https://lat.sputnikportal.rs/20210914/borisav-jovic--svedok-sudbonosnih-dogadjaja-na-prelomu-vekova-1129814373.html
Borisav Jović — svedok sudbonosnih događaja na prelomu vekova
Borisav Jović — svedok sudbonosnih događaja na prelomu vekova
Sputnik Srbija
Borisav Jović u istoriji će ostati upamćen kao jedan od najuticajnijih političara u poslednjim danima Jugoslavije, a kasnije i kao značajan hroničar, koji je u svojim memoarskim delima i drugim knjigama svedočio o sudbonosnom periodu na prelasku vekova. On nije bio puki izvršilac Miloševićeve politike, već i jedan od njegovih najbližih saradnika.
2021-09-14T20:13+0200
2021-09-14T20:13+0200
2021-09-15T10:47+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0f/1125369430_0:137:2689:1650_1920x0_80_0_0_a2ebbe6b2f884d194c44d42a74b66baf.jpg
Tokom trajanja socijalističke Jugoslavije, Borisav Jović, koji je preminuo od posledica virusa korona u 93. godini, bio je u samim vrhovima vlasti u Jugoslaviji i Srbiji. Bio je direktor značajnih preduzeća, savezni ministar, potpredsednik skupštine Srbije, ambasador… Po godištu, pripadao je poslednjoj generaciji koja je bila dovoljno stasala da se priključi borbi u Drugom svetskom ratu.Borisav Jović — od najuticajnijeg političara do političkog izgnanikaOn je kao pripadnik te generacije učestvovao u izgradnji socijalističke Jugoslavije, kaže istoričar Čedomir Antić; međutim, sudbina mu je namenila da vrhunac političke karijere doživi u poznim godinama.O Jovićevom uticaju na političkom nebu tadašnje Srbije govori i podatak da je, uz Miloševića i Ivicu Dačića, jedini predsednik SPS-a. Mesto predsednika ustupio mu je lično Milošević, kada je zbog predsedničke funkcije u državi morao da podnese ostavku na partijsku.Za Jovićevog partijskog druga, nekadašnjeg srpskog premijera Nikolu Šainovića, Jović je bio čovek velikog iskustva, britkog jezika i čovek koji kaže sve što misli, što mu je, kako kaže, bila i najveća vrlina:Prema Antićevim rečima, najdublji istorijski pečat je Jović ostavio kao poslednji predsednik kompletnog Predsedništva SFRJ. Verovatno je imao veći uticaj na tadašnjeg predsednika Srbije od bilo koga. Antić mu zamera to što je učestvovao u donošenju odluka koje su, kako kaže, skupo koštale srpski narod.Šainović pak, kada govori o periodu kada je Jović bio u Predsedništvu SFRJ, napominje da se radilo o veoma nezahvalnoj funkciji, zbog toga što su pojedini članovi Predsedništva bili nosioci raspada države i poredi tadašnju situaciju sa dijalogom između Beograda i Prištine. Kao što Aljbin Kurti od Srbije traži priznanje kosovske nezavisnosti kao preduslov daljeg nastavka pregovora, tako su i predstavnici Slovenije i Hrvatske početkom devedesetih tražili nezavisnost za svoje republike kao preduslov daljeg dijaloga o budućnosti Jugoslavije.Smena zbog jedne rečenice u knjiziJović je sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen neposredno pošto je potpisan Dejtonski sporazum, a kao razlog za smenu bila je jedna rečenica u njegovoj knjizi „Poslednji dani SFRJ — izvod iz dnevnika“. Jović je u svom memoarskom delu svedočio o jednoj Miloševićevoj rečenici, prema Antićevom verovanju, rečenoj uzgred o tome kako bi trebalo da izgleda buduća jugoslovenska država bez Hrvatske i Slovenije i koja bi, osim Srbije, BiH i Crne Gore i možda Makedonije, u sebe uključila i tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.O razlazu sa Miloševićem slično govori i Šainović. Jović i Milošević, prema njegovim rečima, došli su u sukob oko gledišta na raspad Jugoslavije i uloge koju je igrao u Predsedništvu SFRJ.Najelegantniji političar bivše JugoslavijeBorisav Jović rođen je 29. oktobra 1928. u selu Nikšiću kod Kragujevca. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, gde je i doktorirao. Njegova karijera tekla je uobičajeno za nekoga ko je „izabran“ za socijalističkog rukovodioca — napredovao je kroz rad u fabrici do direktora, a odatle („iz privrede“, kako se tada govorilo) prešao je u političke strukture, gde je vrlo brzo izabran za saveznog ministra.Jovićeva karijera nije uvek išla uzlaznom putanjom. Kada se 1974, kao savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, usprotivio Titovom predlogu da svaka republika ima svoje devizne rezerve (što je u tom trenutku bilo protivzakonito), kažnjen je tako što je smenjen i poslat za ambasadora u Italiju. Biće to, rekli bismo, mnogo blaža kazna od one koju je pretrpeo od Slobodana Miloševića dvadesetak godina kasnije, kada je izopšten iz javnog života.Kada se vratio u zemlju obavljao je funkcije, ali ovog puta na republičkom nivou, prvo kao potpredsednik, a kasnije i kao predsednik Skupštine SR Srbije. Borisav Jović predsedavao je svečanoj sednici svih domova Skupštine Srbije 28. marta 1989, kada su usvojene promene Ustava Srbije, a istog dana je izabran za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ.Jović je odudarao od socijalističkih aparatčika tadašnje jugoslovenske političke scene elegancijom i držanjem — odela su mu uvek bila pažljivo skrojena i nikada se u javnosti nije mogao videti sa razdrljenom kravatom i bez maramice u džepu sakoa. Čuveni srpski modni kreator Aleksandar Joksimović svojevremeno ga je proglasio najelegantnijim jugoslovenskim političarem.Iako smenjen zbog objavljene knjige, Jović je i u danima političkog egzila nastavio da piše i objavljuje. Njegove knjige, prema rečima Čedomira Antića, veoma su značajne sa istoriografskog stanovišta. Od 1988. do 2016. objavio je šesnaest knjiga, a poslednja je „Kako su Srbi izgubili vek“, u kojoj, britkim jezikom, ne štedeći ni sebe ni druge, raspravlja o odgovornosti jugoslovenskih komunista za krizu u kojoj se u XX veku našao srpski narod.
https://lat.sputnikportal.rs/20210913/preminuo-borisav-jovic-1129790430.html
https://lat.sputnikportal.rs/20160918/borisav-jovic-razaranje-jugoslavija-komunisti-1108143045.html
https://lat.sputnikportal.rs/20160913/borisav-jovic-knjiga-srbija-jugoslavija-1108107178.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210914/sahrana-borisava-jovica-u-subotu-u-aleji-zasluznih-gradjana-1129807762.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
smrt borisava jovića, borisav jović, smrt
smrt borisava jovića, borisav jović, smrt
Borisav Jović — svedok sudbonosnih događaja na prelomu vekova
20:13 14.09.2021 (Osveženo: 10:47 15.09.2021) Borisav Jović u istoriji će ostati upamćen kao jedan od najuticajnijih političara u poslednjim danima Jugoslavije, a kasnije i kao značajan hroničar, koji je u svojim memoarskim delima i drugim knjigama svedočio o sudbonosnom periodu na prelasku vekova. On nije bio puki izvršilac Miloševićeve politike, već i jedan od njegovih najbližih saradnika.
Tokom trajanja socijalističke Jugoslavije, Borisav Jović, koji je preminuo od posledica virusa korona u 93. godini, bio je u samim vrhovima vlasti u Jugoslaviji i Srbiji. Bio je direktor značajnih preduzeća, savezni ministar, potpredsednik skupštine Srbije, ambasador… Po godištu, pripadao je poslednjoj generaciji koja je bila dovoljno stasala da se priključi borbi u Drugom svetskom ratu.
Borisav Jović — od najuticajnijeg političara do političkog izgnanika
On je kao pripadnik te generacije učestvovao u izgradnji socijalističke Jugoslavije, kaže istoričar Čedomir Antić; međutim, sudbina mu je namenila da vrhunac političke karijere doživi u poznim godinama.
„Do velike moći došao je u vreme uspona Slobodana Miloševića, čiji je bio važan saradnik“, napominje naš sagovornik.
O Jovićevom uticaju na političkom nebu tadašnje Srbije govori i podatak da je, uz Miloševića i Ivicu Dačića, jedini predsednik SPS-a. Mesto predsednika ustupio mu je lično Milošević, kada je zbog predsedničke funkcije u državi morao da podnese ostavku na partijsku.
Za Jovićevog partijskog druga, nekadašnjeg srpskog premijera Nikolu Šainovića, Jović je bio čovek velikog iskustva, britkog jezika i čovek koji kaže sve što misli, što mu je, kako kaže, bila i najveća vrlina:
„Kao predsednik vlade sećam se da sam se sa njim često konsultovao i to mi je bilo vrlo korisno. On je bio čovek koji će ti uvek reći ono što misli, a ne ono što želiš da čuješ.“
Prema Antićevim rečima, najdublji istorijski pečat je Jović ostavio kao poslednji predsednik kompletnog Predsedništva SFRJ. Verovatno je imao veći uticaj na tadašnjeg predsednika Srbije od bilo koga. Antić mu zamera to što je učestvovao u donošenju odluka koje su, kako kaže, skupo koštale srpski narod.
„On je nastojao da održi jednu državnu tvorevinu koja je popuštala po svim šavovima, a da nije bio spreman, baš kao ni Milošević, da predloži njenu demokratizaciju. Naprotiv, on je pokušavao da konzervira stari poredak, čak da, zajedno sa Miloševićem, vrati stare temelje tog poretka“, objašnjava Antić i podseća da je Jović bio taj koji je od Predsedništva SFRJ 9. marta tražio izlazak tenkova JNA na beogradske ulice.
Šainović pak, kada govori o periodu kada je Jović bio u Predsedništvu SFRJ, napominje da se radilo o veoma nezahvalnoj funkciji, zbog toga što su pojedini članovi Predsedništva bili nosioci raspada države i poredi tadašnju situaciju sa dijalogom između Beograda i Prištine. Kao što Aljbin Kurti od Srbije traži priznanje kosovske nezavisnosti kao preduslov daljeg nastavka pregovora, tako su i predstavnici Slovenije i Hrvatske početkom devedesetih tražili nezavisnost za svoje republike kao preduslov daljeg dijaloga o budućnosti Jugoslavije.
„On je povlačio one poteze koji su tada bili mogući“, objašnjava Šainović i dodaje da bilo šta što je Jović tada učinio, ipak nije moglo da zaustavi raspad Jugoslavije.
Smena zbog jedne rečenice u knjizi
Jović je sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen neposredno pošto je potpisan Dejtonski sporazum, a kao razlog za smenu bila je jedna rečenica u njegovoj knjizi „Poslednji dani SFRJ — izvod iz dnevnika“. Jović je u svom memoarskom delu svedočio o jednoj Miloševićevoj rečenici, prema Antićevom verovanju, rečenoj uzgred o tome kako bi trebalo da izgleda buduća jugoslovenska država bez Hrvatske i Slovenije i koja bi, osim Srbije, BiH i Crne Gore i možda Makedonije, u sebe uključila i tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.
„Mnogi, poput zagrebačkog profesora Dejana Jovića, veruju da su to vrlo iskreni memoari. Miloševiću je smetalo to što o događajima o kojima ne postoje drugi dokumentarni izvori, svedoči Jović. To je misao s početka 1991, ali vrlo netipična za Miloševića, očigledno rečena u privatnom društvu“, ističe Antić.
O razlazu sa Miloševićem slično govori i Šainović. Jović i Milošević, prema njegovim rečima, došli su u sukob oko gledišta na raspad Jugoslavije i uloge koju je igrao u Predsedništvu SFRJ.
Najelegantniji političar bivše Jugoslavije
Borisav Jović rođen je 29. oktobra 1928. u selu Nikšiću kod Kragujevca. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, gde je i doktorirao. Njegova karijera tekla je uobičajeno za nekoga ko je „izabran“ za socijalističkog rukovodioca — napredovao je kroz rad u fabrici do direktora, a odatle („iz privrede“, kako se tada govorilo) prešao je u političke strukture, gde je vrlo brzo izabran za saveznog ministra.
Jovićeva karijera nije uvek išla uzlaznom putanjom. Kada se 1974, kao savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, usprotivio Titovom predlogu da svaka republika ima svoje devizne rezerve (što je u tom trenutku bilo protivzakonito), kažnjen je tako što je smenjen i poslat za ambasadora u Italiju. Biće to, rekli bismo, mnogo blaža kazna od one koju je pretrpeo od Slobodana Miloševića dvadesetak godina kasnije, kada je izopšten iz javnog života.
Kada se vratio u zemlju obavljao je funkcije, ali ovog puta na republičkom nivou, prvo kao potpredsednik, a kasnije i kao predsednik Skupštine SR Srbije. Borisav Jović predsedavao je svečanoj sednici svih domova Skupštine Srbije 28. marta 1989, kada su usvojene promene Ustava Srbije, a istog dana je izabran za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ.
Jović je odudarao od socijalističkih aparatčika tadašnje jugoslovenske političke scene elegancijom i držanjem — odela su mu uvek bila pažljivo skrojena i nikada se u javnosti nije mogao videti sa razdrljenom kravatom i bez maramice u džepu sakoa. Čuveni srpski modni kreator Aleksandar Joksimović svojevremeno ga je proglasio najelegantnijim jugoslovenskim političarem.
Iako smenjen zbog objavljene knjige, Jović je i u danima političkog egzila nastavio da piše i objavljuje. Njegove knjige, prema rečima Čedomira Antića, veoma su značajne sa istoriografskog stanovišta. Od 1988. do 2016. objavio je šesnaest knjiga, a poslednja je „Kako su Srbi izgubili vek“, u kojoj, britkim jezikom, ne štedeći ni sebe ni druge, raspravlja o odgovornosti jugoslovenskih komunista za krizu u kojoj se u XX veku našao srpski narod.
