https://lat.sputnikportal.rs/20210913/srpski-naucnici-na-tragu-epohalnog-otkrica--poznati-lek-efikasan-protiv-korone---1129791153.html
Srpski naučnici na tragu epohalnog otkrića — poznati lek efikasan protiv korone
Srpski naučnici na tragu epohalnog otkrića — poznati lek efikasan protiv korone
Sputnik Srbija
Svetska nauka pokušala je nekoliko desetina lekova da primeni u borbi protiv kovida 19 — bez uspeha. Naučnici sa Hemijskog fakulteta u Beogradu istraživanjem... 13.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-13T20:28+0200
2021-09-13T20:28+0200
2021-09-14T12:32+0200
nauka i tehnologija
nauka
istraživanje
hemijski fakultet
lek
otkriće
virus korona
kovid 19
fond za nauku
radomir saičić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/18/1123939631_0:168:3045:1881_1920x0_80_0_0_77bc960f2b7a138db98336e3fa42459e.jpg
Naučni tim vodi akademik Radomir Saičić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji objašnjava da virusi nemaju svoju proteinsku mašineriju, već koriste proteine domaćina, preotmu njegove ćelije i instruiraju ih da proizvode proteine koji su im potrebni.Cilj je, dakle, da se pronađe lek koji će stopirati kovid 19 da se služi našim proteinima:„Mi smo razvili jednu sintetičko-hemijsku metodu iz oblasti organske sinteze koja omogućava da veoma efikasno dođemo do određenih tipova struktura koje se nazivaju iminošećeri. Dobijanje takvih jedinjenja povezano je sa određenim problemima, ali smo koleginica Zorana Ferjančić i ja sa mlađim kolegama razvili metode koje nam omogućavaju da vrlo lako, u odnosu na druge poznate metode, dođemo do tih jedinjenja. Naše sinteze su među najefikasnijima koje su do sada poznate“, objašnjava Saičić.Srpski lek — sprečava razvoj proteina koji hrane kovidOn dodaje da tim sada zapravo traga za lekovima koji sprečavaju sintezu proteina, da praktično blokiramo naš organizam u jednom vremenskom periodu da ne proizvodi proteine koji su kovidu potrebni.Iako primena iminošećera u borbi protiv virusa nije nova stvar, naučnici iz Srbije prvi su došli na ideju da ih upotrebe u borbi protiv kovida. Akademik Saičić objašnjava da su raniji pokušaji primene imali promenjiv uspeh.„Recimo na virus HIV-a ne deluje uopšte, iako se očekivalo da će imati dejstvo, in vitro ima efekata, ali u praksi se ne pokazuje kao korisno. Međutim, za virus denga na miševima koji su zaraženi smrtonosnom dozom, jedna doza iminošećera, jedna injekcija sačuva ih od smrti.“Isti metod u još dva svetska naučna radaNaš sagovornik kaže da trenutno u svetu postoje još dva naučna rada gde je na osnovu vrlo sistematičnih studija ukazano na jedinjenje istog tipa koji koriste naučnici sa Hemijskog fakulteta. „Kolege sa Pasterovog instituta u Francuskoj, Marko Vinjuci koji je tamo vodeći istraživač, došli su do podatka da jedno od tih jedinjenja praktično može biti nešto što bi se moglo koristiti u terapiji kovida 19. A mi smo, nezavisno, drugim načinom razmišljanja došli do slične pretpostavke, što ukazuje da je ona verovatno tačna“, kaže ovaj naučnik.Uključeno puno naučnikaU projekat su uključeni i ljudi koji se bave kompjuterskim modelovanjem, farmaceuti, organski sintetičari, biohemičari i virusolozi, a upravo će Pasterov institut imati važnu ulogu u srpskom projektu pronalaženja postojećeg leka koji može da spreči kovid 19 da se služi našim proteinima.„Poenta je u tome da mi iz baze podataka poznatih lekova koji leče retke bolesti, izaberemo nekoliko kandidata i računarskim modelovanjem vidimo da li se oni uklapaju u naše proteinske mete koje su bitne za terapiju kovida, sintetišemo ih u laboratoriji, ispitamo da li ostvaruju željenu aktivnost. Zatim ih šaljemo na antivirusne testove u Pasterov institut u Francuskoj. Sa povratnim informacijama iz te kuće znaćemo da li je naš koncept ispravan. U sledećoj generaciji jedinjenja pravimo još moćnije i efikasnije kandidate koji bi trebalo da budu kandidati za nove lekove“, objašnjava Saičić.On dodaje da ovo istraživanje zapravo štedi vreme za razvoj potpuno novog leka, može odmah da se krene u kliničke faze ispitivanja, što istovremeno umanjuje i cenu leka.Trka sa vremenom i teret javnih nabavkiTim našeg sagovornika radi u okviru Specijalnog programa istraživanja COVID-19 koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, neizmerno je zahvalan na novcu koji je omogućio istraživanje, ali kaže da je u borbi protiv kovida jednako važna i trka sa vremenom.U svetu trenutno postoji još 199 ovakvih projekata, svi su oslobođen procesa javnih nabavki, osim srpskog, koji bi mogao biti najbliži rešenju. Javne nabavke traju najmanje tri meseca, hemikalije koje su im potrebne stižu za četiri do šest meseci, a planirano je da ceo projekat traje godinu i po dana.„Nama su hemikalije oružje i municija, a borbu protiv korona virusa mnogi porede sa ratom protiv nevidljivog neprijatelja. Zamislite da u ratu vojnici koji su na nekoj čistini izloženi vatri traže municiju, moraju da raspisuju konkurs, da čekaju tri meseca na puške ili granate, tu posla nema“, zaključuje Saičić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/18/1123939631_157:0:2888:2048_1920x0_80_0_0_c02e89675c844547d7d0bc343123ae9d.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
korona, lek, srpski naučnik, radomir saičić, istraživanje, fond za nauku, korona, lek, naučnik, radomir saičić, istraživanje, fond za nauku.
korona, lek, srpski naučnik, radomir saičić, istraživanje, fond za nauku, korona, lek, naučnik, radomir saičić, istraživanje, fond za nauku.
Srpski naučnici na tragu epohalnog otkrića — poznati lek efikasan protiv korone
20:28 13.09.2021 (Osveženo: 12:32 14.09.2021) Svetska nauka pokušala je nekoliko desetina lekova da primeni u borbi protiv kovida 19 — bez uspeha. Naučnici sa Hemijskog fakulteta u Beogradu istraživanjem jedinjenja koja u ljudima mogu da blokiraju proteine potrebne za duplikaciju virusa korona, na tragu su da otkriju koji bi već poznati lek mogao da pomogne u borbi protiv virusa korona.
Naučni tim vodi akademik Radomir Saičić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji objašnjava da virusi nemaju svoju proteinsku mašineriju, već koriste proteine domaćina, preotmu njegove ćelije i instruiraju ih da proizvode proteine koji su im potrebni.
Cilj je, dakle, da se pronađe lek koji će stopirati kovid 19 da se služi našim proteinima:
„Mi smo razvili jednu sintetičko-hemijsku metodu iz oblasti organske sinteze koja omogućava da veoma efikasno dođemo do određenih tipova struktura koje se nazivaju iminošećeri. Dobijanje takvih jedinjenja povezano je sa određenim problemima, ali smo koleginica Zorana Ferjančić i ja sa mlađim kolegama razvili metode koje nam omogućavaju da vrlo lako, u odnosu na druge poznate metode, dođemo do tih jedinjenja. Naše sinteze su među najefikasnijima koje su do sada poznate“, objašnjava Saičić.
Srpski lek — sprečava razvoj proteina koji hrane kovid
On dodaje da tim sada zapravo traga za lekovima koji sprečavaju sintezu proteina, da praktično blokiramo naš organizam u jednom vremenskom periodu da ne proizvodi proteine koji su kovidu potrebni.
„Smatra se da naš organizam to može da preživi u jednom ograničenom vremenskom periodu — a virus ne. Kada dođe do infekcije, mogli bismo sprečiti replikaciju virusa na taj način da mu praktično izbijemo iz ruku fabriku proteina koji su njemu potrebni.“
Iako primena iminošećera u borbi protiv virusa nije nova stvar, naučnici iz Srbije prvi su došli na ideju da ih upotrebe u borbi protiv kovida. Akademik Saičić objašnjava da su raniji pokušaji primene imali promenjiv uspeh.
„Recimo na virus HIV-a ne deluje uopšte, iako se očekivalo da će imati dejstvo, in vitro ima efekata, ali u praksi se ne pokazuje kao korisno. Međutim, za virus denga na miševima koji su zaraženi smrtonosnom dozom, jedna doza iminošećera, jedna injekcija sačuva ih od smrti.“
Isti metod u još dva svetska naučna rada
Naš sagovornik kaže da trenutno u svetu postoje još dva naučna rada gde je na osnovu vrlo sistematičnih studija ukazano na jedinjenje istog tipa koji koriste naučnici sa Hemijskog fakulteta.
„Kolege sa Pasterovog instituta u Francuskoj, Marko Vinjuci koji je tamo vodeći istraživač, došli su do podatka da jedno od tih jedinjenja praktično može biti nešto što bi se moglo koristiti u terapiji kovida 19. A mi smo, nezavisno, drugim načinom razmišljanja došli do slične pretpostavke, što ukazuje da je ona verovatno tačna“, kaže ovaj naučnik.
U projekat su uključeni i ljudi koji se bave kompjuterskim modelovanjem, farmaceuti, organski sintetičari, biohemičari i virusolozi, a upravo će Pasterov institut imati važnu ulogu u srpskom projektu pronalaženja postojećeg leka koji može da spreči kovid 19 da se služi našim proteinima.
„Poenta je u tome da mi iz baze podataka poznatih lekova koji leče retke bolesti, izaberemo nekoliko kandidata i računarskim modelovanjem vidimo da li se oni uklapaju u naše proteinske mete koje su bitne za terapiju kovida, sintetišemo ih u laboratoriji, ispitamo da li ostvaruju željenu aktivnost. Zatim ih šaljemo na antivirusne testove u Pasterov institut u Francuskoj. Sa povratnim informacijama iz te kuće znaćemo da li je naš koncept ispravan. U sledećoj generaciji jedinjenja pravimo još moćnije i efikasnije kandidate koji bi trebalo da budu kandidati za nove lekove“, objašnjava Saičić.
On dodaje da ovo istraživanje zapravo štedi vreme za razvoj potpuno novog leka, može odmah da se krene u kliničke faze ispitivanja, što istovremeno umanjuje i cenu leka.
Trka sa vremenom i teret javnih nabavki
Tim našeg sagovornika radi u okviru Specijalnog programa istraživanja COVID-19 koji finansira
Fond za nauku Republike Srbije, neizmerno je zahvalan na novcu koji je omogućio istraživanje, ali kaže da je u borbi protiv kovida jednako važna i trka sa vremenom.
U svetu trenutno postoji još 199 ovakvih projekata, svi su oslobođen procesa javnih nabavki, osim srpskog, koji bi mogao biti najbliži rešenju. Javne nabavke traju najmanje tri meseca, hemikalije koje su im potrebne stižu za četiri do šest meseci, a planirano je da ceo projekat traje godinu i po dana.
„Nama su hemikalije oružje i municija, a borbu protiv korona virusa mnogi porede sa ratom protiv nevidljivog neprijatelja. Zamislite da u ratu vojnici koji su na nekoj čistini izloženi vatri traže municiju, moraju da raspisuju konkurs, da čekaju tri meseca na puške ili granate, tu posla nema“, zaključuje Saičić.