https://lat.sputnikportal.rs/20210901/zajednicka-pvo-za-rusiju-i-znd-protiv-americkog-oruzja-u-avganistanu-1129436057.html
Zajednička PVO za Rusiju i ZND protiv američkog oružja u Avganistanu
Zajednička PVO za Rusiju i ZND protiv američkog oružja u Avganistanu
Sputnik Srbija
Zajednička PVO za Rusiju i ZND protiv američkog oružja u Avganistanu
2021-09-01T21:19+0200
2021-09-01T21:19+0200
2021-12-15T15:34+0100
rusija
rusija
avganistan
politika
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
zajednica nezavisnih država (znd)
vojska i naoružanje
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/16/1124166974_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_ab478c7a0d909269cdc0fbd7ef8268ef.jpg
Vojni stručnjaci i analitičari smatraju da je stvaranje zajedničkog sistema PVO Zajednice nezavisnih država (ZND) povezano sa naglim pogoršanjem vojno-političke situacije u Centralnoj Aziji i pre svega brzim povlačenjem američke i NATO vojske iz Avganistana. Haos koji je Zapad izazvao povlačenjem iz te zemlje dovodi u opasnost ne samo susedne zemlje, nego može imati i teške posledice po svet.Talibani - teroristička organizacija zabranjena u Rusiji – preuzeli su vlast u Avganistanu i domogli se ogromnih količina oružja i vojne opreme, uključujući transportne avione i helikoptere „Blek houk“. Vojni stručnjaci upozoravaju da je u Avganistanu ostao veliki broj američkih aviona i helikoptera, kojima talibani mogu da narušavaju granice drugih zemalja Centralne Azije, prebacuju terorističke grupe i narkotike. Sve to izaziva veliku zabrinutost, posebno ako se ima u vidu podatak da je 93 odsto heroina koji danas kola svetom poreklom iz Avganistana.Rusija nema zajedničku granicu sa Avganistanom, ali graniči se sa njegovim susedima - Turkmenistanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom, pa neće dozvoliti da se nestabilnost i haos preliju na te zemlje ili pređu prag Rusije.„Jasno je da ovde postoje dva momenta. Prvi je, naravno, Avganistan. Čini se da sada on ne predstavlja pretnju, ali to je samo trenutno. Sasvim je moguće da će razne terorističke organizacije, možda radikalizovani talibani, krenuti van granica Avganistana prema bivšim, postsovjetskim, srednjeazijskim republikama. Očigledno je da će Rusija u ovom slučaju morati da pruži političku i ekonomsku pomoć ovim republikama, jer ako se širenje ovih pretnji ne spreči, odatle, iz centralne Azije, one mogu ići dalje i prodreti na teritoriju Ruske Federacije“, upozorava ruski ekspert Konstantin Blohin.Zbog toga je, smatra Blohin, bolje delovati proaktivno. On podseća na pisanja medija po kojima su Amerikanci u Avganistanu ostavili oružje u vrednosti od 85 milijardi dolara, što takođe ide u prilog tvrdnjama da su danas talibani vojno najopremljenija teroristička grupa na svetu.Opipavanje ruskih mišićaStvaranje zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane u zemalja ZND povezuje se i sa pogoršanjem geopolitičke situacije i učestalim i intenzivnim provokacijama na ruskim granicama, smatra ekspert. Drugim rečima, Zapad opipava mišiće Rusije.„Jasno je da Zapad danas stvara nove izazove za Rusiju i da proverava našu gotovost duž perimetra naših granica. Ovo se ne odnosi samo na Istočnu Evropu, već se to događa i na celom Arktiku, u Crnom moru, na Bliskom istoku, gde su naši interesi zastupljeni. Generalno, Rusiju i njenu snagu će zapadni partneri i dalje testirati i zbog toga je potrebno pojačati borbenu gotovost i borbenu efikasnost duž čitavog perimetra naših granica. Te pretnje su tako kompleksne i imaju sistemski karakter“, upozorava Blohin.Postavljajući retoričko pitanje, šta bi se dogodilo da se Tadžikistan „jedan na jedan“ suoči sa rastućom pretnjom iz Avganistana, ekspert ističe da je stvaranje zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane zemalja ZND u interesu svih zemalja u regionu, podjednako.Zajednički sistem PVO ZND stvoren je pre više od 26 godina, 10. februara 1995. godine, uz učešće 10 zemalja te zajednice. Danas u sistemu koji objedinjuje snage PVO zemalja-potpisnica, učestvuje sedam država – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.Glavni zadatak ovog sistema je da obezbedi zaštitu granica zemalja ZND u vazdušnom prostoru, zajedničku kontrolu poretka njegove upotrebe, uzajamno obaveštavanje o vazdušno-kosmičkoj situaciji, upozoravanje o raketnim i vazdušnim napadima, kao i izvođenje koordiniranih akcija snaga PVO za odbijanje vazdušnog napada. PVO snage u okviru ovog sistema kontrolišu nacionalne komande, a saradnja se odvija preko Centralnog komandnog punkta PVO Ruske Federacije.Modernizacija zajedničkog sistema PVOEksperti objašnjavaju da je potpisivanje novih bilateralnih sporazuma između Rusije i zemalja ZND o stvaranju regionalnih sistema PVO sistema potrebno radi jednostavnije modernizacije tog sistema, stvorenog posle raspada Sovjetskog Saveza.Kako dodaju ruski stručnjaci, prilikom potpisivanja bilateralnih sporazuma predviđeni su posebni uslovi koji moraju zadovoljiti zahteve savremenog sistema protivvazdušne odbrane, posebno kanali informisanja, redosled dežurstva, razmena informacija i izvođenje vežbi.„Još nema detalja o naoružanju. Vesti su potpuno sveže i jasno je da je ta tema zatvorena za javnost i da Ministarstvo odbrane verovatno neće dati detaljne informacije o tome. Koreni PVO svih zemalja ZND leže u sovjetskoj epohi – sovjetske protivavionske i protivraketne sisteme i sisteme S -300 imaju mnoge zemlje ZND. Još od SSSR –a postoji kontinuitet, ne samo kada je reč o naoružavanju tim sistemima, nego i kada se govori o osoblju koje njime upravlja, a svi oni imaju sovjetsku ili rusku školu. Može se pretpostaviti da je integracija tih sistema tehnički relativno laka za implementaciju i da je to, verovatno, pitanje političke volje“, kaže ruski vojni ekspert Dmitrij Kornjev.On ističe da zajednički sistem PVO ZND zaista može povećati odbrambenu moć tih zemalja i smatra da će ovo biti potpuno„nova priča“.„Potpuno nova elementarna baza, potpuno nove mogućnosti elektronike i sredstava za prikaz informacija, prenos podataka - a samim tim i nove mogućnosti za donošenje odluka. Sada je moguće prenositi ogromne količine podataka u realnom vremenu na bilo kojoj udaljenosti preko zatvorenih kanala, tako će mogućnosti za novi projekat biti potpuno drugačije, a osnovni principi protivvazdušne odbrane SSSR -a mogu se sačuvati, s obzirom da je protivvazdušna odbrana Sovjetskog Saveza bila jedna od najboljih na svetu“, zaključio je ekspert.Osim toga, Rusija je nedavno novom vojnom tehnikom pojačala 201. vojnu bazu u Tadžikistanu, a moguće je i dalje proširenje ove najveće ruske baze u inostranstvu, koja igra važnu ulogu u regionu u planu osiguravanja bezbednosti i stabilnosti.Ruska 201. baza, koja se nalazi u dva grada – Dušanbeu i Bohtaru, pružiće vojnu pomoć Tadžikistanu ako bezbednost te zemlje bude ugrožena u vezi sa događajima u susednom Avganistanu. U toj bazi, koja je dobro opremljena, nalaze se jedinice mehanizovane pešadije, tenkovske, artiljerijske i izviđačke jedinice, kao i jedinice za protivvazdušnu odbranu, jedinice atomsko-biološko-hemijske odbrane i jedinice za vezu i sve one imaju bogato ratno iskustvo.
https://lat.sputnikportal.rs/20210901/putin-amerika-20-godina-pokusavala-da-civilizuje-avganistan-a-rezultat--tragedija-1129422994.html
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
zajednička pvo za rusiju i znd protiv američkog oružja u avganistanu
zajednička pvo za rusiju i znd protiv američkog oružja u avganistanu
Zajednička PVO za Rusiju i ZND protiv američkog oružja u Avganistanu
21:19 01.09.2021 (Osveženo: 15:34 15.12.2021) Rusija i Tadžikistan su na korak od ratifikacije sporazuma o stvaranju zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane, a Moskva istovremeno usaglašava slične projekte i sa Jermenijom, Kazahstanom i Kirgizijom, što je veoma važan korak za bezbednost u regionu, s obzirom na vojno-političku situaciju u Centralnoj Aziji i pre svega u Avganistanu.
Vojni stručnjaci i analitičari smatraju da je stvaranje zajedničkog sistema PVO Zajednice nezavisnih država (ZND) povezano sa naglim pogoršanjem vojno-političke situacije u Centralnoj Aziji i pre svega brzim povlačenjem američke i NATO vojske iz Avganistana. Haos koji je Zapad izazvao povlačenjem iz te zemlje dovodi u opasnost ne samo susedne zemlje, nego može imati i teške posledice po svet.
Talibani - teroristička organizacija zabranjena u Rusiji – preuzeli su vlast u Avganistanu i domogli se ogromnih količina oružja i vojne opreme,
uključujući transportne avione i helikoptere „Blek houk“. Vojni stručnjaci upozoravaju da je u Avganistanu ostao veliki broj američkih aviona i helikoptera, kojima talibani mogu da narušavaju granice drugih zemalja Centralne Azije, prebacuju terorističke grupe i narkotike. Sve to izaziva veliku zabrinutost, posebno ako se ima u vidu podatak da je 93 odsto heroina koji danas kola svetom poreklom iz Avganistana.
Rusija nema zajedničku granicu sa Avganistanom, ali graniči se sa njegovim susedima - Turkmenistanom, Uzbekistanom i Tadžikistanom, pa neće dozvoliti da se
nestabilnost i haos preliju na te zemlje ili pređu prag Rusije.
„Jasno je da ovde postoje dva momenta. Prvi je, naravno, Avganistan. Čini se da sada on ne predstavlja pretnju, ali to je samo trenutno. Sasvim je moguće da će razne terorističke organizacije, možda radikalizovani talibani, krenuti van granica Avganistana prema bivšim, postsovjetskim, srednjeazijskim republikama. Očigledno je da će Rusija u ovom slučaju morati da pruži političku i ekonomsku pomoć ovim republikama, jer ako se širenje ovih pretnji ne spreči, odatle, iz centralne Azije, one mogu ići dalje i prodreti na teritoriju Ruske Federacije“, upozorava ruski ekspert Konstantin Blohin.
Zbog toga je, smatra Blohin, bolje delovati proaktivno. On podseća na pisanja medija po kojima su Amerikanci u Avganistanu ostavili oružje u vrednosti od 85 milijardi dolara, što takođe ide u prilog tvrdnjama da su danas talibani vojno najopremljenija teroristička grupa na svetu.
„To je ogroman novac, uključujući, i avijaciju. To jest, talibani su sada naoružani ‘do zuba’. Očigledno je da je situacija teška i da može dovesti do nepredvidivih posledica. Jasno je da se ovo pitanje ne može rešiti samo protivvazdušnom odbranom, ali je to jedan od elemenata preventivnog delovanja“, kaže Blohin.
Opipavanje ruskih mišića
Stvaranje
zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane u zemalja ZND povezuje se i sa pogoršanjem geopolitičke situacije i učestalim i intenzivnim provokacijama na ruskim granicama, smatra ekspert. Drugim rečima, Zapad opipava mišiće Rusije.
„Jasno je da Zapad danas stvara nove izazove za Rusiju i da proverava našu gotovost duž perimetra naših granica. Ovo se ne odnosi samo na Istočnu Evropu, već se to događa i na celom Arktiku, u Crnom moru, na Bliskom istoku, gde su naši interesi zastupljeni. Generalno, Rusiju i njenu snagu će zapadni partneri i dalje testirati i zbog toga je potrebno pojačati borbenu gotovost i borbenu efikasnost duž čitavog perimetra naših granica. Te pretnje su tako kompleksne i imaju sistemski karakter“, upozorava Blohin.
Postavljajući retoričko pitanje, šta bi se dogodilo da se Tadžikistan „jedan na jedan“ suoči sa
rastućom pretnjom iz Avganistana, ekspert ističe da je stvaranje zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane zemalja ZND u interesu svih zemalja u regionu, podjednako
.Zajednički sistem PVO ZND stvoren je pre više od 26 godina, 10. februara 1995. godine, uz učešće 10 zemalja te zajednice. Danas u sistemu koji objedinjuje snage PVO zemalja-potpisnica, učestvuje sedam država – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.
Glavni zadatak ovog sistema je da obezbedi zaštitu granica zemalja ZND u vazdušnom prostoru, zajedničku kontrolu poretka njegove upotrebe, uzajamno obaveštavanje o vazdušno-kosmičkoj situaciji, upozoravanje o raketnim i vazdušnim napadima, kao i izvođenje koordiniranih akcija snaga PVO za odbijanje vazdušnog napada. PVO snage u okviru ovog sistema kontrolišu nacionalne komande, a saradnja se odvija preko Centralnog komandnog punkta PVO Ruske Federacije.
U sastav objedinjenog sistema protivvazdušne odbrane ZND ulazi 19 vazdušnih jedinica, 38 jedinica protivavionske i protivraketne odbrane, 15 jedinica radiotehničke vojske, devet brigada PVO i tri jedinice za elektronsko ratovanje. Osim toga, ova struktura ima svoju istraživačku organizaciju - 2. Centralni istraživački institut Ministarstva odbrane Ruske Federacije.
Modernizacija zajedničkog sistema PVO
Eksperti objašnjavaju da je potpisivanje novih bilateralnih sporazuma između Rusije i zemalja ZND o stvaranju regionalnih sistema PVO sistema potrebno radi jednostavnije modernizacije tog sistema, stvorenog posle raspada Sovjetskog Saveza.
Kako dodaju ruski stručnjaci, prilikom potpisivanja bilateralnih sporazuma predviđeni su posebni uslovi koji moraju zadovoljiti zahteve savremenog sistema protivvazdušne odbrane, posebno kanali informisanja, redosled dežurstva, r
azmena informacija i izvođenje vežbi.
„Još nema detalja o naoružanju. Vesti su potpuno sveže i jasno je da je ta tema zatvorena za javnost i da Ministarstvo odbrane verovatno neće dati detaljne informacije o tome. Koreni PVO svih zemalja ZND leže u sovjetskoj epohi – sovjetske protivavionske i protivraketne sisteme i sisteme S -300 imaju mnoge zemlje ZND. Još od SSSR –a postoji kontinuitet, ne samo kada je reč o naoružavanju tim sistemima, nego i kada se govori o osoblju koje njime upravlja, a svi oni imaju sovjetsku ili rusku školu. Može se pretpostaviti da je integracija tih sistema tehnički relativno laka za implementaciju i da je to, verovatno, pitanje političke volje“, kaže ruski vojni ekspert Dmitrij Kornjev.
On ističe da zajednički sistem PVO ZND zaista može povećati odbrambenu moć tih zemalja i smatra da će ovo biti potpuno„nova priča“.
„Potpuno nova elementarna baza, potpuno nove mogućnosti elektronike i sredstava za prikaz informacija, prenos podataka - a samim tim i nove mogućnosti za donošenje odluka. Sada je moguće prenositi ogromne količine podataka u realnom vremenu na bilo kojoj udaljenosti preko zatvorenih kanala, tako će mogućnosti za novi projekat biti potpuno drugačije, a osnovni principi protivvazdušne odbrane SSSR -a mogu se sačuvati, s obzirom da je protivvazdušna odbrana Sovjetskog Saveza bila jedna od najboljih na svetu“, zaključio je ekspert.
Osim toga, Rusija je nedavno novom vojnom tehnikom
pojačala 201. vojnu bazu u Tadžikistanu, a moguće je i dalje proširenje ove najveće ruske baze u inostranstvu, koja igra važnu ulogu u regionu u planu osiguravanja bezbednosti i stabilnosti.
Ruska 201. baza, koja se nalazi u dva grada – Dušanbeu i Bohtaru, pružiće vojnu pomoć Tadžikistanu ako bezbednost te zemlje bude ugrožena u vezi sa događajima u susednom Avganistanu. U toj bazi, koja je dobro opremljena, nalaze se jedinice mehanizovane pešadije, tenkovske, artiljerijske i izviđačke jedinice, kao i jedinice za protivvazdušnu odbranu, jedinice atomsko-biološko-hemijske odbrane i jedinice za vezu i sve one imaju bogato ratno iskustvo.
