00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Ko su najveći zemljoposednici u Srbiji?

© PixabayNjiva
Njiva - Sputnik Srbija, 1920, 08.09.2021
Pratite nas
Godinama unazad prva tri mesta na listi najvećih zemljoposednika u Srbiji držali su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković.
Sada je situacija izmenjena pa je u “top 3” ostao samo Matijević, a sa njim, u ovom elitnom društvu, danas su i malo poznat Pančevac Miroslav Aleksa i mnogo poznatija Al Dahra, prenosi Blic.
To praktično znači da se odnos snaga na srpskim oranicama izmenio, a razlog za ovakvu rotaciju krije se u činjenici što su neki od njih, poput MK grupe, odlučili da deo svog zemljišta prodaju i novac ulože u modernizaciju proizvodnje.
Za razliku od njega, Pančevac Miroslav Aleksa odlučio je da zemlju kupuje, pa je zbog takve poslovne politike ušao u sam vrh srpskih veleposednika. Doduše, on još uvek sa 20.000 hektara ne može da parira Petru Matijeviću, koji nakon nedavne kupovine većinskog paketa “Mitron grupe” iz Vrbasa, sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je čak 33.000 u njegovom vlasništvu.
Interesantno je i da su pored Alekse i još neki manje poznati biznismeni odlučili da svoj novac ulažu u zemljište, pa su se našli u samom vrhu po hektarima koje poseduju i obrađuju, ali oni još uvek ne mogu da pariraju “starim” ali i “novim” igračima.
Prvo mesto pripada Matijeviću. On je do skoro obrađivao nešto više od 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta od toga je u njegovom vlasništvu bilo 29.000 hektara. Nakon kupovine “Mitron grupe” iz Vrbasa, došao je u posed i poljoprivrednog gazdinstva “Sava Kovačević”, pa je postojeće površine uvećao za dodatnih 4.000 hektara. Tako sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je 33.000 u njegovom vlasništvu.
Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema podacima Agrosmarta, Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Iz podataka koji su objavljeni na sajtu ove kompanije on poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi.
Treće mesto po broju hektara koje obrađuje je pripalo Al Dahri koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Ako bi se gledali hektari koji su u vlasništvu, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, bila bi na drugom mestu a ako je parametar površina koja se obrađuje, onda su na trećem.
Na četvrtom mestu je, prema podacima Agrosmarta, vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. On je u ovoj novoj preraspodeli pao za jedno mesto.
Na petom mestu, danas je MK grupa, koji je izgubila drugu poziciju nakon što je prodala nekoliko svojih poseda od kojih neka i prvoplasiranom Matijeviću. Zbog toga sada obrađuje umesto nekadašnjih 19.000 hektara 12.500.
Šestu poziciju, drži takođe ne baš mnogo poznat javnosti, Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. On ima oko 12.000 hektara, od toga pola ima u zakupu. Ova firma se ranije bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju.
Krave - Sputnik Srbija, 1920, 05.09.2021
EKONOMIJA
Gubitak od 100 evra po biku: Kako sprečiti krah stočarstva kome se Srbija približava
Žito - Sputnik Srbija, 1920, 04.09.2021
EKONOMIJA
Dokle ćemo da izvozimo sirovine a uvozimo gotove proizvode
Gotovo sva organska hrana koju Srbija proizvede ode u izvoz - Sputnik Srbija, 1920, 25.08.2021
Hoće li Slovenci podići srpsku organsku proizvodnju kad mi nismo mogli
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala