https://lat.sputnikportal.rs/20210919/republike-sfr-jugoslavije-jos-daleko-od-konacnog-razvoda--1129922196.html
Republike SFR Jugoslavije još daleko od konačnog razvoda
Republike SFR Jugoslavije još daleko od konačnog razvoda
Sputnik Srbija
Iako je pre nekoliko dana završena još jedna faza u procesu sukcesije imovine bivše SFRJ, republike naslednice bivše države još su daleko od konačnog razvoda. Problem je imovina nekadašnjih preduzeća, a nisu rešeni ni svi problemi oko utvrđivanja granica.
2021-09-19T15:39+0200
2021-09-19T15:39+0200
2021-09-20T09:20+0200
region
sukcesija
region – politika
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111162/36/1111623665_0:308:3001:1996_1920x0_80_0_0_381d437e75625f98971b3902bb7164ee.jpg
Iako je Sporazum o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika potpisan još u junu 2001, ni posle dvadeset godina od njegovog potpisivanja razvod među bivšim republikama koje su činile jugoslovensku zajednicu nije izveden do kraja. Pomak je, čini se, napravljen samo po pitanju raspodele diplomatskih predstavništava.Razvod uspešan što se tiče diplomatskih predstavništavaTako je 13. i 14. septembra održan dvadeseti sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, na kome je dogovorena podela ove imovine tako da su Srbiji pripale ambasade u Kopenhagenu, deo ambasade i pomoćni objekat u Nju Delhiju, stan u Trstu, dok će sa BiH i Severnom Makedonijom deliti ambasadu, rezidenciju u La Pazu.Na ovaj način u potpunosti je okončana raspodela nepokretnosti bivše SFRJ iz Dodatka aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije u geografskim regionu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Latinskoj Americi i na Karibima, saopšteno je iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova. Naredni sastanak ovog tela zaduženog za raspodelu diplomatske imovine bivše države biće održan do kraja iduće godine u Zagrebu.Problem je imovna kompanijaMeđutim, ono što koči proces sukcesije jeste imovina nekadašnjih srpskih preduzeća i njihova imovina kao što su odmarališta na hrvatskom primorju i poslovni prostori širom Hrvatske. Dok je hrvatskim firmama kao što su „Jugoton“ ili „Jugoplastika“ Srbija vratila njihovu imovinu, hrvatska država potrudila se da nizom propisa, zakonima i podzakonskim aktima otme imovinu srpskih firmi.Tako, na primer, turistička agencija „Mladost turist“ ima imovinu na tri lokacije na hrvatskom primorju, u Makarskoj, Tisnu i Baškoj Vodi. Ova firma obraćala se čak i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali ovaj sud je odbio da odlučuje u tom predmetu, uz obrazloženje da najpre Srbija i Hrvatska treba da sklope ugovor o imovinsko-pravnim odnosima.„Mladost turist“ nije jedina kompanija iz Srbije koja potražuje imovinu u Hrvatskoj. Na spisku se nalaze i „Karneks“, „Simpo“, „Pionir“, „Vital“, NIS, „Ineks“ i mnogi drugi, čiji su poslovni prostori tokom protekle dve decenije više puta prodavani i preprodavani.Ekspertu za pitanja sukcesije, advokatu Ivanu Simiću ponašanje Hrvatske liči na ponašanje jugoslovenskih komunističkih vlasti nakon 1945. Prema njegovim rečima, imovina srpskih firmi u Hrvatskoj je konfiskovana.Iako najmlađa članica EU, Hrvatska je donošenjem akata kojima se konfiskuje imovina srpskih firmi koje su poslovale na njenoj teritoriji pre početka raspada Jugoslavije, derogirala osnovne fundamente EU, a to je pravo na svojinu, dodaje naš sagovornik.Sa druge strane, dodaje on, druge članice bivše Federacije drže se sporazuma o sukcesiji, a Srbija je, kako kaže, u vraćanju imovine najdalje otišla.Šta je Sporazum o sukcesijiTerminom „sukcesija“ u međunarodnom pravu označava se prenos prava i obaveza države prethodnice na države-naslednice. Sporazum o sukcesiji među bivšim jugoslovenskim republikama potpisan je u Beču i sadrži sedam aneksa — A, B, C, D, E, F, G.U Aneksu G kaže se da će svim građanima i pravnim subjektima biti priznata, zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni tokom rata pod pritiscima i pretnjama biće proglašeni ništavim. Prema međunarodnom pravu i ustavima država-naslednica bivše Jugoslavije, međunarodni sporazumi ratifikovani u parlamentima imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona.Aneksom G izričito je propisano da osobe koje nisu u mogućnosti da ostvare povraćaj oduzete imovine, imaju „pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama“.Kamen-spoticanja i granični sporoviDa je sukcesija jedino otvoreno pitanje među jugoslovenskim državama-naslednicama, ni po jada; međutim, ni oko granica bivše jugoslovenske republike još uvek se nisu saglasile. Tako Srbija ima granične sporove sa Hrvatskom na Dunavu, sa BiH na Drini, a pre nekoliko dana Crna Gora je ponovo otvorila pitanje Prevlake, poluostrva na ulazu u Boku Kotorsku, na granici sa Hrvatskom. Uz to, u sporu oko granice između Hrvatske i Slovenije u Piranskom zalivu nije pomogla ni međunarodna arbitraža čije odluke nisu sprovedene iako su obavezujuće, kaže stručnjak za međunarodno pravo iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Jončić.Granični sporovi su, prema njegovim rečima, interesantni koliko za međunarodno pravnu teoriju, toliko i za sve bivše jugoslovenske republike.Sa svim svojim susedima, Srbija ima neki sitan granični spor, napominje on, osim sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.
https://lat.sputnikportal.rs/20210915/zavrsena-raspodela-nepokretnosti-bivse-sfrj-sta-je-pripalo-srbiji-1129844898.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210323/-hrvati-traze-pravednu-podelu-imovine-bivse-sfrj-1124919131.html
https://lat.sputnikportal.rs/20191115/srbija-nije-trosila-zajednicku-imovinu-sfrj-hrvatska-skrece-paznju-sa-stvarnog-problema-srbija-hrvatska-sfrj-sukcesija-imovina-zajednicka-1121176308.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
sukcesija, sfrj, bivše jugoslovenske republike, srbija, imovina, ivan simić
sukcesija, sfrj, bivše jugoslovenske republike, srbija, imovina, ivan simić
Republike SFR Jugoslavije još daleko od konačnog razvoda
15:39 19.09.2021 (Osveženo: 09:20 20.09.2021) Iako je pre nekoliko dana završena još jedna faza u procesu sukcesije imovine bivše SFRJ, republike-naslednice bivše države još su daleko od konačnog razvoda. Problem je imovina nekadašnjih preduzeća, a nisu rešeni ni svi problemi oko utvrđivanja granica.
Iako je Sporazum o sukcesiji između bivših jugoslovenskih republika potpisan još u junu 2001, ni posle dvadeset godina od njegovog potpisivanja razvod među bivšim republikama koje su činile jugoslovensku zajednicu nije izveden do kraja. Pomak je, čini se, napravljen samo po pitanju raspodele diplomatskih predstavništava.
Razvod uspešan što se tiče diplomatskih predstavništava
Tako je 13. i 14. septembra održan dvadeseti sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, na kome je dogovorena podela ove imovine tako da su Srbiji pripale ambasade u Kopenhagenu, deo ambasade i pomoćni objekat u Nju Delhiju, stan u Trstu, dok će sa BiH i Severnom Makedonijom deliti ambasadu, rezidenciju u La Pazu.
Na ovaj način u potpunosti je okončana raspodela nepokretnosti bivše SFRJ iz Dodatka aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije u geografskim regionu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Latinskoj Americi i na Karibima, saopšteno je iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova. Naredni sastanak ovog tela zaduženog za raspodelu diplomatske imovine bivše države biće održan do kraja iduće godine u Zagrebu.
Problem je imovna kompanija
Međutim, ono što koči proces sukcesije jeste imovina nekadašnjih srpskih preduzeća i njihova imovina kao što su odmarališta na hrvatskom primorju i poslovni prostori širom Hrvatske. Dok je hrvatskim firmama kao što su „Jugoton“ ili „Jugoplastika“ Srbija vratila njihovu imovinu, hrvatska država potrudila se da nizom propisa, zakonima i podzakonskim aktima otme imovinu srpskih firmi.
Tako, na primer, turistička agencija „Mladost turist“ ima imovinu na tri lokacije na hrvatskom primorju, u Makarskoj, Tisnu i Baškoj Vodi. Ova firma obraćala se čak i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali ovaj sud je odbio da odlučuje u tom predmetu, uz obrazloženje da najpre Srbija i Hrvatska treba da sklope ugovor o imovinsko-pravnim odnosima.
„Mladost turist“ nije jedina kompanija iz Srbije koja potražuje imovinu u Hrvatskoj. Na spisku se nalaze i „Karneks“, „Simpo“, „Pionir“, „Vital“, NIS, „Ineks“ i mnogi drugi, čiji su poslovni prostori tokom protekle dve decenije više puta prodavani i preprodavani.
Ekspertu za pitanja sukcesije, advokatu Ivanu Simiću ponašanje Hrvatske liči na ponašanje jugoslovenskih komunističkih vlasti nakon 1945. Prema njegovim rečima, imovina srpskih firmi u Hrvatskoj je konfiskovana.
„Pravne i faktičke posledice nisu ništa drugačije. Ono što se dešavalo nakon 1945. ponovljeno je u Hrvatskoj, počevši od 1992. Hrvatska je sistemski donosila opšte i pojedinačne pravne akte koji su se odnosili na način kako će se raspolagati i upravljati imovinom bivših jugoslovenskih preduzeća u Hrvatskoj. Ti pravni akti bili su prvi korak da se krene u jednu vrstu podržavljenja bivših jugoslovenskih preduzeća u Hrvatskoj“, objašnjava on.
Iako najmlađa članica EU, Hrvatska je donošenjem akata kojima se konfiskuje imovina srpskih firmi koje su poslovale na njenoj teritoriji pre početka raspada Jugoslavije, derogirala osnovne fundamente EU, a to je pravo na svojinu, dodaje naš sagovornik.
„Hrvatski pravni poredak je vrlo suptilno i perfidno izveo operaciju konfiskaciju imovine. Pogodovao im je Evropski sud za ljudska prava, koji se uopšte nije upustio u razmatranje jesu li ti opšti akti konfiskatorski ili nisu, već je rekao da oni ne podležu vremenskom važenju ispitivanja. Šta to znači? Hrvatska do 1997. nije bila potpisnik Konvencije o ljudskim pravima i slobodama. Dakle, sve što je do tada radila nije podložno preispitivanju“, naglašava Simić.
Sa druge strane, dodaje on, druge članice bivše Federacije drže se sporazuma o sukcesiji, a Srbija je, kako kaže, u vraćanju imovine najdalje otišla.
Šta je Sporazum o sukcesiji
Terminom „sukcesija“ u međunarodnom pravu označava se prenos prava i obaveza države prethodnice na države-naslednice. Sporazum o sukcesiji među bivšim jugoslovenskim republikama potpisan je u Beču i sadrži sedam aneksa — A, B, C, D, E, F, G.
U Aneksu G kaže se da će svim građanima i pravnim subjektima biti priznata, zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni tokom rata pod pritiscima i pretnjama biće proglašeni ništavim. Prema međunarodnom pravu i ustavima država-naslednica bivše Jugoslavije, međunarodni sporazumi ratifikovani u parlamentima imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona.
Aneksom G izričito je propisano da osobe koje nisu u mogućnosti da ostvare povraćaj oduzete imovine, imaju „pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama“.
Kamen-spoticanja i granični sporovi
Da je sukcesija jedino otvoreno pitanje među jugoslovenskim državama-naslednicama, ni po jada; međutim, ni oko granica bivše jugoslovenske republike još uvek se nisu saglasile. Tako Srbija ima granične sporove sa Hrvatskom na Dunavu, sa BiH na Drini, a pre nekoliko dana Crna Gora je ponovo otvorila pitanje Prevlake, poluostrva na ulazu u Boku Kotorsku, na granici sa Hrvatskom. Uz to, u sporu oko granice između Hrvatske i Slovenije u Piranskom zalivu nije pomogla ni međunarodna arbitraža čije odluke nisu sprovedene iako su obavezujuće, kaže stručnjak za međunarodno pravo iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Jončić.
Granični sporovi su, prema njegovim rečima, interesantni koliko za međunarodno pravnu teoriju, toliko i za sve bivše jugoslovenske republike.
„Za neke od strana, to su bila teritorijalna pitanja, odnosno pitanja suvereniteta, dok su neka pitanja bila putanja režima uz granicu. Tako je, između ostalog, i pitanje Prevlake, koje je za jugoslovensku stranu bilo pitanje suvereniteta, a za crnogorsku stranu postalo je pitanje režima uz granicu“, objašnjava Jončić.
Sa svim svojim susedima, Srbija ima neki sitan granični spor, napominje on, osim sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.
„Ali zato sa bivšim jugoslovenskim republikama imamo i čini mi se da su sporovi sa BiH i Hrvatskom najupečatljiviji. Mislim da ti sporovi mogu da pogoršaju međusobne odnose“, smatra Jončić.
