Dan koji je iz korena promenio Ameriku /video/
22:12 10.09.2021 (Osveženo: 13:14 11.09.2021)
© Flickr / Cyril Attias
Pratite nas
Amerika obeležava dve decenije od najtežeg napada na njenom tlu, kad se 19 terorista obrušilo avionima na četiri mete u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji, ubivši 2.977 ljudi. Taj dan promenio je iz korena svaki segment američkog života, od mera bezbednosti na aerodromima, do dugogodišnjih ratova, pomame intervencionizma i ograničavanja ljudskih prava.
Predsednik Džo Bajden biće četvrti predsednik koji će predvoditi komemoraciju na tzv. Nultoj tački, gde su se nekada uzdizale Kule bliznakinje, srušene u tim napadima, ali prvi koji to čini nakon povlačenja američke vojske iz Avganistana.
Po oceni analitičara iz Vašingtona Obrada Kesića, porodicama žrtava manje smeta okončanje američke intervencije u Avganistanu, započete upravo u okviru borbe protiv Al Kaide kao inspiratora napada 11.septembra, niti im smeta čak i katastrofalni način na koji je povlačenje trupa izvedeno, a mnogo više činjenica da se ni posle 20 godina ne zna puna istina o toj tragediji.
Porodice žrtava traže pravdu
Za porodice žrtava je mnogo veći problem što traže pravdu, a na prvom mestu to znači da se objave sva dokumenta vezana za 11. septembar, pogotovu ona o ulozi Saudijske Arabije, kaže Kesić za Sputnjik, imajući i vidu da je čak 15 terorista imalo saudijski pasoš.
Porodice su, ističe vašingtonski analitičar, čak postavile ultimatum i prvi put se desilo da šalju predsedniku poruku da nije poželjan da prisustvuje komemoraciji zato što su ih prethodni predsednici lagali i nisu dali svu informaciju vezanu za taj napad.
Bajden je, u međuvremenu, najavio pregled tih dokumenata da vidi da li mogu da se puste u javnost. Očekuje se da američko Ministarstvo pravosuđa u narednih šest meseci objavi nekoliko paketa dokumenata o tim napadima, a prvi već do 11. septembra. Politikolog Aleksandar Pavić veruje, međutim, da će oni ključni dokumenti ostati van domašaja javnosti.
„I Donald Tramp je najavio da će skinuti oznaku tajnosti sa svih dokumenata vezanih za ubistvo Džona Kenedija pa nije. A to je bilo skoro 40 godina ranije. Zemljom upravlja bezbednosni aparat, a oni neće pustiti ništa što njima ne ide u prilog. A očigledno ima šta da kriju“, smatra Pavić, koji konstatuje da u SAD u vezi sa 11. septembrom već dugo postoji nepoverenje ne samo porodica žrtava, već i javnosti uopšte.
Otkud teorije zavere
Kako kaže, ankete su još pre 10 godina pokazale da blizu 40 odsto ispitanika smatra da prava verzija čitavog događaja nije izašla na videlo. Pavić podseća da su bivši visoki operativci CIA, njih 25, izneli sumnju u izveštaj Komisije za 11. septembar objavljen 2004. godine.
„Ako i ne govorimo šta ko tvrdi, uvek postoji detektivsko pravilo da treba videti ko je imao najviše koristi. A za 20 godina od 11. septembra potrošeno je 6.400 milijardi dolara i preko 800.000 ljudi je stradalo u globalnom ratu protiv terorizma. Osnivač ’Vikiliksa‘ Džulijan Asanž je u jednom intervjuu pre 10 godina govorio da je Avganistan bio operacija za izvlačenje novca iz poreskih baza zapadnih država i njegovo prelivanje u ogromne nadnacionalne bezbednosne strukture“, obrazlaže politikolog.
Objašnjavajući otkud tolike teorije zavere vezane za tu tragediju, Pavić navodi i šta je američki general Vesli Klark, Srbima po zlu poznat iz NATO agresije 1999, kad je već bio penzionisan ispričao na predavanju održanom u oktobru 2007. godine povodom izlaska njegove nove knjige. Klark se prisetio kako je deset dana posle terorističkih napada u Pentagonu sreo tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda, koji je na pitanje šta se to dešava uzvratio da „nam niko neće govoriti kada i gde ćemo da bombardujemo“ . Zatim je naišao na jednog oficira koji mu je na isto pitanje odgovorio: „Napašćemo Irak“, da bi upitan da li su možda povezali Sadama Huseina s 11. septembrom odgovorio: „Ne“. Nekih šest sedmica kasnije Klark se ponovo našao u Pentagonu, ponovo sa istim oficirom, koji je na pitanje Klarka da li još uvek postoji namera da se napadne Irak odgovorio: „A, ne, gospodine, stvar je mnogo gora. Napašćemo i uništiti vlade sedam država u roku od pet godina. Počećemo sa Irakom, a zatim dolaze Sirija, Liban, Libija, Somalija, Sudan i Iran.“
Dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo dodaje da je sve što je vezano za terorističke napade 11. septembra potpuno neverovatno, počev od okolnosti pod kojima se to desilo, preko toga kako su vlasti reagovale, pa do povlačenja Amerikanaca iz Avganistana.
„Sada 20 godina kasnije očekuje se samo da se oplaču žrtve, a Bajden će verovatno opet reći da je i ovo u Avganistanu bila velika pobeda, iako je jasno da tamo ništa nije urađeno, a jako je loše i za čoveka, a kamoli za državu da odustane tako lako od nečeg na čemu je počivala čitava priča o terorizmu“, ocenjuje naša sagovornica.
Kopča sa Balkanom
Zirojevićeva izdvaja još jedan aspekt tragičnih napada — uticaj koji je to imalo na ograničavanje ljudskih prava. SAD su, naime, s obrazloženjem borbe protiv terorizma donele dva zakona, o nacionalnoj bezbednosti i tzv. Patriotski akt kojim su bezbednosnim strukturama data široka ovlašćenja, od prisluškivanja do drugih oblika zadiranja u privatnost građana, što se nepovratno odrazilo na stanje američke demokratije.
„Ta ideja da je Amerika demokratska zemlja, kao i EU — to više nije ni floskula. Niti oni sami razumeju šta je demokratija, ni da li je moguća svuda u istom obliku, niti to radi. Kako možete da budete protiv terorista i islamista, a da ovamo tzv. Kosovo navodno branite od zemlje koja je hrišćanska, a još vam je bila i prijatelj“, retorički se pita Zirojevićeva.
Obrad Kesić nalazi još jednu kopču između terorističkih napada na SAD i Balkana. Nije isključeno, kaže, da je deo dokumenata vezanih za taj događaj uništen. On podseća da je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger svojevremeno uhapšen jer je uništavao dokumentaciju u nacionalnoj arhivi. Iako je obećao da će reći koji su dokumenti u pitanju, to nikad nije otkriveno, a Kesić veruje da bi to mogli biti oni koji se tiču umešanosti SAD u finansiranje radikalnih islamista u ratu u BiH ’90-ih godina.
„U to vreme cela organizacija i finansijska struktura za prebacivanje para za radikalne islamiste povezana je sa BiH. I tu postoji spoj između američke države koja je devedesetih podržavala radikalne islamiste i potpuno ignorisala šta se dešava što se tiče njihovog pozicioniranja. To je otvoreno pitanje, ali i deo odgovora što se tiče uništenih dokumenata. Jer ne može me niko ubediti da su te mreže izgrađene i u Evropi i u SAD između lokalnih radikalnih islamista i onih koji su bili na Balkanu posle Dejtona prestale da deluju“, uveren je Kesić.
27 Januar 2019, 12:36
