- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Putin: Situacija u Avganistanu nakon povlačenja SAD ─ katastrofalna

© REUTERS / STRINGERPripadnici talibanskog pokreta naoružani puškama u Kabulu
Pripadnici talibanskog pokreta naoružani puškama u Kabulu - Sputnik Srbija, 1920, 03.09.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Položaj Avganistanaca koji su radili za kolektivni Zapad na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i celokupna situacija u zemlji nakon povlačenja američkih trupa je katastrofalna, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma.
„To je zaista katastrofa. To je istina. To nisu moje reči. To su reči samih američkih analitičara. To je katastrofa, jer su Amerikanci, koji su vrlo pragmatični ljudi, na tu kampanju potrošili više od jednog i po biliona dolara, a kakav je rezultat? A ako pogledate broj ljudi koji su napušteni u Avganistanu, koji su radili za kolektivni Zapad, za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike, onda je to humanitarna katastrofa“.
Predsednik je takođe naveo da je neprihvatljivo nametanje zemljama demokratskog uređenja nasilnim putem.
„Demokratija, ako je potrebna nekom narodu, narod će sam doći do toga. Nema potrebe da se to radi nasilnim putem“, konstatovao je Putin.
„Na primeru Avganistana već sam čuo mnogo od svojih kolega: Da, to je greška, nismo se ispravno ponašali, ne treba tako da radimo ubuduće. Ali tako su radili od vremena takozvane prosvetiteljske delatnosti katoličkih sveštenika koji su uslovno dolazili u Kinu i civilizovali tamošnje lokalno stanovništvo, oslanjajući se na određena dostignuća u oblasti prirodnih nauka, obrazovanja i medicine. Ali istovremeno im je glavni cilj bio da promovišu katoličanstvo“, dodao je predsednik.
Prema njegovim rečima, od tada se principi nisu mnogo promenili, samo danas to „nije duhovna i ekonomska kolonizacija, već pokušaji da sačuvaju svoj uticaj pod izgovorom promovisanja principa demokratije“.
U tom kontekstu ukazao je na činjenicu da se povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana, za razliku od američkih oružanih snaga, izvodilo organizovano.
„U svakom slučaju, režim koji je ostao nakon povlačenja sovjetskih trupa trajao je nekoliko godina. Da Sovjetski Savez nije prestao da pruža barem ekonomsku pomoć na kraju svog postojanja, ne zna se kako bi se razvijala situacija u samom Avganistanu. Možda bi bilo moguće dogovoriti se sa sukobljenim snagama“, primetio je predsednik Rusije.
„Ali Amerikanci odlaze uz pomoć vazdušnih mostova, a sovjetske trupe su ipak odlazile na svoju granicu. To je druga priča, u tom smislu je Sovjetskom Savezu bilo lakše“, zaključio je Putin.

Spoljno nametanje demokratije

Putin je istakao da Zapad nastavlja sa politikom spoljnog nametanja standarda drugim zemljama, bez obzira na lekcije iz Avganistana.
„Da li je ovo kraj hegemonije Zapada? Radi se o tome da ove lekcije budu pravilno shvaćene i da postoje promene u realnoj politici... Oni govore o Avganistanu: ušli smo tamo, napravili mnogo grešaka. A istovremeno se isto to nastavlja prema drugim zemljama. Sankcije – šta je to? To je nastavak iste politike i nametanje svojih standarda“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, ne radi se samo o Rusiji, već i o drugim zemljama, među kojima su zemlje Azijsko-pacifičkog regiona.
„Ako se izvuku neki kapitalni zaključci, onda možemo biti svedoci nekih globalnih promena u svetskoj politici. A kraj ove dominacije ili ne… pre svega zavisi od ekonomskog potencijala onih zemalja koje su prisutne na međunarodnoj sceni“, komentarisao je Putin situaciju u Avganistanu i povlačenje američkih trupa.
Putin je istakao da se nada da će doći do spoznaje da je „delovanje sa prethodnih pozicija, a prethodne pozicije su se zasnivale na ‘civilizovanju’ drugih naroda... – pogrešna politika“.
Predsednik je naglasio da je zadatak da se radi zajedno sa partnerima, ujedine napori i postignu najbolji rezultati u razvoju sopstvene zemlje. Tada će značaj i glas Rusije rasti, a to će koristiti ne samo Rusima, već i svim partnerima u zemlji.

Situacija u Avganistanu ─ pretnja za azijske zemlje

On je takođe naveo da Rusija nije zainteresovana za raspad Avganistana.
„Ako se to dogodi, onda neće biti sa kim da se razgovara. A ako je to tako, onda treba razmisliti o tome da što pre talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) uđu u, da tako kažem, porodicu civilizovanih naroda, time će biti lakše da se stupi u kontakt, komunicira i na neki način utiče i postavlja neka pitanja, ako ne i zahteve da u okviru civilizovanih odnosa treba poštovati civilizovana pravila“, objasnio je Putin.
Najnoviji događaji u Avganistanu predstavljaju pretnju za azijske zemlje susede Rusije, a samim tim i za samu Rusiju, naglasio je Putin.
„U slučaju raspada (u Avganistanu) neće biti s kim da se razgovara i Islamski pokret Uzbekistana (zabranjen u Rusiji) i ono što postoji na teritoriji današnjeg Avganistana, sve to ugožava naše saveznike i susede. A ako se ima u vidu da mi nemamo vizna ograničenja, da postoji faktički slobodno kretanje preko granica, to je za Rusiju veoma važno sa stanovišta osiguranja svoje bezbednosti“, dodao je on.

Za mir u svetu treba da odgovaraju UN

Putin je konstatovao i da Ujedinjene nacije (UN) i Savet bezbednosti treba da nadgledaju svetski poredak.
Za red u svetu treba da odgovaraju Ujedinjene nacije i njen Savet bezbednosti, uključujući i pet stalnih članica“, odgovorio je ruski lider na pitanje voditelja ko će obavljati funkciju „svetskog policajca“ nakon neuspeha američke kampanje u Avganistanu.
Istočni ekonomski forum održava se od 2. do 4. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta u Vladivostoku. Njegova glavna tema ove godine su nove mogućnosti za Daleki istok u svetu koji se menja. Generalni medijski partner Foruma je informativna agencija RIA Novosti.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala