Protest advokata – ko podriva pravni, a ko ekonomski poredak
19:38 24.09.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022)
© Depositphotos.com / Billiondigital
Pratite nas
Današnji protest advokata zbog najnovije odluke Vrhovnog kasacionog suda (VKS) prema kojoj banke ne moraju da obrazlažu šta čini troškove obrade kredita, izvesno je, neće promeniti viđenje problema dve strane. Nezadovoljni advokati kažu da je u pitanju podrivanje pravnog poretka, a bankari da bi promena odluke VKS značila podrivanje ekonomskog sistema.
Izvesno je i to da će sledeće nedelje biti održan sastanak između predstavnika Advokatske komore Srbije i predstavnika Veća Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.
Različit način protesta advokata, nezadovoljstvo isto
Advokat i član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, Dragoslav Ljubičanović kaže za Sputnjik da su advokati protestovali na različite načine. Na dan su obustavili rad, a jedan broj njih se okupio ispred Vrhovnog kasacionog suda da izrazi nezadovoljstvo najnovijom odlukom. Ima kaže kolega koje se ne slažu ni sa jednim , ni sa drugim načinom ispoljavanja nezadovoljstva, ali da takođe smatraju da je stav VKS pogrešan. Razlog je, kako ističe, to što je najnovija odluka VKS u potpunoj suprotnosti odluci istog tog suda iz 2018. godine.
„Oni su sada rekli da banka nije dužna da obrazloži na šta se odnosi trošak banke, ni kako se došlo do njegove visine. To znači da, iako se u praksi ispostavilo da taj trošak nema nikakav osnov, da je nepostojeći, mi u sudskom postupku ne možemo da dokazujemo da on ne postoji jer po ovom novom stavu suda banka nije dužna da ga obrazlaže“, napominje naš sagovornik.
To je, kako kaže Ljubičanović, suprotno zakonu, suprotno Ustavu, suprotno dosadašnjoj sudskoj praksi i suprotno odlukama Ustavnog suda i odlukama Evropskog suda pravde s kojim bi mi morali da se harmonizujemo.
Treći pokušaj bankara
Sagovornik Sputnjika kaže da je odluka VKS u stvari treći pokušaj bankara da isposluju ono što nisu uspeli u prethodna dva, izmenama Zakona o parničnom postupku, kao i da zakonodavna vlast donese autentično tumačenje zakona. On ovo smatra pokušajem ucene države.
„MMF je prvo uputio ultimatum Srbiji i rekao da mora da se zaustavi priliv tužbi i sudskih postupaka protiv banaka po ovom osnovu, a onda je bankarski sektor isto izašao sa ucenom državi i narodu kada je rekao da će poskupeti krediti privredi i građanima ukoliko se ne zaustavi ostvarivanje prava građana u postupcima protiv banaka“, kaže Ljubičanović.
Nalog MMF- a koji je krajem aprila upućen Vladi Srbije da kako zna i ume preduzme sve moguće mere u cilju obuzdavanja rastućeg broja bankarskih predmeta nije, kako kaže, nikakva tajna, jer u toj instituciji smatraju da su dovoljno moćni da to rade neskriveno.
Pozivanje na sudsku praksu i Evropski sud
On, međutim, ističe da u Srbiji ne postoji nijedna odluka Vrhovnog kasacionog suda u korist banaka i da su „sve do jedne u u korist građana“. Ističe da su na istoj liniji i odluke Ustavnog suda Srbije, koje štite građane, ali i odluke Evropskog suda pravde koje su obrazložene stavom da ne možete da naplatite nešto što niste uradili, kaže Ljubičanović.
Troškove obrade kredita, po odluci Vrhovnog kasacionog suda, banke neće morati da obrazlažu
© Sputnik / Miloš Ćurčin
Najnovijim stavom VKS, po mišljenju ovog advokata otvaraju se vrata da se to pitanje preispituje.
Prema dosadašnjoj praksi, u svim slučajevima su donete presude u korist korinsika kredita. Na teritoriji Srbije doneto oko 30.000 pravnosnažnih presuda.
Na pitanje da prokomentariše protest advokata zbog najnovijeg stava VKS, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić za Sputnjik kaže da je Vrhovni kasacioni sud, ovom dopunom stava iz 2018. samo potvrdio ono što se po tom pitanju dešava, kako u našem okruženju, tako i u EU.
Od 2005. i kod nas kao u EU
I on se, kao i advokati, poziva na odluku Evropskog suda pravde koja bankama dozvoljeno da naplaćuju naknade i podseća da naša sudska praksa mora da bude usklađena sa evropskom.
Ako ne postoji nijedna tužba protiv banaka ni u jednoj zemlji u okruženju ili u EU i samo kod nas postoji nerazumevanje zakona, onda je problem kod nas, a ne kod njih, ocena je Vasića.
„Izađite na sajt bilo koje banke EU, pa i u Hrvatskoj, videćete formular gde imate nominalnu kamatnu stopu i troškove – trošak naknade, trošak obrade kredita, koji god trošak i imate efektivnu kamatnu stopu. I to dobijete od bilo koje banke, kao i kod nas. Mi od 2005. godine, odlukom NBS, imamo isto to, to je transponovana direktiva EU kod nas“, ističe naš sagovornik.
Od tada, precizira on, potencijalni klijent od klijent od banke dobija četiri dokumnta - ponudu, predlog ugovora, ugovor i plan otplate.
Advokati ne obrazlažu trošak
Klijentu su dakle, unapred jasno i nedvosmisleno pokazani troškovi, ali je stav VKS od 2018. išao na to da ti troškovi treba da budu i obrazloženi. Sada je samo razlika u tome što se ne obrazlaže struktura troškova i njihova visina, dodaje on i više konstatuje nego što pita da li advokati, ako im je najniža tarifa 100 evra, objašnjavaju koliko se od toga odnosi na njihov intelektualni rad, koliko je amortizacija pisaće mašine, kompjutera, učešće zakupa prostora, cene struje…
On smatra da je stvar u tome što bi u ovom slučaju advokati hteli da naprave biznis. I napravili su ga, dodaje Vasić, objašnjavajući da kada pomnožite 200.000 tužbi sa oko 400 evra koliko prosečno uzme advokat, da je to oko 80 miliona evra. Zar to nije dovoljno da se bore za svoj interes, kaže generalni sekretar UBS.
Ko se bori za biznis
Na konstataciju da advokati kažu da se upravo bankari bore za svoj biznis i to uz pomoć MMF-a Vasić odgovara da je MMF samo upozoravao da se nađe rešenje za taj problem.
„Sada izvrćemo situaciju i rekao bih da advokati ovde ne brinu brigu klijenata nego svoju brigu. Kada sad klijenti povuku 200.000 tužbi, što ne kažu – dobro ajde da rešimo situaciju, mi nećemo klijentima naplatiti – niko to nijednog trenutka nije rekao“, kaže Vasić.
Kaže da mu je poznato da pojedini advokati imaju i pet do šest hiljada klijenata, da su otkupljivali potraživanja klijenata, a da sada po 200 klijenata dnevno zove Udruženje banaka nakon njegovog stava da neće tražiti povraćaj sredstava kod već donetih rešenja.
Kako objašnjava, klijenti zovu UBS jer ne mogu da dođu do advokata koje su ovlastili, jer su prodali ovlašćenje. Ima advokata koji su, kako kaže, uložili između 50 i 150 hiljada evra u otkup potraživanja jer su bili sigurni da će dobiti na sudu, kaže Vasić koji u tome vidi podrivanje ekonomskog sistema.
