https://lat.sputnikportal.rs/20210905/idealno-vreme-za-kupovinu-stanova-1129487421.html
Idealno vreme za kupovinu stanova
Idealno vreme za kupovinu stanova
Sputnik Srbija
Koliko god da je kvadrat stana poskupeo, krediti su nikada povoljniji pa je uz trenutni rast inflacije idealno vreme za zaduživanje da bi se obezbedio krov nad... 05.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-05T21:26+0200
2021-09-05T21:26+0200
2023-04-13T13:06+0200
ekonomija
ekonomija
kupovina
cena
srbija – ekonomija
srbija
krediti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/14/1124421771_57:0:1863:1016_1920x0_80_0_0_b564af0bacbc2fb81d4608e710ef93d8.jpg
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za prošlu godinu, prosečna cena stana u starogradnji na području Republike Srbije iznosila je 1.000 evra za kvadratni metar, a u novogradnji 1.335 evra. U Beogradu je, pak, kvadrat, u proseku, dostigao, 1500 evra.Rasta cena stanova, pogotovo u najvećim gradovima, primetan u drugoj polovini prošle godine, nastavljen je i u 2021. Prema podacima sajta nekretnine.rs, prosečna cena je u prestonici dostigla, kao nikada pre, 2.000 evra. I u Novom Sadu je porasla za oko 500 evra, na oko 1700 evra.Šta činiti kada su stanovi preskupi, a krediti jeftiniSituacija da imamo nikada veću cenu stana i nikada povoljnije kredite sa kamatnom stopom koja realno iznosi jedan odsto, nesumnjivo izaziva zapitanost da li je to pravo vreme da ljudi pomoću kredita rešavaju stambeno pitanje.„Pogodnost kreditiranja je motiv za mnoge da uđu u kredite i ja savetujem da oni koji nemaju krov nad glavom svakako uđu u kredit. Mislim da je to daleko isplativije nego da plaćaju rentu“, kaže Nikolić za Sputnjik.On smatra da ne bi trebalo da brine ni to što je zbog upumpavanja para u privredu širom sveta, dodatno skrahanu pandemijom, pa i kod nas, ona počela da se oporavlja i inflacija da raste. Ona je uglavnom svuda u svetu veća od ciljane, a u Srbiji je u junu na godišnjem nivou porasla 3,3 odsto u odnosu na ciljanih dva i pitanje je hoće li to dovesti do podizanja kamatnih stopa na kredite.A šta sa rastućom inflacijomNikolić napominje da će rast inflacije sigurno odgovarati nekom ko je već uzeo kredit jer ona obezvređuje dug. Za onoga ko duguje pare inflacija od 5,4 odsto koliko je u junu na godišnjem nivou iznosila u Americi je sigurno sjajna vest, kaže on.Svaki potez centralnih banaka ka povećanju kamatnih stopa vodio bi ka usporavanju rasta i ka velikim makroekonomskim problemima, ka smanjenju investicija, objašnjava on. To se sada neće desiti, a da li će na srednji rok naravno to niko ne može da zna, dodaje Nikolić.Idealno vremeOvo je, po njegovoj oceni, možda, idealno vreme za dužnike, jer strah od od restriktivne monetarne politike zbog rasta inflacije zasada nije opravdan.Na pitanje da li se može očekivati vraćanje cena nekretnina na prepandemijske, u ranije okvire, ili kada one jednom porastu više nema povratka na staro, on ukazuje na dosadašnju praksu.On podseća da su posle pika 2008. cene nekretnina dugo stagnirale, do kraja 2016. godine, pa u jednom trenutku čak i padale. Postoje i takvi periodi stagnacije, pa čak i pada cena, ali smatra da ovo nije ta situacija.Neobuzdani rast iza nasNacionalno udruženje procenitelja Srbije, NUPS, koje se bavi procenom nekretnina, baveći se analizom tržišta nekretnina u Beogradu, ocenilo je da je trend neobuzdanog rasta cena definitivno iza nas.I po oceni analitičara Si-En-En-a, očekuje se da će pojačana tražnja za kućama trajati ove i iduće godine, da bi 2023. mogao da usledi pad potražnje, ali ne i veći pad cena.Po oceni Nikolića, ne bi trebalo ni da strahujemo da će sadašnji jeftini krediti dovesti do balona nekretnina i njegovog pucanja, što je i bio zamajac svetske ekonomske krize iz 2008. On smatra da takva kriza ne bi mogla da se ponovi jer postoji svest o tome i centralna banka bi reagovala štampanjem para, ne dozvolivši da neka sistemska banka propadne kao što se tada desilo u Americi.Nije realno da se takva kriza ponovi, jer je naučena lekcija da takve krize ne treba dozvoljavati po cenu snažnog doštampavanja novca. Tako je jeftinije i politički i ekonomski, zaključio je Nikolić.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
skupi stanovi, jeftini krediti, vreme za kupovinu, rast inflacije, obezvređivanje duga, kamate još neće rasti,
skupi stanovi, jeftini krediti, vreme za kupovinu, rast inflacije, obezvređivanje duga, kamate još neće rasti,
Idealno vreme za kupovinu stanova
21:26 05.09.2021 (Osveženo: 13:06 13.04.2023) Koliko god da je kvadrat stana poskupeo, krediti su nikada povoljniji pa je uz trenutni rast inflacije idealno vreme za zaduživanje da bi se obezbedio krov nad glavom. Pogotovo što restriktivniju monetarnu politiku i rast kamatnih stopa i dalje ne treba očekivati, ocena je ekonomiste Gorana Nikolića.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za prošlu godinu, prosečna
cena stana u starogradnji na području Republike Srbije iznosila je 1.000 evra za kvadratni metar, a u novogradnji 1.335 evra. U Beogradu je, pak, kvadrat, u proseku, dostigao, 1500 evra.
Rasta cena stanova, pogotovo u najvećim gradovima, primetan u drugoj polovini prošle godine, nastavljen je i u 2021. Prema podacima sajta nekretnine.rs, prosečna cena je u prestonici dostigla, kao nikada pre, 2.000 evra. I u Novom Sadu je porasla za oko 500 evra, na oko 1700 evra.
Šta činiti kada su stanovi preskupi, a krediti jeftini
Situacija da imamo nikada veću cenu stana i nikada povoljnije kredite sa kamatnom stopom koja realno iznosi jedan odsto, nesumnjivo izaziva zapitanost da li je to pravo vreme da ljudi pomoću kredita rešavaju stambeno pitanje.
„Pogodnost kreditiranja je motiv za mnoge da uđu u kredite i ja savetujem da oni koji nemaju krov nad glavom svakako uđu u kredit. Mislim da je to daleko isplativije nego da plaćaju rentu“, kaže Nikolić za Sputnjik.
On smatra da ne bi trebalo da brine ni to što je zbog upumpavanja para u privredu širom sveta, dodatno skrahanu pandemijom, pa i kod nas, ona počela da se oporavlja i inflacija da raste. Ona je uglavnom svuda u svetu veća od ciljane, a u Srbiji je u junu na godišnjem nivou porasla 3,3 odsto u odnosu na ciljanih dva i pitanje je hoće li to dovesti do podizanja kamatnih stopa na kredite.
A šta sa rastućom inflacijom
Nikolić napominje da će
rast inflacije sigurno odgovarati nekom ko je već uzeo kredit jer ona
obezvređuje dug. Za onoga ko duguje pare inflacija od 5,4 odsto koliko je u junu na godišnjem nivou iznosila u Americi je sigurno sjajna vest, kaže on.
„Druga je stvar da li će centralne banke usled te inflacije početi da vode oštriju, restriktivniju monetarnu politiku. Zasad neće, jer bi to značilo udarac na investicije, udarac na ekonomski rast. Sada imamo idealnu situaciju za dužnike – povećanu inflaciju i odsustvo očekivane reakcije na to da centralne banke podignu kamatne stope“, uveren je ovaj ekonomista.
Svaki potez centralnih banaka ka povećanju kamatnih stopa vodio bi ka usporavanju rasta i ka velikim makroekonomskim problemima, ka smanjenju investicija, objašnjava on. To se sada neće desiti, a da li će na srednji rok naravno to niko ne može da zna, dodaje Nikolić.
Ovo je, po njegovoj oceni, možda, idealno vreme za dužnike, jer strah od od restriktivne monetarne politike zbog rasta inflacije zasada nije opravdan.
Na pitanje da li se može očekivati vraćanje cena nekretnina na prepandemijske, u ranije okvire, ili kada one jednom porastu više nema povratka na staro, on ukazuje na dosadašnju praksu.
„Generalno cene ne padaju. To je jedna osobina cena i ekonomska nauka je to prepoznala kao interesantan fenomen da cene zbog raznih rigidnosti na tržištu teško idu naniže, a lakše idu naviše. Zbog toga i postoji inflacija. To možemo reći i za tržište nekretnina“, kaže naš sagovornik.
On podseća da su posle pika 2008. cene nekretnina dugo stagnirale, do kraja 2016. godine, pa u jednom trenutku čak i padale. Postoje i takvi periodi stagnacije, pa čak i pada cena, ali smatra da ovo nije ta situacija.
Nacionalno udruženje procenitelja Srbije, NUPS, koje se bavi procenom nekretnina, baveći se analizom
tržišta nekretnina u Beogradu, ocenilo je da je trend
neobuzdanog rasta cena definitivno
iza nas.
I po oceni analitičara Si-En-En-a, očekuje se da će pojačana tražnja za kućama trajati ove i iduće godine, da bi 2023. mogao da usledi pad potražnje, ali ne i veći pad cena.
Po oceni Nikolića, ne bi trebalo ni da strahujemo da će sadašnji jeftini krediti dovesti do balona nekretnina i njegovog pucanja, što je i bio zamajac svetske ekonomske krize iz 2008. On smatra da takva kriza ne bi mogla da se ponovi jer postoji svest o tome i centralna banka bi reagovala štampanjem para, ne dozvolivši da neka sistemska banka propadne kao što se tada desilo u Americi.
Nije realno da se takva kriza ponovi, jer je naučena lekcija da takve krize ne treba dozvoljavati po cenu snažnog doštampavanja novca. Tako je jeftinije i politički i ekonomski, zaključio je Nikolić.
