https://lat.sputnikportal.rs/20210922/koliko-ce-jos-rasti-cene-sta-kaze-narodna-banka-srbije-1130070925.html
Koliko će još rasti cene, šta kaže Narodna banka Srbije?
Koliko će još rasti cene, šta kaže Narodna banka Srbije?
Sputnik Srbija
Rast cena voća i povrća u avgustu bio je jedan od najvećih u poslednjih desetak godina, izjavio je generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i... 22.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-22T20:16+0200
2021-09-22T20:16+0200
2021-09-22T18:58+0200
ekonomija
srbija
nbs
inflacija
makroekonomija
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112151/97/1121519732_0:0:2730:1537_1920x0_80_0_0_c1715988aef903e5616c81df190080c5.jpg
Jakovljević je naveo da se inflacija meri prema indeksu potrošačkih cena u koji ulaze 662 proizvoda, od čega se 10 odsto indeksa odnosi na cene neprerađene hrane, 21 na cene prerađene hrane, 29 na industrijske proizvode, 16 na energente a 24 procenta na usluge.Istakao je da je na ukupna privredna kretanja, pa i na cene znatno uticalo to što je prošla godina bila pandemijska i što smo ove godine, kada je o ekonomiji reč, imali postepeni izlazak iz pandemije.Objašnjavajući povećanje avgustovskih cena nekih roba u odnosu na godinu dana ranije, Jakovljević je rekao da smo u avgustu prošle godine imali veoma niske cene određenih proizvoda, pa je recimo cena mesa bila izuzetno niska tokom cele godine."Jedan od uzroka za to je bila pandemija a zbog niske cene su proizvođači smanjili ponudu. Ove godine tražnja se povećala, privreda nije mogla u kratkom roku da odgovori na sve potrebe a u nekom momentu ponuda i tražnja će se izjednačiti", istakao je on za javni servis.Kada je reč o povrću, dodao je da je povišenim avgustovskim cenama osim pandemije doprinela i ovogodišnja suša.Jakovljević je naglasio da su u okruženju poskupljenja bila i veća i da se ona pravdaju ubačenim milijardama bez kamate.Istakao je da cene usluga nisu doprinele povećanju inflacije i naveo da narednih meseci možemo očekivati stopu inflacije kao u avgustu, a možda i nešto veću."Očekuje se da do kraja godine inflacija bude na nivou gornjeg inflatornog cilja, dakle 4,5 odsto, a smanjenje se može dogoditi od drugog kvartala naredne godine", rekao je Jakovljević.Dodao je da se očekuje da inflacija do kraja sledeće godine bude u donjem delu ciljanog koridora, odnosno na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina.
https://lat.sputnikportal.rs/20210921/srpski-malinari-predvidjaju-drastican-skok-cene-crvenog-zlata-1130046135.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210922/drastican-skok-cene-kafe-na-svetskim-berzama-uskoro-poskupljenje-i-u-srbiji-1130054643.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210905/idealno-vreme-za-kupovinu-stanova-1129487421.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112151/97/1121519732_0:0:2730:2048_1920x0_80_0_0_3eadc26a2bca23ae42f39a9a1094cfff.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, nbs, inflacija, makroekonomija, srbija – ekonomija
srbija, nbs, inflacija, makroekonomija, srbija – ekonomija
Koliko će još rasti cene, šta kaže Narodna banka Srbije?
Rast cena voća i povrća u avgustu bio je jedan od najvećih u poslednjih desetak godina, izjavio je generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević i naveo da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kome je bila i prethodnih osam godina.
Jakovljević je naveo da se inflacija meri prema indeksu potrošačkih cena u koji ulaze 662 proizvoda, od čega se 10 odsto indeksa odnosi na cene neprerađene hrane, 21 na cene prerađene hrane, 29 na industrijske proizvode, 16 na energente a 24 procenta na usluge.
Istakao je da je na ukupna privredna kretanja, pa i na cene znatno uticalo to što je prošla godina bila pandemijska i što smo ove godine, kada je o ekonomiji reč, imali postepeni izlazak iz pandemije.
Objašnjavajući povećanje avgustovskih cena nekih roba u odnosu na godinu dana ranije, Jakovljević je rekao da smo u avgustu prošle godine imali veoma niske cene određenih proizvoda, pa je recimo cena mesa bila izuzetno niska tokom cele godine.
"Jedan od uzroka za to je bila pandemija a zbog niske cene su proizvođači smanjili ponudu. Ove godine tražnja se povećala, privreda nije mogla u kratkom roku da odgovori na sve potrebe a u nekom momentu ponuda i tražnja će se izjednačiti",
istakao je on za javni servis.Kada je reč o povrću, dodao je da je povišenim avgustovskim cenama osim pandemije doprinela i ovogodišnja suša.
Jakovljević je naglasio da su u okruženju poskupljenja bila i veća i da se ona pravdaju ubačenim milijardama bez kamate.
"Ranije su mnogi poput Američkih centralnih rezervi i Evropske centralne banke uticali na podizanje inflacije povećavanjem sredstava likvidnosti. Oni i jesu uticali na inflaciju, ali treba uzeti u obzir i cene nafte koja je prošle godine bila dosta jeftinija, a sada se njena cena vraća", rekao je Jakovljević.
Istakao je da cene usluga nisu doprinele povećanju inflacije i naveo da narednih meseci možemo očekivati stopu inflacije kao u avgustu, a možda i nešto veću.
"Očekuje se da do kraja godine inflacija bude na nivou gornjeg inflatornog cilja, dakle 4,5 odsto, a smanjenje se može dogoditi od drugog kvartala naredne godine", rekao je Jakovljević.
Dodao je da se očekuje da inflacija do kraja sledeće godine bude u donjem delu ciljanog koridora, odnosno na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina.