https://lat.sputnikportal.rs/20210922/beograd-vise-ne-sme-da-odstupi-ko-je-profitirao-iz-krize-na-severu-kosova-video-1130082410.html
Beograd više ne sme da odstupi: Ko je profitirao iz krize na severu Kosova /video/
Beograd više ne sme da odstupi: Ko je profitirao iz krize na severu Kosova /video/
Sputnik Srbija
Zbog odluke prištinskih vlasti da skidaju srpske oznake sa vozila i da stavljaju privremene kosovske, pojačane su tenzije na severu Kosova. Već treći dan... 22.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-22T22:38+0200
2021-09-22T22:38+0200
2021-09-23T15:18+0200
srbija
milovan drecun
dušan čelić
svet sa sputnjikom
sever kosova
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/15/1130046721_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_32608ee5cd71d9e57dddd809aedaf192.jpg
Da li se radi o insceniranom događaju koji je tražio reakciju institucija Srbije? Da li je došlo vreme da Beograd stavi tačku na Briselski sporazum? Da li osim floskula iz EU Srbija može da očekuje neki konkretan potez Zapada? Koje bi kontramere Srbija mogla da primeni?Namerna provokacijaOdgovore na ova pitanja u razgovoru s Natašom Milosavljević u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ potražiće predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun i profesor Dušan Čelić.Na pitanje kako je sve ovo počelo odjednom, Milovan Drecun je podsetio da je još pre desetak dana predsednik kosovske skupštine izjavio da na severu i dalje funkcionišu paralelne institucije Srbije i da one ne mogu da se ugase brzo niti u roku od šest meseci, ali da ih treba ugasiti.On smatra da je sve to sa tablicama mogla da uradi i obična policija, ali da je Priština iskoristila istek petogodišnjeg roka iz 2011, koji je 2016. produžen za KS (neutralne) tablice, kao formalni povod za ovu akciju.„Kada ubacujete snajperiste, specijalce koji drže prst na okidaču ka stotine civila, to je nasilna akcija. Ne moraju da pucaju niti ikoga da udare, ali je to već nasilje“, napominje on.Sve je moglo drugačije...Drecun podseća da je 2016. godine po sporazumu o slobodi ostala odluka o KS tablicama na snazi još pet godina i tada je definisano sa Prištinom da se nakon isteka tog roka ponovo razgovara sa Beogradom o tome da li će rok biti produžen.Pokušaj da se dođe do posrednog priznanja SrbijePo njemu, to pokazuje nameru da se stvori opravdanje za ovu nasilnu akciju.„Kurti se odlučio za jednostranu akciju da bi postigao politički cilj, da pokaže zube kako je on čvrst prema Beogradu i spreman na zavođenje recipročnih mera, o čemu dugo govori. Na ovu priču je išao jer je hteo da makar posredno priznamo lažnu državu Kosovo. On je imao opciju koja je mogla ovo da spreči, a koja odgovara reciprocitetu kada je reč o tablicama, a to su stikeri predviđeni sporazumom koji bi se lepili na statusno ne neutralne tablice sa obe strane“, ističe naš sagovornik.Profesor prava sa Prištinskog univerziteta Dušan Čelić smatra da posle ovoga nije moguće nastaviti dijalog na osnovu briselske platforme i to iz više razloga.Koja je svrha daljih pregovora?U takvoj situaciji, dodaje Čelić, Srbija mora da odgovori istom merom , odnosno, ako se Amerika uključuje u pregovarački proces, da to urade i Rusija i Kina i da se vratimo revitalizaciji principa koji su zapisani u Rezoluciji 12 44.„Bojim se da smo prerano ušli u ovaj briselski proces, Srbija je učinila mnogo ustupaka, a zauzvrat je dobila demonstraciju sile od Kurtija“, kaže Čelić.Poziv Beogradu i Prištini da se sada susretnu u Briselu, po rečima Drecuna, pogrešan je put.Druga stvar je ZSO, napominje on, jer oni moraju da nam kažu šta je na stolu, a šta ne, jer mi ne možemo da pristupimo u dobroj veri mogućem nastavku dijaloga jer već imamo ogromnu sumnju da Priština iako stavi potpis na nešto, to nije garant da će realizovati.„Mi ćemo pokazati spremnost na razgovore, ali u ovim uslovima se ne može razgovarati“, smatra Drecun.„Iskreno, mene je iznenadila izjava Lajčaka koji je u Prištini doslovce reko da njegov mandat treba da omogući Kosovu puno međunarodno priznanje. To nije demantovao, a ja pitam ko mu je dao taj mandat? Mi nismo! Druga stvar koju je reko je da taj njegov mandat specijalnog pregovarača EU za dijalog Beograda i Prištine treba da omogući Prištini da uspostavi punu kontrolu nad Kosovom! Znamo da se to odnosi na sever Kosova. Tu njegovu izjavu da sam ja na mestu Aljbina Kurtija shvatio bih kao podršku i ohrabrenje za ove jednostrane poteze“, kaže Drecun.Priština stvara veštačke problemeDrecun kaže da na Kurtija možda može da utiče Amerika.On kaže da mi imamo jako razvijene mobilne brze snage sa dobrim naoružanjem koje može i sa daljine da neutrališe njihove potencijale i ostalo.Čelić napominje da je Lajčak svojom izjavom sebe diskvalifikovao, isto kao što je Kurti uradio sa Briselski sporazumom.„Prva stvar je da moramo da pokažemo čvrstinu i da nema daljih razgovora dok se ne povuku duge cevi sa Kosova. Dole postoje institucije koje rade, od Univerziteta do kulture i treba se držati njih za početak“, smatra Čelić.Na pitanje ko je profitirao iz ove situacije i destabilizacije na KiM, naši sagovornici podsećaju da je kosovsko pitanje stavljeno u geopolitičku priču u sučeljavanju velikih sila, pre svega zapadnih.Čelić zaključuje da ako budemo mudri i pokažemo odlučnost, može se ispostaviti da Kurti radi u korist sopstvene štete.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
milovan drecun, dušan čelić, svet sa sputnjikom, sever kosova, kosovo i metohija (kim), video, analize i mišljenja, srbija, srbija – politika, kriza na severu kim
milovan drecun, dušan čelić, svet sa sputnjikom, sever kosova, kosovo i metohija (kim), video, analize i mišljenja, srbija, srbija – politika, kriza na severu kim
Beograd više ne sme da odstupi: Ko je profitirao iz krize na severu Kosova /video/
22:38 22.09.2021 (Osveženo: 15:18 23.09.2021) Zbog odluke prištinskih vlasti da skidaju srpske oznake sa vozila i da stavljaju privremene kosovske, pojačane su tenzije na severu Kosova. Već treći dan jedinice ROSU nalaze se na prelazima Jarinje i Brnjak.
Da li se radi o insceniranom događaju koji je tražio reakciju institucija Srbije? Da li je došlo vreme da Beograd stavi tačku na Briselski sporazum? Da li osim floskula iz EU Srbija može da očekuje neki konkretan potez Zapada? Koje bi kontramere Srbija mogla da primeni?
Odgovore na ova pitanja u razgovoru s Natašom Milosavljević u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ potražiće predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun i profesor Dušan Čelić.
Na pitanje kako je sve ovo počelo odjednom, Milovan Drecun je podsetio da je još pre desetak dana predsednik kosovske skupštine izjavio da na severu i dalje funkcionišu paralelne institucije Srbije i da one ne mogu da se ugase brzo niti u roku od šest meseci, ali da ih treba ugasiti.
„U drugom delu svoje izjave napomenuo je da vlada Kosova pravi tajni plan, a da će se posle njegove realizacije povećati prisustvo kosovskih institucija na severu Kosova. Ako pogledamo ko je učestvovao u pravljenju tog plana, situacija je jasna. Tu su Kurti kao predsednik vlade, direktor njihove obaveštajne agencije, ministri policije, odbrane. Kada ti ljudi prave planove, to su operativni planovi i čini se da je realizacija počela upravo ovom pričom oko tablica i ubacivanjem specijalnih jedinica ROSU na sever Kosova“, rekao je Drecun.
On smatra da je sve to sa tablicama mogla da uradi i obična policija, ali da je Priština iskoristila istek petogodišnjeg roka iz 2011, koji je 2016. produžen za KS (neutralne) tablice, kao formalni povod za ovu akciju.
„Kada ubacujete snajperiste, specijalce koji drže prst na okidaču ka stotine civila, to je nasilna akcija. Ne moraju da pucaju niti ikoga da udare, ali je to već nasilje“, napominje on.
Sve je moglo drugačije...
Drecun podseća da je 2016. godine po sporazumu o slobodi ostala odluka o KS tablicama na snazi još pet godina i tada je definisano sa Prištinom da se nakon isteka tog roka ponovo razgovara sa Beogradom o tome da li će rok biti produžen.
„Kurti to nije učinio. Taj sporazum su počeli da krše još 2018, kada su doneli administrativnu odluku da svi moraju da pređu sa KS tablica na tablice koje nisu statusno neutralne RKS, što je za nas neprihvatljivo. Mi smo tada intervenisali i EU je rekla da moraju da ostanu na snazi KS tablice. Mi smo EU upozoravali i tražili da se to pitanje na vreme rešava, jer smo znali da ističe rok. Ništa nije učinjeno i nije mi jasno zašto EU nije pre isteka ovog roka dogovorila sastanak da vidimo šta će se dalje dešavati sa tablicama“, objašnjava Drecun.
Pokušaj da se dođe do posrednog priznanja Srbije
Po njemu, to pokazuje nameru da se stvori opravdanje za ovu nasilnu akciju.
„Kurti se odlučio za jednostranu akciju da bi postigao politički cilj, da pokaže zube kako je on čvrst prema Beogradu i spreman na zavođenje recipročnih mera, o čemu dugo govori. Na ovu priču je išao jer je hteo da makar posredno priznamo lažnu državu Kosovo. On je imao opciju koja je mogla ovo da spreči, a koja odgovara reciprocitetu kada je reč o tablicama, a to su stikeri predviđeni sporazumom koji bi se lepili na statusno ne neutralne tablice sa obe strane“, ističe naš sagovornik.
Profesor prava sa Prištinskog univerziteta Dušan Čelić smatra da posle ovoga nije moguće nastaviti dijalog na osnovu briselske platforme i to iz više razloga.
„Kurti je otvoreno radio u oba mandata protiv Briselskog sporazuma i mislim da bi bilo pogrešno da mi sada branimo taj sporazum od Kurtija. Moja je pretpostavka da je Kurtijev motiv za sve ovo bio da na velika vrata u sve uvuče Ameriku. Nije slučajan ni ovaj tajming, Vjosa Osmani je u Americi, a nije slučajno da je sve ovo veliku šamar i EU i samom Miroslavu Lajčaku, jer se sve desilo u trenutku kada je on odlazio iz Prištine i dolazio u Beograd. Mislim da je upućena poruka iz Prištine da EU nije sposobna da moderira pregovorima i da zato treba da se uključi Amerika. Zato sam gotovo siguran da briselski proces više ne može da se spasi“, napominje on.
Koja je svrha daljih pregovora?
U takvoj situaciji, dodaje Čelić, Srbija mora da odgovori istom merom , odnosno, ako se Amerika uključuje u pregovarački proces, da to urade i Rusija i Kina i da se vratimo revitalizaciji principa koji su zapisani u Rezoluciji 12 44.
„Bojim se da smo prerano ušli u ovaj briselski proces, Srbija je učinila mnogo ustupaka, a zauzvrat je dobila demonstraciju sile od Kurtija“, kaže Čelić.
Poziv Beogradu i Prištini da se sada susretnu u Briselu, po rečima Drecuna, pogrešan je put.
„Oni prvo sa Prištinom moraju da se dogovore da se stvari vrate na prethodno stanje, da se specijalne snage sa severa povuku i da se odluka Prištine o tablicama stavi ’ad akta‘ da bi se omogućili razgovori o tome, pa da onda pozivaju na susretanje“, napominje Drecun.
Druga stvar je ZSO, napominje on, jer oni moraju da nam kažu šta je na stolu, a šta ne, jer mi ne možemo da pristupimo u dobroj veri mogućem nastavku dijaloga jer već imamo ogromnu sumnju da Priština iako stavi potpis na nešto, to nije garant da će realizovati.
„Mi ćemo pokazati spremnost na razgovore, ali u ovim uslovima se ne može razgovarati“, smatra Drecun.
„Iskreno, mene je iznenadila izjava Lajčaka koji je u Prištini doslovce reko da njegov mandat treba da omogući Kosovu puno međunarodno priznanje. To nije demantovao, a ja pitam ko mu je dao taj mandat? Mi nismo! Druga stvar koju je reko je da taj njegov mandat specijalnog pregovarača EU za dijalog Beograda i Prištine treba da omogući Prištini da uspostavi punu kontrolu nad Kosovom! Znamo da se to odnosi na sever Kosova. Tu njegovu izjavu da sam ja na mestu Aljbina Kurtija shvatio bih kao podršku i ohrabrenje za ove jednostrane poteze“, kaže Drecun.
Priština stvara veštačke probleme
Drecun kaže da na Kurtija možda može da utiče Amerika.
„Reakcija Amerike na ova dešavanja bila je da se obe strane pozivaju na smirivanje i to nije dovoljno, jer nisu obe strane izazvale sve ovo. Priština stalno postavlja veštačke probleme, mi nismo neko ko može da izdiktira dešavanja na Kosovu, ali moramo Srbe da zaštitimo od brutalnih dešavanja kao što je to bilo 2004.godine...“, kaže Drecun i dodaje: „Ako ne može Kfor da pruži bezbednost srpskom narodu, onda ćemo mi sprečiti novi pogrom nad našim stanovništvom na KiM.“
On kaže da mi imamo jako razvijene mobilne brze snage sa dobrim naoružanjem koje može i sa daljine da neutrališe njihove potencijale i ostalo.
Čelić napominje da je Lajčak svojom izjavom sebe diskvalifikovao, isto kao što je Kurti uradio sa Briselski sporazumom.
„Prva stvar je da moramo da pokažemo čvrstinu i da nema daljih razgovora dok se ne povuku duge cevi sa Kosova. Dole postoje institucije koje rade, od Univerziteta do kulture i treba se držati njih za početak“, smatra Čelić.
Na pitanje ko je profitirao iz ove situacije i destabilizacije na KiM, naši sagovornici podsećaju da je kosovsko pitanje stavljeno u geopolitičku priču u sučeljavanju velikih sila, pre svega zapadnih.
„Kurtiju odgovara svaka incidentna situacija i čini mi se da on ne ume da funkcioniše izvan incidentnih situacija. On samo izazivanjem političkih kriza može sebi da stvori tlo na kome može da funkcioniše kao političar“, smatra Drecun.
Čelić zaključuje da ako budemo mudri i pokažemo odlučnost, može se ispostaviti da Kurti radi u korist sopstvene štete.
