https://lat.sputnikportal.rs/20210911/moskva-krah-americke-strategije-u-avganistanu-1129731653.html
Moskva: Odlaskom iz Avganistana, Amerika priznala krah svoje strategije
Moskva: Odlaskom iz Avganistana, Amerika priznala krah svoje strategije
Sputnik Srbija
Odlaskom iz Avganistana Amerika je otvoreno priznala krah strategije čiji je cilj bio uspostavljanje sveobuhvatnog vojno-političkog prisustva, ocenio je zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev.
2021-09-11T09:22+0200
2021-09-11T09:22+0200
2021-09-11T10:11+0200
kriza u avganistanu
rusija
avganistan
politika
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112220/67/1122206797_0:0:2817:1586_1920x0_80_0_0_d29a6e6d1306d02ce6b28f88a244ddb4.jpg
Pokušavajući da spase svoju reputaciju i autoritet NATO u celini, američka administracija je odbila da prizna poraz i umesto toga počela je da se služi formulom – „nas ne isteruju, sami odlazimo“, naveo je Medvedev u autorskom članku za „Gazeta.ru“.On upozorava i na novu migrantsku krizu za Rusiju i zemlje Centralne Azije zbog situacije u Avganistanu. U tom kontekstu on naglašava važnost osiguravanja bezbednosti Rusije i zemalja ODKB.„Avganistanci čine jednu od najvećih grupacija izbeglica koje spas traže u Evropi. Novi talas migrantske krize preti i Rusiji i zemljama Centralne Azije“, ističe Medvedev.Prema njegovim rečima, ukoliko se ne preduzmu mere u cilju osiguranja bezbednosti posledice avganistanskog sukoba mogle bi da se osete i na teritoriji Rusiji susednih država, pri čemu se pre svega radi o merama za suprotstavljanje terorizmu koji ni posle 20 godina nije nestao.Medvedev smatra i da su posledice vojnog prisustva SAD u Avganistanu katastrofalne, imajući u vidu da je Vašington uludo uložio 1,5 biliona dolara u tu zemlju a nije uspeo da pobedi terorizam.U regionu, kako je istakao, i sada deluje desetine hiljada militanata.Podsetimo, početkom avgusta, kada su američke snage počele povlačenje iz Avganistana, talibani su pojačali su ofanzivu protiv vladinih snaga.Militanti su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu će biti Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.
https://lat.sputnikportal.rs/20210910/lavrov-malo-verovatno-da-ce-se-kriza-u-avganistanu-preliti-na-region-rusija-ostaje-u-pripravnosti-1129723764.html
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112220/67/1122206797_43:0:2774:2048_1920x0_80_0_0_0984d7be526ecb261d12194939249d05.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
medvedev, avganistan, strategija, amerika, krah, medvedev, avganistan, strategija, amerika, krah
medvedev, avganistan, strategija, amerika, krah, medvedev, avganistan, strategija, amerika, krah
Moskva: Odlaskom iz Avganistana, Amerika priznala krah svoje strategije
09:22 11.09.2021 (Osveženo: 10:11 11.09.2021) Odlaskom iz Avganistana Amerika je otvoreno priznala krah strategije čiji je cilj bio uspostavljanje sveobuhvatnog vojno-političkog prisustva, ocenio je zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev.
Pokušavajući da spase svoju reputaciju i autoritet NATO u celini, američka administracija je odbila da prizna poraz i umesto toga počela je da se služi formulom – „nas ne isteruju, sami odlazimo“, naveo je Medvedev u autorskom članku za „Gazeta.ru“.
„Ipak, predsednik Bajden je ukazao da povlačenje vojske ne znači samo kraj kampanje u Avganistanu nego i kraj ere ‘velikih vojnih operacija s ciljem preuređivanja drugih država’. Njegove reči, suštinski, znače otvoreno priznanje Vašingtona da je njihova strategija uspostavljanja sveobuhvatnog vojno-političkog prisustva doživela krah“, naveo je Medvedev.
On upozorava i na novu migrantsku krizu za Rusiju i zemlje Centralne Azije zbog situacije u Avganistanu. U tom kontekstu on naglašava važnost osiguravanja bezbednosti Rusije i zemalja ODKB.
„Avganistanci čine jednu od najvećih grupacija izbeglica koje spas traže u Evropi. Novi talas migrantske krize preti i Rusiji i zemljama Centralne Azije“, ističe Medvedev.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ne preduzmu mere u cilju osiguranja bezbednosti posledice avganistanskog sukoba mogle bi da se osete i na teritoriji Rusiji susednih država, pri čemu se pre svega radi o merama za suprotstavljanje terorizmu koji ni posle 20 godina nije nestao.
Medvedev smatra i da su posledice vojnog prisustva SAD u Avganistanu katastrofalne, imajući u vidu da je Vašington uludo uložio 1,5 biliona dolara u tu zemlju a nije uspeo da pobedi terorizam.
U regionu, kako je istakao, i sada deluje desetine hiljada militanata.
Podsetimo, početkom avgusta, kada su američke snage počele povlačenje iz Avganistana, talibani su pojačali su ofanzivu protiv vladinih snaga.
Militanti su 15. avgusta
ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.
Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je
sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu će biti Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.