https://lat.sputnikportal.rs/20210919/razvalili-nas-kao-bugarsku-skupstinu-izreka-koja-danas-ima-puno-znacenje-u-sofiji-1129939528.html
„Razvalili nas kao bugarsku skupštinu“ — izreka koja danas ima puno značenje u Sofiji
„Razvalili nas kao bugarsku skupštinu“ — izreka koja danas ima puno značenje u Sofiji
Sputnik Srbija
Tomislav Ivković, nekada reprezentativni golman koji je i jedini na svetu odbranio dva penala Maradoni i umeo da primi gol iz mrtvog ugla od Arensena, sada šef... 19.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-19T21:30+0200
2021-09-19T21:30+0200
2021-12-15T15:34+0100
region
bugarska
emisija „prorok“
region – politika
region (šire)
region
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/05/1123144205_0:245:3072:1973_1920x0_80_0_0_d774e5108f193cb0e733506d47c7cbfa.jpg
Description „rasturanje bugarske skupštine“ postalo je uobičajena komparacija za rasulo, zapamćeno kao i upečatljivi trenuci sa sportskih događaja, široko upotrebljavano u raznim prilikama.Šta je konkretno uticalo na nastajanje ovakvog poređenja nije baš najjasnije, ali odražava tadašnje arogantno postavljanje Jugoslovena prema istočnim komšijama. Jer, mi smo kao bili slobodni i nesvrstani, a oni pod sovjetskom čizmom, Moskva im je sklapala i rasklapala institucije, određivala čak i personalna rešenja.Sreća pa smo sada u demokratiji, narod bira, a izabrani narodni predstavnici odlučuju, po savesti i zakonu. I baš zbog toga, danas u bugarskoj skupštini detektujemo haos kakav se odavno ne pamti.Treći izbori za pola godinePoređenje iz jugoslovenske ere možda i po prvi put dobija puni smisao. Za cirka pola godine biće organizovani i treći parlamentarni izbori. Opet, teško je naslutiti šta bi ponovljeno glasanje novo i iznenađujuće moglo doneti.Izgleda da je Slavi Trifonov trenutno u padu, nakon neverovatnog uspeha ipak nije uspeo da formira većinu, delom i zbog svoje tvrdoglavosti, a delom i što ima (pogrešnu?) računicu da će na novim izborima dobiti više; GERB Bojka Borisova ima šansu da osvoji najviše glasova, ostvari Pirovu pobedu, čak i uz tekuću stagnaciju rejtinga i sa svega dvadesetak odsto podrške izašlih, ako se do tada oporave od šoka izazvanog gubitkom čak 200.000 glasova od aprila do jula; blok okupljen oko socijalista je u blagom rastu te može izbiti na treće mesto, mada im je vrlo teško da kompenzuju izgubljenih 100.000 glasova između dva ciklusa; Maja Manolova klizi ka liniji cenzusa, ali je i dalje iznad nje, dok je „Preporod“ Kostadina Kostadinova nikada bliži sticanju parlamentarnog statusa; što se ostalih učesnika tiče — ista meta isto odstojanje.Međutim, uprkos ovim tumbanjima, lako se može ispostaviti — sve je to nedovoljno za krucijalnu promenu. Neko će u plus, neko u minus, ali raspored snaga ostaje sličan.Borisov je, po svemu sudeći, daleko od povratka u igru, iako ima ozbiljnu partijsku mašineriju i što su iznenađenja uvek moguća. U novembru su planirani i predsednički izbori, favorit je Rumen Radev, što Borisovu ne ostavlja mnogo prostora za vođenje konstruktivne kampanje. Dominantna tema u nastupima Radeva, očekuje se, biće nepočinstva doskorašnje vlasti. Pre svega korupcija.Sa druge strane, ostali su daleko od plodotvornog dogovora. Između ostalog i zbog toga što su u politički sistem „nahrupile“ grupe koje nisu klasične političke stranke, već pokreti sa manje ili više harizmatičnim liderima, bez šireg političkog iskustva i suštinske spoznaje šta predstavlja preuzimanje vlasti i odgovornosti.Zato od drveća često ne vide šumu, cepidlače na suštinski malo važnim stvarima, propuštaju prilike koje im se više neće ukazati i tako demotivišu sopstveno biračko telo, čija podrška je plitka, a nestrpljenje ogromno.Zapad je ovoga puta inertanUpadljiva je i inertnost EU i NATO-a, zapadne strukture i agenture koje su se i te kako mešale i u izborna dešavanja i u usmeravanja postizbornih procesa u balkanskim državama poslednjih četvrt veka, kao da su paralizovane. Zaokupljene svojim problemima, od Avganistana do lomova u svom dvorištu, na Bugarsku obraćaju malo pažnje.Njihov prioritet ticao se zadržavanja bugarske spoljne i bezbednosne politike na zapadnom kursu, podrazumevajuće antiruskom i u poslednje vreme antikineskom, a kako će se to odraziti na unutrašnju politiku, korupciju, funkcionisanje pravosudne grane vlasti i položaj medija, ostajalo je sekundarno.Borisov je ispunio očekivanja, sa Rusima su veze problematizovane do krajnjih granica, ekspresno nakon dolaska na vlast odustalo se od tri krupna energetska projekta, uočavaju se i pripreme za otklon od kineskih inicijativa, SAD se prate uvek i svuda širom sveta, ali su posledice na unutrašnjem planu tolike da se ne samo ne mogu ignorisati, već evo i ključno utiču na opredeljivanje birača. Zato, i kada bi ovo bila situacija od pre deceniju i po, za EU i NATO bi se javio problem u operacionalizaciji, ne bi tako lako mogli da vršenjem pritisaka i raznim zakulisnim radnjama namaknu natpolovičnu većinu.Pored toga, ovo je i važan signal šta se dešava sa stabilokratijama kojima istekne rok trajanja. Nakon njih sledi rasulo, haotizacija, institucionalni aparat i politički sistem ostaju „razvaljeni kao bugarska skupština“. Što je upozorenje za druge zemlje, između ostalog i balkanske. Nažalost, mnoge čeka „bugarska sudbina“. Investiranje u stabilokratije kako bi se istisnuo „maligni ruski uticaj“ i sprečilo „odomaćivanje Kineza“ po svaku cenu, proizvodi ozbiljne negativne implikacije.Pritom, u Bugarskoj je barem jedna institucija stabilna, predsednik Radev ima i legitimitet i autoritet, ako se snađe u novim, nimalo lakim okolnostima, može delovati da se kriza nekako prevaziđe.U nekim inim slučajevima koji će uslediti, neće biti ni te jedne stabilne institucije sa legitimitetom i autoritetom, na kojoj god adresi da se nalazi. Poverenje, kako u međunarodnu zajednicu, tako i u domaće aktere — ubrzano se troši. Širom istočne Evrope. Bugarska tu nije izuzetak, već pravilo.
https://lat.sputnikportal.rs/20210918/anketa-koga-ce-podrzati-bugari-na-ponovljenim-parlamentarnim-izborima-1129902410.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210907/bugarska-izlazak-iz-krize-nije-na-vidiku-predstoje-treci-parlamentarni-izbori-1129636448.html
bugarska
region (šire)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
parlamentarni izbori u bugarskoj, rasturanje bugarske skupštine, izbori u bugarskoj, rumen radev, bojko borisov, dušan proroković, bugarska, izbori, sofija, skupština, prorok, parlamentarni izbori u bugarskoj, rasturanje bugarske skupštine, izbori u bugarskoj, rumen radev, bojko borisov, bugarska, izbori, sofija, skupština, prorok
parlamentarni izbori u bugarskoj, rasturanje bugarske skupštine, izbori u bugarskoj, rumen radev, bojko borisov, dušan proroković, bugarska, izbori, sofija, skupština, prorok, parlamentarni izbori u bugarskoj, rasturanje bugarske skupštine, izbori u bugarskoj, rumen radev, bojko borisov, bugarska, izbori, sofija, skupština, prorok
„Razvalili nas kao bugarsku skupštinu“ — izreka koja danas ima puno značenje u Sofiji
21:30 19.09.2021 (Osveženo: 15:34 15.12.2021) Tomislav Ivković, nekada reprezentativni golman koji je i jedini na svetu odbranio dva penala Maradoni i umeo da primi gol iz mrtvog ugla od Arensena, sada šef stručnog štaba sarajevskog „Želje“, reče nakon susreta protiv Zrinjskog: „Razvalili su nas kao bugarsku skupštinu!“
Description „rasturanje bugarske skupštine“ postalo je uobičajena komparacija za rasulo, zapamćeno kao i upečatljivi trenuci sa sportskih događaja, široko upotrebljavano u raznim prilikama.
Šta je konkretno uticalo na nastajanje ovakvog poređenja nije baš najjasnije, ali odražava tadašnje arogantno postavljanje Jugoslovena prema istočnim komšijama. Jer, mi smo kao bili slobodni i nesvrstani, a oni pod sovjetskom čizmom, Moskva im je sklapala i rasklapala institucije, određivala čak i personalna rešenja.
Homogenizacija unutar jugoslovenskog društva, kao uostalom i drugde, usmerena na traženje razlika između „nas“ i „njih“, odigravala se i omalovažavanjem istočnoevropskih sistema, što se delimično činilo i pod uplivom zapadnih šablona koji su prihvatani.
Sreća pa smo sada u demokratiji, narod bira, a izabrani narodni predstavnici odlučuju, po savesti i zakonu. I baš zbog toga, danas u bugarskoj skupštini detektujemo haos kakav se odavno ne pamti.
Treći izbori za pola godine
Poređenje iz jugoslovenske ere možda i po prvi put dobija puni smisao. Za cirka pola godine biće organizovani i treći parlamentarni izbori. Opet, teško je naslutiti šta bi ponovljeno glasanje novo i iznenađujuće moglo doneti.
Izgleda da je Slavi Trifonov trenutno u padu, nakon neverovatnog uspeha ipak nije uspeo da formira većinu, delom i zbog svoje tvrdoglavosti, a delom i što ima (pogrešnu?) računicu da će na novim izborima dobiti više; GERB Bojka Borisova ima šansu da osvoji najviše glasova, ostvari Pirovu pobedu, čak i uz tekuću stagnaciju rejtinga i sa svega dvadesetak odsto podrške izašlih, ako se do tada oporave od šoka izazvanog gubitkom čak 200.000 glasova od aprila do jula; blok okupljen oko socijalista je u blagom rastu te može izbiti na treće mesto, mada im je vrlo teško da kompenzuju izgubljenih 100.000 glasova između dva ciklusa; Maja Manolova klizi ka liniji cenzusa, ali je i dalje iznad nje, dok je „Preporod“ Kostadina Kostadinova nikada bliži sticanju parlamentarnog statusa; što se ostalih učesnika tiče — ista meta isto odstojanje.
Međutim, uprkos ovim tumbanjima, lako se može ispostaviti — sve je to nedovoljno za krucijalnu promenu. Neko će u plus, neko u minus, ali raspored snaga ostaje sličan.
Borisov je, po svemu sudeći, daleko od povratka u igru, iako ima ozbiljnu partijsku mašineriju i što su iznenađenja uvek moguća. U novembru su planirani i predsednički izbori, favorit je Rumen Radev, što Borisovu ne ostavlja mnogo prostora za vođenje konstruktivne kampanje. Dominantna tema u nastupima Radeva, očekuje se, biće nepočinstva doskorašnje vlasti. Pre svega korupcija.
Sa druge strane, ostali su daleko od plodotvornog dogovora. Između ostalog i zbog toga što su u politički sistem „nahrupile“ grupe koje nisu klasične političke stranke, već pokreti sa manje ili više harizmatičnim liderima, bez šireg političkog iskustva i suštinske spoznaje šta predstavlja preuzimanje vlasti i odgovornosti.
Zato od drveća često ne vide šumu, cepidlače na suštinski malo važnim stvarima, propuštaju prilike koje im se više neće ukazati i tako demotivišu sopstveno biračko telo, čija podrška je plitka, a nestrpljenje ogromno.
Zapad je ovoga puta inertan
Upadljiva je i inertnost EU i NATO-a, zapadne strukture i agenture koje su se i te kako mešale i u izborna dešavanja i u usmeravanja postizbornih procesa u balkanskim državama poslednjih četvrt veka, kao da su paralizovane. Zaokupljene svojim problemima, od Avganistana do lomova u svom dvorištu, na Bugarsku obraćaju malo pažnje.
Uz to, i pored članstva u EU i NATO, izborni rezultati pokazuju — u bugarskom društvu se dovodi u pitanje „zapadni obrazac“. Delom i zato što su i Brisel i Vašington što indirektno, što otvoreno podržavali stabilokratiju Bojka Borisova.
Njihov prioritet ticao se zadržavanja bugarske spoljne i bezbednosne politike na zapadnom kursu, podrazumevajuće antiruskom i u poslednje vreme antikineskom, a kako će se to odraziti na unutrašnju politiku, korupciju, funkcionisanje pravosudne grane vlasti i položaj medija, ostajalo je sekundarno.
Borisov je ispunio očekivanja, sa Rusima su veze problematizovane do krajnjih granica, ekspresno nakon dolaska na vlast odustalo se od tri krupna energetska projekta, uočavaju se i pripreme za otklon od kineskih inicijativa, SAD se prate uvek i svuda širom sveta, ali su posledice na unutrašnjem planu tolike da se ne samo ne mogu ignorisati, već evo i ključno utiču na opredeljivanje birača. Zato, i kada bi ovo bila situacija od pre deceniju i po, za EU i NATO bi se javio problem u operacionalizaciji, ne bi tako lako mogli da vršenjem pritisaka i raznim zakulisnim radnjama namaknu natpolovičnu većinu.
Pored toga, ovo je i važan signal šta se dešava sa stabilokratijama kojima istekne rok trajanja. Nakon njih sledi rasulo, haotizacija, institucionalni aparat i politički sistem ostaju „razvaljeni kao bugarska skupština“. Što je upozorenje za druge zemlje, između ostalog i balkanske. Nažalost, mnoge čeka „bugarska sudbina“. Investiranje u stabilokratije kako bi se istisnuo „maligni ruski uticaj“ i sprečilo „odomaćivanje Kineza“ po svaku cenu, proizvodi ozbiljne negativne implikacije.
Pritom, u Bugarskoj je barem jedna institucija stabilna, predsednik Radev ima i legitimitet i autoritet, ako se snađe u novim, nimalo lakim okolnostima, može delovati da se kriza nekako prevaziđe.
U nekim inim slučajevima koji će uslediti, neće biti ni te jedne stabilne institucije sa legitimitetom i autoritetom, na kojoj god adresi da se nalazi. Poverenje, kako u međunarodnu zajednicu, tako i u domaće aktere — ubrzano se troši. Širom istočne Evrope. Bugarska tu nije izuzetak, već pravilo.
