https://lat.sputnikportal.rs/20210912/kako-je-na-hiljade-srba-ostalo-bez-posla-u-kini-1129758577.html
Kako je na hiljade Srba ostalo bez posla u Kini
Kako je na hiljade Srba ostalo bez posla u Kini
Sputnik Srbija
Kina je zabranila privatne časove na internetu. Odluka je najviše pogodila nastavnike engleskog jezika, a više od 10.000 njih iz Srbije. Dok svet kritikuje... 12.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-12T18:31+0200
2021-09-12T18:31+0200
2021-09-13T15:46+0200
svet
kina
škola
zabrana
engleski jezik
svet – politika
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0c/1129757046_0:0:1080:608_1920x0_80_0_0_5fea7783a91f24cd95bf491d550c444a.jpg
Pored učenja stranih jezika preko interneta, u poslednjih 10 godina u Kini su trend privatne škole, najčešće engleskog jezika, a deca su na njemu slušala i druge predmete, pa i umetničke.U jednoj od njih poslednjih šest godina predavao je i naš sagovornik, na početku karijere u Pekingu dugo je radio u trening centru za najmlađe, gde engleski uče bukvalno bebe i deca mlađa od pet godina. Škola je zapravo američki brend koji je imao lanac centara koji se bavi podučavanjem dece najmlađeg uzrasta.Šta Kina želi da postigne zabranom radaVladimir Srdanović kaže da je u Kini poslednjih 20 godina akcenat na razvoju privrede, pa je država shvatila da drugi segmenti kaskaju. Cilj je da se podigne kvalitet života u svakom smislu, na red je došlo obrazovanje.Ministarstvo prosvete je odlučilo da redefiniše, ujedini plan i program svih škola, privatnih i državnih. Sve što se do sada radilo iz inostranstva, počevši od onlajn časova, a mnogo je i agencija iz inostranstva ovde imalo svoje klijente, sada je zabranjeno.„Kina apsolutno kontroliše svoj internet saobraćaj sa inostranstvom, imaju zabranu za mnoge sajtove poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera, pa im nije bilo teško da to realizuju. Oni sada štite svoj plan i program edukacije, ali i svoje stručnjake, a samim tim i knjige. Slikovnice, udžbenici za početnike koji su dolazili od Oksforda, Hajnemana i drugih centara sa Zapada, sve je izbačeno iz škola, vrtića i predškolskih ustanova. Oni sada prave svoje udžbenike“, objašnjava Srdanović.On dodaje da je odluka dočekana na nož kod ljudi koji u Kinu dolaze da bi predavali, jer su izgubili posao koji u toj zemlji obezbeđuje vrlo pristojan život. Ljuti su i roditelji, traže da im se refundira novac, jer su mnogi časove platili i nekoliko godina unapred. Srbi uglavnom radili „na divlje“Srdanović kaže da je u Kini bila prava jagma za stranim profesorima, nastavnicima i vaspitačima na engleskom jeziku, posebno sa engleskog govornog područja, ali Srbi su odlično prolazili, jer imaju sjajan izgovor i dobre preporuke.„U tim centrima u velikim gradovima su radili isključivo stranci, Kinezi sada imaju dosta novca, roditelji su mogli deci da priušte da imaju ’tičera‘ u agencijskom prostoru. To su bile male privatne škole za strane jezike, 99 odsto đaka učilo je engleski, ali i italijanski, ruski, nemački i španski.“Podatak da je čak 20.000 Srba ostalo bez posla zbog nove mere kineskog Ministarstva prosvete, kako tvrde mediji u Srbiji, naš sagovornik ne može da potvrdi, ali kaže da je siguran da je u poslednjih deset godina makar deset hiljada ljudi prošlo kroz ovaj posao. Mnogi su radili onlajn iz Srbije, „na divlje“, to je upravo jedan od razloga ukidanja ovakve nastave.„Naši koji žive ovde imaju sertifikate, sve diplome, jer moraju da budu verifikovane u kineskoj ambasadi, odnosno našim agencijama u Srbiji. Međutim, onlajn časovi su bili najveći problem, nisu mogli da se kontrolišu ljudi koji rade iz inostranstva. Dosta nastave je u poslednje dve godine, posebno zbog kovida, prebačeno onlajn, na zum i aplikacije koje se koriste za konferencijske razgovore. Postoje agencije iz inostranstva, ali i pojedinačni privatni časovi ljudi“, objašnjava Srdanović i kaže da Kina želi da kontroliše kakvo znanje deca dobijaju.Zaštita dece od ambicija roditeljaNije samo nemogućnost kontrole časova preko interneta razlog što su škole ukinute, stručnjaci koji brinu o deci u Kini shvatili su da su preopterećena, klonula su. Roditelji su ih pritisli da nakon škole koja se završava u 15 časova, za starije u 17, imaju vannastavne aktivnosti — gotovo do devet uveče.„Deca su počela psihički da ’pucaju‘, da posustaju, jer to nije normalan ritam za njih. Roditelj kao roditelj svoje dete forsira, ali često i pokušava da izleči i neke svoje komplekse ili ono što on nije imao da pruži detetu, da bi bilo genije, da uspe u životu. Jednostavno, Kinezi su se otvorili prema svetu i žele da im deca budu veoma obrazovana, da ih pripreme za strane škole, fakultete u inostranstvu“, objašnjava naš sagovornik iz Pekinga.On, kaže, nije ugrožen ovom merom, na vreme je u Pekingu započeo još jedan posao, bavio se trgovinom. Dodaje da svako ko želi da ostane, iako možda više neće predavati engleski, može da se snađe, jer je u zemlji koja pruža brojne mogućnosti.„Kina je jedna velika fabrika za celu zemaljsku kuglu, svi u Kini kupuju šta im treba, počevši od građevinskog materijala do igračaka od plastike. Našao sam se u toj priči, znanje jezika mi je odlično došlo da se snađem ovde, trebao mi je posao u branši da bih mogao da stanem na noge. Sada bogu hvala, sve funkcioniše kako treba.“Sila koja ništa ne prepušta slučajuPojedini zapadni mediji tvrde da su kineskoj vladi ukinute internet platforme trn u oku pre svega zbog velike količine podataka koje prikupljaju, a koje vlada ne može da kontroliše, te da su onlajn časovi zabranjeni i zbog zaštite privatnosti podataka.„Kina je svetska sila koja želi da kontroliše obrazovanje novih generacija, to je osnovni razlog zašto su ove mere uvedene. Rad sa decom na internetu u zemlji koja ima milijardu i 400 miliona stanovnika nemoguće je kontrolisati, a što se tiče predavača iz Srbije, oni i dalje nesmetano mogu da rade sa decom iz Japana, Mongolije, Vijetnama, Tajlanda, zemalja do kojih je takođe stigao trend učenja engleskog jezika“, kaže Srdanović na kraju razgovora za Sputnjik.
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
kina, škole, zabrana, engleski jezik, nastavnici, srbi, onlajn, posao, kina, škole, zabrana, engleski jezik, online, srbi, posao,
kina, škole, zabrana, engleski jezik, nastavnici, srbi, onlajn, posao, kina, škole, zabrana, engleski jezik, online, srbi, posao,
Kako je na hiljade Srba ostalo bez posla u Kini
18:31 12.09.2021 (Osveženo: 15:46 13.09.2021) Kina je zabranila privatne časove na internetu. Odluka je najviše pogodila nastavnike engleskog jezika, a više od 10.000 njih iz Srbije. Dok svet kritikuje „nerazuman potez komunističkih vlasti“, jedan od predavača, Vladimir Srdanović za Sputnjik kaže da je odluka razumljiva, Kina hoće da uvede red i u ovu oblast, a pre svega, štiti svoju decu.
Pored učenja stranih jezika preko interneta, u poslednjih 10 godina u Kini su trend privatne škole, najčešće engleskog jezika, a deca su na njemu slušala i druge predmete, pa i umetničke.
U jednoj od njih poslednjih šest godina predavao je i naš sagovornik, na početku karijere u Pekingu dugo je radio u trening centru za najmlađe, gde engleski uče bukvalno bebe i deca mlađa od pet godina. Škola je zapravo američki brend koji je imao lanac centara koji se bavi podučavanjem dece najmlađeg uzrasta.
Šta Kina želi da postigne zabranom rada
Vladimir Srdanović kaže da je u Kini poslednjih 20 godina akcenat na razvoju privrede, pa je država shvatila da drugi segmenti kaskaju. Cilj je da se podigne kvalitet života u svakom smislu, na red je došlo obrazovanje.
Ministarstvo prosvete je odlučilo da redefiniše, ujedini plan i program svih škola, privatnih i državnih. Sve što se do sada radilo iz inostranstva, počevši od onlajn časova, a mnogo je i agencija iz inostranstva ovde imalo svoje klijente, sada je zabranjeno.
„Kina apsolutno kontroliše svoj internet saobraćaj sa inostranstvom, imaju zabranu za mnoge sajtove poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera, pa im nije bilo teško da to realizuju. Oni sada štite svoj plan i program edukacije, ali i svoje stručnjake, a samim tim i knjige. Slikovnice, udžbenici za početnike koji su dolazili od Oksforda, Hajnemana i drugih centara sa Zapada, sve je izbačeno iz škola, vrtića i predškolskih ustanova. Oni sada prave svoje udžbenike“, objašnjava Srdanović.
On dodaje da je odluka dočekana na nož kod ljudi koji u Kinu dolaze da bi predavali, jer su izgubili posao koji u toj zemlji obezbeđuje vrlo pristojan život. Ljuti su i roditelji, traže da im se refundira novac, jer su mnogi časove platili i nekoliko godina unapred.
Srbi uglavnom radili „na divlje“
Srdanović kaže da je u Kini bila prava jagma za stranim profesorima, nastavnicima i vaspitačima na engleskom jeziku, posebno sa engleskog govornog područja, ali Srbi su odlično prolazili, jer imaju sjajan izgovor i dobre preporuke.
„U tim centrima u velikim gradovima su radili isključivo stranci, Kinezi sada imaju dosta novca, roditelji su mogli deci da priušte da imaju ’tičera‘ u agencijskom prostoru. To su bile male privatne škole za strane jezike, 99 odsto đaka učilo je engleski, ali i italijanski, ruski, nemački i španski.“
Podatak da je čak 20.000 Srba ostalo bez posla zbog nove mere kineskog Ministarstva prosvete, kako tvrde mediji u Srbiji, naš sagovornik ne može da potvrdi, ali kaže da je siguran da je u poslednjih deset godina makar deset hiljada ljudi prošlo kroz ovaj posao. Mnogi su radili onlajn iz Srbije, „na divlje“, to je upravo jedan od razloga ukidanja ovakve nastave.
„Naši koji žive ovde imaju sertifikate, sve diplome, jer moraju da budu verifikovane u kineskoj ambasadi, odnosno našim agencijama u Srbiji. Međutim, onlajn časovi su bili najveći problem, nisu mogli da se kontrolišu ljudi koji rade iz inostranstva. Dosta nastave je u poslednje dve godine, posebno zbog kovida, prebačeno onlajn, na zum i aplikacije koje se koriste za konferencijske razgovore. Postoje agencije iz inostranstva, ali i pojedinačni privatni časovi ljudi“, objašnjava Srdanović i kaže da Kina želi da kontroliše kakvo znanje deca dobijaju.
Zaštita dece od ambicija roditelja
Nije samo nemogućnost kontrole časova preko interneta razlog što su škole ukinute, stručnjaci koji brinu o deci u Kini shvatili su da su preopterećena, klonula su. Roditelji su ih pritisli da nakon škole koja se završava u 15 časova, za starije u 17, imaju vannastavne aktivnosti — gotovo do devet uveče.
„Deca su počela psihički da ’pucaju‘, da posustaju, jer to nije normalan ritam za njih. Roditelj kao roditelj svoje dete forsira, ali često i pokušava da izleči i neke svoje komplekse ili ono što on nije imao da pruži detetu, da bi bilo genije, da uspe u životu. Jednostavno, Kinezi su se otvorili prema svetu i žele da im deca budu veoma obrazovana, da ih pripreme za strane škole, fakultete u inostranstvu“, objašnjava naš sagovornik iz Pekinga.
On, kaže, nije ugrožen ovom merom, na vreme je u Pekingu započeo još jedan posao, bavio se trgovinom. Dodaje da svako ko želi da ostane, iako možda više neće predavati engleski, može da se snađe, jer je u zemlji koja pruža brojne mogućnosti.
„Kina je jedna velika fabrika za celu zemaljsku kuglu, svi u Kini kupuju šta im treba, počevši od građevinskog materijala do igračaka od plastike. Našao sam se u toj priči, znanje jezika mi je odlično došlo da se snađem ovde, trebao mi je posao u branši da bih mogao da stanem na noge. Sada bogu hvala, sve funkcioniše kako treba.“
Sila koja ništa ne prepušta slučaju
Pojedini zapadni mediji tvrde da su kineskoj vladi ukinute internet platforme trn u oku pre svega zbog velike količine podataka koje prikupljaju, a koje vlada ne može da kontroliše, te da su onlajn časovi zabranjeni i zbog zaštite privatnosti podataka.
„Kina je svetska sila koja želi da kontroliše obrazovanje novih generacija, to je osnovni razlog zašto su ove mere uvedene. Rad sa decom na internetu u zemlji koja ima milijardu i 400 miliona stanovnika nemoguće je kontrolisati, a što se tiče predavača iz Srbije, oni i dalje nesmetano mogu da rade sa decom iz Japana, Mongolije, Vijetnama, Tajlanda, zemalja do kojih je takođe stigao trend učenja engleskog jezika“, kaže Srdanović na kraju razgovora za Sputnjik.
