https://lat.sputnikportal.rs/20210911/sve-dublja-politicka-kriza-u-brazilu-kuda-vodi-sukob-predsednika-bolsonara-sa-pravosudjem-1129740035.html
Sve dublja politička kriza u Brazilu: Kuda vodi sukob predsednika Bolsonara sa pravosuđem
Sve dublja politička kriza u Brazilu: Kuda vodi sukob predsednika Bolsonara sa pravosuđem
Sputnik Srbija
Da je politička kriza u Brazilu sve dublja ukazuje činjenica da je predsednik te zemlje Žair Bolsonaro, na nedavnom mitingu na Dan nezavisnosti, ponovo uputio niz... 11.09.2021, Sputnik Srbija
2021-09-11T21:15+0200
2021-09-11T21:15+0200
2022-11-10T10:03+0100
svet
žair bolsonaro
brazil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/33/1120703373_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_d026e32d9e84e2653460758f013a8351.jpg
Prema rečima bivšeg ambasadora u više zemalja Latinske Amerike, prof. dr Dušana Vasića, aktuelni sukob Bolsonara sa sudskim vlastima predstavlja kulminaciju procesa koji traje već mesecima, u kojem uticaj brazilskog predsednika sve više slabi usled njegove nesposobnosti i nedostatka volje da se na adekvatan način izbori sa pandemijom koja je odnela preko 584.000 života u toj zemlji.Zameraju mu se, dodaje, i preveliko oslanjanje na vojne krugove, brojni ekonomski problemi u državi i uništavanje brazilskih šuma i krčenja doline reke Amazon, što je sve dovelo do toga da je Bolsonarova popularnost počela naglo da opada, čak ispod 23 posto.Sve dublja politička kriza„Svestan da više nije u pitanju da li će pobediti u prvom krugu na narednim izborima 2022. godine, već da li će uopšte uspeti da se kvalifikuje za drugi krug, Bolsonaro je pokušao da povuče poteze kojima bi preokrenuo stvari u svoju korist. Jedan od njih obuhvatio je inicijativu da se preoblikuje brazilski izborni zakon, prema kojem je još 2002. godine uvedena mogućnost glasanja putem imejla. Taj sistem je primenjivan redovno na izborima i po tom sistemu je i sam Bolsonaro 2018. pobedio na izborima, ali u okolnostima kada mu popularnost opada on je podneo inicijativu da se glasanje imejlom zameni glasanjem na papirnim listićima koji bi se ubacivali u izborne kutije. On je čak i izrazio sumnju da će, ukoliko se to ne sprovede, sledeći predsednički izbori biti lažirani i da ih on neće priznati, a usput je optužio i predsednika Vrhovnog suda i predsednika Savezne izborne komisije da, izražavajući nerazumevanje za njegovu inicijativu, predstavljaju saučesnike jedne buduće prevare“, objašnjava Vasić.Na taj način je, primećuje profesor, brazilski predsednik došao u sukob sa dve vrlo važne institucije u zemlji – sa nacionalnim parlamentom i Vrhovnim sudom.Kuda vodi sukob predsednika sa pravosuđemGubitak podrške na unutrašnjem, a sve više i na međunarodnom planu, doveo je do toga da predsednik zaoštrava svoju retoriku i igra na kartu produbljivanja razlika u ionako podeljenom brazilskom društvu, u trenutku kada su mu od potencijalnih saveznika ostali samo vojni krugovi.„Predsednik Brazila je napravio neverovatne ustupke oficirskom kadru kada je došao na vlast tako što je uveo više od 6000 vojnih lica u federalne organe vlasti, koliko ih nije bilo ni u periodu vojne diktature u toj zemlji koja je trajala od 1964. do 1985. godine. Međutim, sada se i oni kolebaju, pre svega zbog konflikta predsednika sa pojedinim uticajnim generalima, admiralima i oficirima, kao i zbog smene ministra odbrane. Bolsonaro je izgubio apsolutnu podršku vojske i u tim krugovima je postalo jasno da imaju dva puta - da nastave da ga prate i pomognu mu da ostane na vlasti, što bi značilo ponovno ukidanje demokratije i uvođenje diktature, ili da i sami pomognu njegovom skidanju sa vlasti eventualnim proglašenjem vanrednog stanja kojim bi mu se oduzela predsednička ovlašćenja“, ukazuje Vasić.Vojska je, dodaje bivši ambasador, suočena i sa rastućim uticajem levice, koju će na narednim izborima kao kandidat sigurno predvoditi bivši predsednik Lula da Silva, pa bi svakako želela da ostane neutralna, ali joj sam predsednik to ne dozvoljava ponavljanjem da vojnici i oficiri predstavljaju političke činioce.„Sa druge strane, veliki broj sudskih postupaka koji se vode protiv Bolsonara može dovesti do toga da i postupak njegove smene u Kongresu postane efektivan. Do izbora je ostalo još punih godinu dana i pitanje je koliko dugo će narodni predstavnici u Donjem domu i senatori u Gornjem domu tolerisati napade Bolsonara na parlament, Vrhovni sud i Izbornu komisiju. Naime, takvi njegovi postupci ukazuju na to da on ne poštuje institucije i zakone Brazila i da ih dovodi u pitanje, a na takvo nešto je postupak impičmenta verovatno realan odgovor“, zaključuje Dušan Vasić.
brazil
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
žair bolsonaro, brazil, kriza
žair bolsonaro, brazil, kriza
Sve dublja politička kriza u Brazilu: Kuda vodi sukob predsednika Bolsonara sa pravosuđem
21:15 11.09.2021 (Osveženo: 10:03 10.11.2022) Da je politička kriza u Brazilu sve dublja ukazuje činjenica da je predsednik te zemlje Žair Bolsonaro, na nedavnom mitingu na Dan nezavisnosti, ponovo uputio niz optužbi na račun Kongresa i Vrhovnog suda. Iako je nekoliko dana kasnije rekao da njegova oštra retorika dolazi u „afektu“, pitanje je – kuda vodi njegov sukob sa pravosuđem?
Prema rečima bivšeg ambasadora u više zemalja Latinske Amerike, prof. dr Dušana Vasića, aktuelni
sukob Bolsonara sa sudskim vlastima predstavlja kulminaciju procesa koji traje već mesecima, u kojem uticaj brazilskog predsednika sve više slabi usled njegove nesposobnosti i nedostatka volje da se na adekvatan način izbori sa pandemijom koja je odnela preko 584.000 života u toj zemlji.
Zameraju mu se, dodaje, i preveliko oslanjanje na vojne krugove, brojni ekonomski problemi u državi i uništavanje brazilskih šuma i krčenja doline reke Amazon, što je sve dovelo do toga da je Bolsonarova popularnost počela naglo da opada, čak ispod 23 posto.
Sve dublja politička kriza
„Svestan da više nije u pitanju da li će pobediti u prvom krugu na narednim izborima 2022. godine, već da li će uopšte uspeti da se kvalifikuje za drugi krug, Bolsonaro je pokušao da povuče poteze kojima bi preokrenuo stvari u svoju korist. Jedan od njih obuhvatio je inicijativu da se preoblikuje brazilski izborni zakon, prema kojem je još 2002. godine uvedena mogućnost glasanja putem imejla. Taj sistem je primenjivan redovno na izborima i po tom sistemu je i sam Bolsonaro 2018. pobedio na izborima, ali u okolnostima kada mu popularnost opada on je podneo inicijativu da se glasanje imejlom zameni glasanjem na papirnim listićima koji bi se ubacivali u izborne kutije. On je čak i izrazio sumnju da će, ukoliko se to ne sprovede, sledeći predsednički izbori biti lažirani i da ih on neće priznati, a usput je optužio i predsednika Vrhovnog suda i predsednika Savezne izborne komisije da, izražavajući nerazumevanje za njegovu inicijativu, predstavljaju saučesnike jedne buduće prevare“, objašnjava Vasić.
Na taj način je, primećuje profesor, brazilski predsednik došao u sukob sa dve vrlo važne institucije u zemlji – sa nacionalnim parlamentom i Vrhovnim sudom.
„Upravo 7. septembra, na Dan nezavisnosti Brazila, dok je u glavnom gradu bila organizovana velika parada i miting na kome je govorio Bolsonaro, Kongres je zasedao i nije prihvatio njegovu incijativu za izmenu izbornog zakona, što je izazvalo oštre kritike predsednika. On je ušao u sukob i sa pravosuđem, jer je predsednik Vrhovnog suda pokrenuo inicijativu za utvrđivanje krivične odgovornosti Bolsonara, zbog nedokumentovanih optužbi da će sud i izborna komisija dopustiti izbornu prevaru. Takođe, u ovom trenutku u brazilskim sudovima postoji čak 106 tužbi podnetih protiv predsednika po raznim osnovama, od uvrede, prevare, korupcije, nepoštovanja zakona, izazivanja smrtnih ishoda velikog broja Brazilaca zbog nemara tokom pandemije kovida i tako dalje“, napominje naš sagovornik.
Kuda vodi sukob predsednika sa pravosuđem
Gubitak podrške na unutrašnjem, a sve više i na međunarodnom planu, doveo je do toga da predsednik zaoštrava svoju retoriku i igra na kartu produbljivanja razlika u ionako podeljenom brazilskom društvu, u trenutku kada su mu od potencijalnih saveznika ostali samo vojni krugovi.
„
Predsednik Brazila je napravio neverovatne ustupke oficirskom kadru kada je došao na vlast tako što je uveo više od 6000 vojnih lica u federalne organe vlasti, koliko ih nije bilo ni u periodu vojne diktature u toj zemlji koja je trajala od 1964. do 1985. godine. Međutim, sada se i oni kolebaju, pre svega zbog konflikta predsednika sa pojedinim uticajnim generalima, admiralima i oficirima, kao i zbog smene ministra odbrane. Bolsonaro je izgubio apsolutnu podršku vojske i u tim krugovima je postalo jasno da imaju dva puta - da nastave da ga prate i pomognu mu da ostane na vlasti, što bi značilo ponovno ukidanje demokratije i uvođenje diktature, ili da i sami pomognu njegovom skidanju sa vlasti eventualnim proglašenjem vanrednog stanja kojim bi mu se
oduzela predsednička ovlašćenja“, ukazuje Vasić.
Vojska je, dodaje bivši ambasador, suočena i sa rastućim uticajem levice, koju će na narednim izborima kao kandidat sigurno predvoditi bivši predsednik Lula da Silva, pa bi svakako želela da ostane neutralna, ali joj sam predsednik to ne dozvoljava ponavljanjem da vojnici i oficiri predstavljaju političke činioce.
„Sa druge strane, veliki broj sudskih postupaka koji se vode protiv Bolsonara može dovesti do toga da i postupak njegove smene u Kongresu postane efektivan. Do izbora je ostalo još punih godinu dana i pitanje je koliko dugo će narodni predstavnici u Donjem domu i senatori u Gornjem domu tolerisati napade Bolsonara na parlament, Vrhovni sud i Izbornu komisiju. Naime, takvi njegovi postupci ukazuju na to da on ne poštuje institucije i zakone Brazila i da ih dovodi u pitanje, a na takvo nešto je postupak impičmenta verovatno realan odgovor“, zaključuje Dušan Vasić.
