mera nošenja maski, prvaci nose i na fizičkom
Sputnik Srbija
Dok se u Srbiji svakodnevno može videti drastično kršenje pravila o nošenju maski u zatvorenom, reporter Sputnjika naišao je u dvorištu jedne osnovne škole u... 26.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-26T13:10+0200
2021-09-26T13:10+0200
2021-09-26T13:24+0200
srbija
deca
branimir nestorović
virus korona
zaštitne maske
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/12/1123037279_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_932550480a3f047100116ef17bd548fd.jpg
Po preporuci Ministarstva zdravlja učenik masku treba da nosi pri ulasku u školu, sve do klupe, tokom odgovaranja i svakog razgovora, bilo kojeg kretanja van klupe, prilikom odlaska na odmor ili u toalet. Kada je reč o časovima fizičkog, učenici u svlačionicama treba da održavaju fizičku distancu od najmanje metar i po. Časovi se održavaju na otvorenom kad god je to moguće, a u zatvorenom bez maski, ali i je neophodno izbegavati kontakt, odnosno kolektivne sportove.Pulmolog Tatjana Radosavljević pozdravlja odluku učiteljice s početka priče, šta god da je razlog nošenja maski na otvorenom.Maske na fizičkom ne smetaju„Ako mislite da će deci nešto da smeta to što nose masku i rade fizičko – neće. Ako hirurg može da operiše sa maskom, a mora da ima maksimalnu fizičku i psihičku koncentraciju, ako su prosvetni radnici procenili da je to bolje, ako su deca nagurana jedno do drugog, jer pored maske mora da se drži i određeno rastojanje, onda je to sasvim u redu, ne vidim u čemu je problem“, kaže Radosavljevićeva.Ovaj pulmolog dodaje da nošenje maske na otvorenom zapravo zavisi od situacije, društva, odnosno da li smo se zadesili u gužvi.„Ako sami šetate Adom Ciganlijom, na metar do dva od vas nema nikoga, onda možete da skinete masku, ali ako ste u gužvi, onda morate nositi masku. Nikad ne znate ko je od tih koji su bez maske bolestan od kovida, pa šeta da bi lakše podneo izolaciju. Postoje pravila koja se, nažalost, ne poštuju, obavezno nošenje maske u zatvorenom prostoru, što se tiče otvorenog prostora, ukoliko su deca zbijena jedno do drugog to je dobra odluka prosvetnog radnika“.S druge strane, specijalista pedijatrije sa subspecijalizacijom iz pulmologije i alergologije dr Branimir Nestorović za Sputnjik kaže da je apsolutno protiv nošenja maski, ne samo na otvorenom, već i u zatvorenom prostoru.Ne štite ni od običnog gripaOn dodaje da je pročitao čak 30 studija urađenih u različitim ustanovama koja pokazuju da nošenje maske nema veliki značaj u zaštiti od virusa kovid 19.„Kad je bila pandemija običnog gripa, SZO nije preporučivala maske. I oni kažu da samo bolesni treba da nose maske. Ta priča o maskama je bizarna. Pre nekoliko dana je izašao jedan rad, šest medicinsko – istraživačkih centara u Nemačkoj ispitivalo je nošenje maski, pokazalo se da kada se duže vreme nosi, ima puno zdravstvenih problema. Pada kiseonik, dolazi do glavobolje, napetosti, dolazi do različitih problema sa disanjem, posebno ako se nose hirurške maske, koje ne štite uopšte. One epidemiološke u nekom kratkom vremenskom periodu štite, hirurške ne štite uopšte“, ističe Nestorović.Posle pomame za nano maskom N-95 na početku pandemije, Svetska zdravstvena organizacija u junu prošle godine preporučila je nošenje maski od tkanine, u decembru da se u nekim slučajevima maske nose i kod kuće. Sledila je preporuka da ih nose i vakcinisani. Maska je danas preporuka i za države u kojima je mali broj vakcinisanih.Sa decom ipak biti na oprezuKada su u pitanju deca, maske su kao obavezne prvo preporučene za decu iznad 11 godina, a kasnije da odluku o upotrebi za decu od šest do 11 godina treba zasnivati na tome da li je korona rasprostranjena u području u kojem dete živi, na sposobnost deteta da na siguran način koristi masku, ali i koliko su pranje i zamena maski dostupni deci.Doktorka Tatjana Radosavljević sigurna je da sa decom treba biti na oprezu. Praksa je, kaže, pokazala da ako se zaraze, ona uglavnom lako podnose virus, ali kovid 19 mogu da prenesu roditeljima i još osetljivijim bakama i dekama, koji ga najteže podnose.Dr Nestorović s druge strane tvrdi da deca nisu glavni prenosioci u porodici, da tako kažu istraživanja koja on prati. Dodaje da mu nije jasno zašto se rečenica da deca najlakše prenose koronu u javnosti stalno ponavlja, kaže Nestorović.„Još prošlog leta je izašao članak u Švajcarskoj da deca nisu prenosioci zaraze, ako ne mogu da se zaraze, onda ne mogu ni da prenesu, potrebno je imati virus u nosu da bi ga preneli. Švajcarska je prošlog juna ukinula pravilo da deca ne idu kod babe i dede. U međuvremenu je bilo još nekoliko takvih studija, pokazalo se da deca nisu prenosioci, zapravo, njihov udeo u prenošenju je izuzetno mali. Sada je opet izašla američka statistika što se dece tiče, to je isto ono što smo znali od početka, da se deca vrlo retko razboljevaju, a ako se razbole, imaju vrlo blagu kliničku sliku“, kaže Nestorović.Vladaju i drugi korona virusiOn dodaje da je u međuvremenu američka statistika minimalno korigovala procenat smrtnosti od kovida kod dece do 19 godina, da je sada 0,001 odsto.Dok on još jednom podvlači da su maske za decu samo opterećenje i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, doktorka Radosavljević podseća da maske na ulicu nije donela korona, već zagađenje.„Nošenje maski je odavno najnormalnije u velikim gradovima, koliko štiti od najkrupnijih čestica, štiti, ali ne štiti od najsitnijih, ali to je stvar kulture. Načina na koji shvatamo nošenje maski koje ni jednog trenutka kao pravilo nije ukinuto, to je obaveza. Niko ne nosi masku, a onda se čudimo što imamo hiljade obolelih“.Na kraju razgovora za Sputnjik dr Nestorović kaže da treba imati u vidu da smo ušli u jesenju sezonu respiratornih infekcija, kada se deca često razboljevaju. On dodaje da su korona virusi i inače najčešći uzročnici respiratornih oboljenja dece.„To je još jedno objašnjenje zašto su deca prilično rezistentna na ovaj virus, maske tu ne mogu pomoći“, zaključuje Nestorović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/12/1123037279_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_40d4995a4e8bd6615d0a175bc31eeae7.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
korona, deca, maske, fizičko, nošenje maski, branimir nestorović, tatjana radosavljević, korona, deca, maske, nošenje maski, branimir nestorović, tatjana radosavljević,
korona, deca, maske, fizičko, nošenje maski, branimir nestorović, tatjana radosavljević, korona, deca, maske, nošenje maski, branimir nestorović, tatjana radosavljević,
Dok se u Srbiji masovno krši mera nošenja maski, prvaci nose i na fizičkom
13:10 26.09.2021 (Osveženo: 13:24 26.09.2021) Dok se u Srbiji svakodnevno može videti drastično kršenje pravila o nošenju maski u zatvorenom, reporter Sputnjika naišao je u dvorištu jedne osnovne škole u Beogradu na čas fizičkog vaspitanja na kome su prvaci vežbali pod maskama. Pod maskom je bila i učiteljica. Šta kažu mere, a šta stručnjaci o nošenju maski na otvorenom.
Po preporuci Ministarstva zdravlja učenik masku treba da nosi pri ulasku u školu, sve do klupe, tokom odgovaranja i svakog razgovora, bilo kojeg kretanja van klupe, prilikom odlaska na odmor ili u toalet.
Maska se može odložiti kada učenik sedi u svojoj klupi i sluša nastavu.
Kada je reč o časovima fizičkog, učenici u svlačionicama treba da održavaju fizičku distancu od najmanje metar i po. Časovi se održavaju na otvorenom kad god je to moguće, a u zatvorenom bez maski, ali i je neophodno izbegavati kontakt, odnosno kolektivne sportove.
Pulmolog Tatjana Radosavljević pozdravlja odluku učiteljice s početka priče, šta god da je razlog nošenja maski na otvorenom.
Maske na fizičkom ne smetaju
„Ako mislite da će deci nešto da smeta to što nose masku i rade fizičko – neće. Ako hirurg može da operiše sa maskom, a mora da ima maksimalnu fizičku i psihičku koncentraciju, ako su prosvetni radnici procenili da je to bolje, ako su deca nagurana jedno do drugog, jer pored maske mora da se drži i određeno rastojanje, onda je to sasvim u redu, ne vidim u čemu je problem“, kaže Radosavljevićeva.
Ovaj pulmolog dodaje da nošenje maske na otvorenom zapravo zavisi od situacije, društva, odnosno da li smo se zadesili u gužvi.
„Ako sami šetate Adom Ciganlijom, na metar do dva od vas nema nikoga, onda možete da skinete masku, ali ako ste u gužvi, onda morate nositi masku. Nikad ne znate ko je od tih koji su bez maske bolestan od kovida, pa šeta da bi lakše podneo izolaciju. Postoje pravila koja se, nažalost, ne poštuju, obavezno nošenje maske u zatvorenom prostoru, što se tiče otvorenog prostora, ukoliko su deca zbijena jedno do drugog to je dobra odluka prosvetnog radnika“.
S druge strane, specijalista pedijatrije sa subspecijalizacijom iz pulmologije i alergologije dr Branimir Nestorović za Sputnjik kaže da je apsolutno protiv nošenja maski, ne samo na otvorenom, već i u zatvorenom prostoru.
Ne štite ni od običnog gripa
On dodaje da je pročitao čak 30 studija urađenih u različitim ustanovama koja pokazuju da nošenje maske nema veliki značaj u zaštiti od virusa kovid 19.
„Kad je bila pandemija običnog gripa, SZO nije preporučivala maske. I oni kažu da samo bolesni treba da nose maske. Ta priča o maskama je bizarna. Pre nekoliko dana je izašao jedan rad, šest medicinsko – istraživačkih centara u Nemačkoj ispitivalo je nošenje maski, pokazalo se da kada se duže vreme nosi, ima puno zdravstvenih problema. Pada kiseonik, dolazi do glavobolje, napetosti, dolazi do različitih problema sa disanjem, posebno ako se nose hirurške maske, koje ne štite uopšte. One epidemiološke u nekom kratkom vremenskom periodu štite, hirurške ne štite uopšte“, ističe Nestorović.
Posle pomame za nano maskom N-95 na početku pandemije, Svetska zdravstvena organizacija u junu prošle godine preporučila je nošenje maski od tkanine, u decembru da se u nekim slučajevima maske nose i kod kuće. Sledila je preporuka da ih nose i vakcinisani. Maska je danas preporuka i za države u kojima je mali broj vakcinisanih.
Sa decom ipak biti na oprezu
Kada su u pitanju deca, maske su kao obavezne prvo preporučene za decu iznad 11 godina, a kasnije da odluku o upotrebi za decu od šest do 11 godina treba zasnivati na tome da li je korona rasprostranjena u području u kojem dete živi, na sposobnost deteta da na siguran način koristi masku, ali i koliko su pranje i zamena maski dostupni deci.
Doktorka Tatjana Radosavljević sigurna je da sa decom treba biti na oprezu. Praksa je, kaže, pokazala da ako se zaraze, ona uglavnom lako podnose virus, ali kovid 19 mogu da prenesu roditeljima i još osetljivijim bakama i dekama, koji ga najteže podnose.
Dr Nestorović s druge strane tvrdi da deca nisu glavni prenosioci u porodici, da tako kažu istraživanja koja on prati. Dodaje da mu nije jasno zašto se rečenica da deca najlakše prenose koronu u javnosti stalno ponavlja, kaže Nestorović.
„Još prošlog leta je izašao članak u Švajcarskoj da deca nisu prenosioci zaraze, ako ne mogu da se zaraze, onda ne mogu ni da prenesu, potrebno je imati virus u nosu da bi ga preneli. Švajcarska je prošlog juna ukinula pravilo da deca ne idu kod babe i dede. U međuvremenu je bilo još nekoliko takvih studija, pokazalo se da deca nisu prenosioci, zapravo, njihov udeo u prenošenju je izuzetno mali. Sada je opet izašla američka statistika što se dece tiče, to je isto ono što smo znali od početka, da se deca vrlo retko razboljevaju, a ako se razbole, imaju vrlo blagu kliničku sliku“, kaže Nestorović.
Vladaju i drugi korona virusi
On dodaje da je u međuvremenu američka statistika minimalno korigovala procenat smrtnosti od kovida kod dece do 19 godina, da je sada 0,001 odsto.
Dok on još jednom podvlači da su maske za decu samo opterećenje i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, doktorka Radosavljević podseća da maske na ulicu nije donela korona, već zagađenje.
„Nošenje maski je odavno najnormalnije u velikim gradovima, koliko štiti od najkrupnijih čestica, štiti, ali ne štiti od najsitnijih, ali to je stvar kulture. Načina na koji shvatamo nošenje maski koje ni jednog trenutka kao pravilo nije ukinuto, to je obaveza. Niko ne nosi masku, a onda se čudimo što imamo hiljade obolelih“.
Na kraju razgovora za Sputnjik dr Nestorović kaže da treba imati u vidu da smo ušli u jesenju sezonu respiratornih infekcija, kada se deca često razboljevaju. On dodaje da su korona virusi i inače najčešći uzročnici respiratornih oboljenja dece.
„To je još jedno objašnjenje zašto su deca prilično rezistentna na ovaj virus, maske tu ne mogu pomoći“, zaključuje Nestorović.