https://lat.sputnikportal.rs/20210917/recnik-rodne-ravnopravnosti-eu-na-srpskom--po-ugledu-na-banglades-1129897294.html
Rečnik rodne ravnopravnosti EU na srpskom — po ugledu na Bangladeš
Rečnik rodne ravnopravnosti EU na srpskom — po ugledu na Bangladeš
Sputnik Srbija
Rečnik rodne ravnopravnosti EU na srpskom – po ugledu na Bangladeš
2021-09-17T20:26+0200
2021-09-17T20:26+0200
2022-08-26T13:08+0200
srbija
evropska unija (eu)
bangladeš
rečnik
rodna ravnopravnost
srbija – politika
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/10/1127457915_0:0:2731:1537_1920x0_80_0_0_bb0b5318c021afe879ec991e9573c89b.jpg
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije kao nacionalni partner Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost aktivno je učestvovalo na regionalnoj radionici „Rodno osetljiva komunikacija“, u cilju promocije rečnika i leksikona pojmova iz ove oblasti na jezike zemalja-kandidata za članstvo u EU i potencijalnih kandidata.U saopštenju Koordinacionog tela se dodaje da je „tematski događaj o rodno senzitivnoj komunikaciji okupio više od 60 učesnika iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Turske“.I što je i najvažnije, „više od 400 termina i njihovih definicija sada je dostupno na srpskom, albanskom, bosanskom i makedonskom jeziku“, a rečnik na srpskom jeziku dostupan je na ćirilici i latinici.EU rečnik: Treći rod u zakonodavstvu Bangladeša — ko razume, shvatićeE sad, „imajući u vidu da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa uvođenje rodno senzitivnog jezika“, zavirili smo u rečnik i leksikon koji je „specijalizovano terminološko oruđe koje gradi zajedničko razumevanje rodne ravnopravnosti radi poboljšanja rodno osetljive komunikacije u EU i šire“.Pođimo od osnovnih pojmova. Recimo „treći/drugi rod“: „Kvir teorija i građanski pokreti — usredsređeni na alternativni pol ili transrodni/transseksualni identitet, tradicionalne prakse i znanje o ’trećem‘ rodu — zajedno su pokrenuli novu administrativnu i statističku kategoriju, izvan binarne opozicije žene/muškarca (ili ženski/muški pol).“Osim paradoksa da su se „evropske vrednosti“ u praksi bolje primile u Indiji, Pakistanu i Bangladešu nego u zemljama EU, postavlja se pitanje šta znači ova odrednica u rečniku. Ko razume — shvatiće.„Rekonstrukcija“ termina „kvir“ — šta tu nije jasno?Ako nam baš i nije jasan jedan od opštih pojmova poput navedenog, red je da potražimo dodatna obaveštenja izvedena iz definicije. „Alternativni pol“ ne postoji u rečniku, kao ni „transrodni/transseksualni identitet.“ Srećom, postoji objašnjenje za „kvir teoriju“:Dodatno objašnjenje: „Osnovna teza o pozitivnosti statusa seksualnosti ’van zakona/pravde‘ proizilazi iz propitivanja normalnosti i performativnosti heteroseksualnog identiteta.“Nejasno? Idemo dalje — „kvir“: „Istorijski gledano, ovo je bio pogrdni sleng izraz koji se koristio za prepoznavanje osoba iz zajednice gej, biseksualnih, transrodnih, kvir i osoba koje ispituju svoju seksualnost. Videti takođe: LGBTK.“Additional: „Treba biti svestan da postoje varijacije ovog izraza, kao što su LGB, LGBT, GLBT, LGBTK + i LGBTI. Poslednji od njih izričito uključuje interseksualne osobe (I). Postoje i verzije koje obuhvataju aseksualne osobe (na primer, LGBTKA). Uopšteno govoreći, ovi akronimi grupišu osobe koje nemaju normativni rodni identitet ili seksualnost.“I šta tu nije jasno?Kako prevesti srpski „rečnik“ na srpski jezik?Šalu na stranu, ako je ikome do šale posle upoznavanja sa osnovnim pojmovima iz ovog „rečnika“ i „leksikona“, ako bi se spisak od 400 termina i njihovih ovako sročenih „definicija“ mogao nazvati rečnikom ili leksikonom.Jer, rečnik je, po definiciji, „uređen spisak reči, obično u vidu knjige ili dodatka uz knjigu, s objašnjenjima na istom jeziku ili ekvivalentima drugog jezika“. A leksikon je „knjiga rečničkog tipa u kojoj su abecednim, odnosno azbučnim redom poređani i protumačeni različiti pojmovi iz svih oblasti nauke, kulture, društvenog života i drugo“.Doduše, iako je navedeno da je rečnik/leksikon pojmova na srpskom, teško je utvrditi na kom je, u stvari, jeziku napisan. Možda bi posle svega trebalo da se napravi kompromis između „rodno senzitivnih“ lobista i stručnjaka za srpski jezik koji su se pobunili protiv koncepta onoga što smo u rečniku/leksikonu videli.Za početak, da najvažnije institucije srpskog jezika, finansirane iz odgovarajućih EU fondova, prevedu srpski rečnik/leksikon rodno senzitivne komunikacije — na srpski jezik.
https://lat.sputnikportal.rs/20210601/sta-se-menja-u-srbiji-zbog-novog-zakona-o-rodnoj-ravnopravnosti-koji-stupa-na-snagu--1125496412.html
bangladeš
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/10/1127457915_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_9ced11b72d33f8515c83dcf0d22413cf.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
rečnik, rodna ravnopravnost, srbija, srpski jezik, eu, bangladeš, rečnik, rodna ravnopravnost, srbija, srpski jezik, eu, bangladeš
rečnik, rodna ravnopravnost, srbija, srpski jezik, eu, bangladeš, rečnik, rodna ravnopravnost, srbija, srpski jezik, eu, bangladeš
Rečnik rodne ravnopravnosti EU na srpskom — po ugledu na Bangladeš
20:26 17.09.2021 (Osveženo: 13:08 26.08.2022) Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije u saradnji sa odgovarajućim institutom EU sastavilo je rečnik/leksikon pojmova „rodno osetljive komunikacije“, u kome se, osim što nijedan pojam nije adekvatno objašnjen, priređivači pozivaju na pozitivna iskustva Indije, Pakistana i Bangladeša.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije kao nacionalni partner Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost aktivno je učestvovalo na regionalnoj radionici „Rodno osetljiva komunikacija“, u cilju promocije rečnika i leksikona pojmova iz ove oblasti na jezike zemalja-kandidata za članstvo u EU i potencijalnih kandidata.
U saopštenju Koordinacionog tela se dodaje da je „tematski događaj o rodno senzitivnoj komunikaciji okupio više od 60 učesnika iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Turske“.
I što je i najvažnije, „više od 400 termina i njihovih definicija sada je dostupno na srpskom, albanskom, bosanskom i makedonskom jeziku“, a
rečnik na srpskom jeziku dostupan je na ćirilici i latinici.
EU rečnik: Treći rod u zakonodavstvu Bangladeša — ko razume, shvatiće
E sad, „imajući u vidu da novi
Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa uvođenje rodno senzitivnog jezika“, zavirili smo u rečnik i leksikon koji je „specijalizovano terminološko oruđe koje gradi zajedničko razumevanje rodne ravnopravnosti radi poboljšanja rodno osetljive komunikacije u EU i šire“.
Pođimo od osnovnih pojmova. Recimo „treći/drugi rod“: „Kvir teorija i građanski pokreti — usredsređeni na alternativni pol ili transrodni/transseksualni identitet, tradicionalne prakse i znanje o ’trećem‘ rodu — zajedno su pokrenuli novu administrativnu i statističku kategoriju, izvan binarne opozicije žene/muškarca (ili ženski/muški pol).“
A u dodatnim informacijama o ovom, ironično rečeno, više nego jasno objašnjenom pojmu, navodi se: „Uveden je na Novom Zelandu i u Nemačkoj (kao ’neodređeni/nespecifikovani‘ pol), a u Indiji, Bangladešu i Pakistanu bilo kao polna kategorija ’drugi‘, bilo kao ’treći rod‘.“
Osim paradoksa da su se „evropske vrednosti“ u praksi bolje primile u Indiji, Pakistanu i Bangladešu nego u zemljama EU, postavlja se pitanje šta znači ova odrednica u rečniku. Ko razume — shvatiće.
„Rekonstrukcija“ termina „kvir“ — šta tu nije jasno?
Ako nam baš i nije jasan jedan od opštih pojmova poput navedenog, red je da potražimo dodatna obaveštenja izvedena iz definicije. „Alternativni pol“ ne postoji u rečniku, kao ni „transrodni/transseksualni identitet.“ Srećom, postoji objašnjenje za „kvir teoriju“:
„Teoretska refleksija, razvijena u humanističkim naukama sredinom 1980-ih, u kontekstu rastućeg teorijskog interesovanja za seksualnost, što je bilo podudarno sa usvajanjem reči ’kvir‘ u građanskom pokretu, koja je ranije imala pežorativno značenje.“
Dodatno objašnjenje: „Osnovna teza o pozitivnosti statusa seksualnosti ’van zakona/pravde‘ proizilazi iz propitivanja normalnosti i performativnosti heteroseksualnog identiteta.“
Nejasno? Idemo dalje — „kvir“: „Istorijski gledano, ovo je bio pogrdni sleng izraz koji se koristio za prepoznavanje osoba iz zajednice gej, biseksualnih, transrodnih, kvir i osoba koje ispituju svoju seksualnost. Videti takođe: LGBTK.“
Dodatno objašnjenje, odnosno Additional notes and information, kako se navodi u ćiriličnom rečniku na srpskom: „Od 1980-ih, LGBTK zajednica je taj termin prihvatila i povratila kao simbol ponosa, predstavljajući sve pojedince koji spadaju van ’normi‘ roda i seksualnosti.“
Additional: „Treba biti svestan da postoje varijacije ovog izraza, kao što su LGB, LGBT, GLBT, LGBTK + i LGBTI. Poslednji od njih izričito uključuje interseksualne osobe (I). Postoje i verzije koje obuhvataju aseksualne osobe (na primer, LGBTKA). Uopšteno govoreći, ovi akronimi grupišu osobe koje nemaju normativni rodni identitet ili seksualnost.“
Kako prevesti srpski „rečnik“ na srpski jezik?
Šalu na stranu, ako je ikome do šale posle upoznavanja sa osnovnim pojmovima iz ovog „rečnika“ i „leksikona“, ako bi se spisak od 400 termina i njihovih ovako sročenih „definicija“ mogao nazvati rečnikom ili leksikonom.
Jer, rečnik je, po definiciji, „uređen spisak reči, obično u vidu knjige ili dodatka uz knjigu, s objašnjenjima na istom jeziku ili ekvivalentima drugog jezika“. A leksikon je „knjiga rečničkog tipa u kojoj su abecednim, odnosno azbučnim redom poređani i protumačeni različiti pojmovi iz svih oblasti nauke, kulture, društvenog života i drugo“.
Da ne ulazimo u gramatičke bedastoće koje deca savladaju u nižim razredima osnovne škole, ključni problem je u „objašnjenjima“ i „tumačenjima“ pojmova. Pojmovi su toliko precizno objašnjeni da bi ih teško razumeli i najveći stručnjaci za gramatiku, pravopis, lingvistiku...
Doduše, iako je navedeno da je rečnik/leksikon pojmova na srpskom, teško je utvrditi na kom je, u stvari, jeziku napisan. Možda bi posle svega trebalo da se napravi kompromis između „rodno senzitivnih“ lobista i stručnjaka za srpski jezik koji su se pobunili protiv koncepta onoga što smo u rečniku/leksikonu videli.
Za početak, da
najvažnije institucije srpskog jezika, finansirane iz odgovarajućih EU fondova, prevedu srpski rečnik/leksikon rodno senzitivne komunikacije — na srpski jezik.