00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Spira britkom sabljom po srpskom fudbalu
20:00
60 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Zavera ćutanja u Prištini o bolnoj temi za hiljade Srba

© Sputnik / Sandra ČerinObeležavanje 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih lica
Obeležavanje 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih lica - Sputnik Srbija, 1920, 30.08.2021
Pratite nas
Na teritoriji Kosova i Metohije još vlada zavera čutanja kada je reč o otkrivanju posmrtnih ostataka kidnapovanih, odnosno nestalih Srba i nealbanaca, izjavio je prof. dr Dušan Čelić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije.
On je povodom obeležavanja 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih lica, rekao i da se sva pitanja vezana za nestale u oružanim sukobima na KiM nalaze u dubokoj senci političkih pregovora predstavnika Republike Srbije i vlasti u Prištini, bez izgleda da iz te senke izađu pre okončanja ovih pregovora.

Zavera ćutanja u Prištini

Kako je za Sputnjik rekao Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, svi oni koji su u ime institucija opredeljeni da se bave tematikom nestalih lica moraju tome da se posvete iskreno, da dele sudbinu su porodicama nestalih, a da svi mehanizmi koje imaju u okviru institucija koje predstavljaju moraju biti u funkciji traženja nestalih lica, bez ikakave različitosti.
„Zalagali smo se i to činimo i dalje da sve bude krajnje transparentno, da se sve obavlja uz prisustvo porodica i Srba i Albanaca, a da arhive i informacije koje iz bilo kog izvora budu dostupne, a ima puno izvora koji još nisu dostupni, budu podeljene među nama, kao i da preuzmemo obaveze da ono što dogovorimo i uradimo“.
Odalović podseća da je 16. aprila bio sastanak na kome su preuzete određene obaveze i što se tiče beogradske delegacije apsolutno je sve ispunjeno:
„Ispunili smo čak i neke stvari koje nismo dogovorili, ali koje su u funkciji traženja nestalih lica. Prištinska strana to, na žalost, odbija. Njihovi motivi su njima dobro znani, ali cenim da su u ovom trenutku oni ti koji ipak nose punu odgovornost za zaustavljanje procesa, jer njihovo odbijanje da se ode na lokacije za koje smo iz brojnih izvora prikupili dokaze o mestima sahranjivanja Srba i ostalih nealbanaca, znači da nisu spremni da se suoče sa stvarnošću. A ta stvarnost je takva da su sve žrtve žrtve nekih zločina, a to da li su ih počinili nad Albancima neki Srbi, ili nad Srbima neki Albanci ne bi smelo da bude ograničenje za ono što mi radimo“, ukazuje Odalović.
Komisija za nestala lica je, dodao je on, dužna da porodicama da informacije, ukoliko ih ima, ko je odgovoran za zločine nad članovima njihovih porodica, a na istražnim organima je da to procesuiraju.
„Ali, ne može se dalje dokle god postoje tako jednostrani i isključivi potezi koji, ničim izazvani, ugrožavaju ovaj vrlo osetljiv proces. Moram da podsetim da smo mi u poslednjih godinu dana u celom regionu rešili svega 44 slučaja, a još 9.969 lica se vodi kao nestalo u regionu, što znači da je to jako ozbiljan alarm da se svi oni koji su deo ovog problema uključe i da se svi mnogo odgovornije odnosimo prema ovom pitanju“, kaže Odalović za Sputnjik.

Nakon 30 godina još 9.969 nestalih

Šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelena Stijačić podsetila je da je 2019. godine pronađeno i identifikovano 218 ljudi, a prošle godine svega 46.
„Neke porodice traže svoje nestale i po 30 godina, a sudeći prema dosadašnjoj dinamici, njihova potraga može se nastaviti decenijama. Uvereni smo da se uz bolju regionalnu saradnju i razmenu informacija taj proces može i mora unaprediti. Rešavanje pitanja nestalih mora da se ubrza i tretira isključivo kao humanitarno pitanje, bez politizacije“, poručila je ona.
Zoran Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije rekao je za Sputnjik da se početkom godine krenulo u izradu Zakona o nestalim licima.
„Radna grupa broji negde oko tridesetak članova, predstavnika gotovo svih ministarstava, predstavnike Ujedinjenih nacija, Međunarodnog komiteta crvenog krsta i Komisije za nestala lica. Više od 90 posto teksta nacrta ovoga zakona je izrađeno, a kada je reč o stvarima koje se tiču finansiranja i sprovođenja zakona to je nešto što zahteva konsultacije sa nadležnim telima Vlade. Ali, ja se nadam da ćemo u septembru uspeti i to da usaglasimo, pa da kada sve zaokružimo zatražićemo od Vlade raspisivanje javnog poziva kako bi građani bili upoznati sa onim što naš zakon podrazumeva. Naša namera je da sačinimo akt koji će živeti, a ne biti samo na papiru kao što je hrvatski ili bosanskohercegovački, i koji će porodicama žrtava dati mogućnost da dođu do informacija, pravde i istine“, objasnio je Antić.
Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta u regionu se danas traži još 9.969 lica nestalih tokom sukoba 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, a od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i podacima nadležnih organa u Republici Srpskoj, oko 3.800 lica je srpske nacionalnosti.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti zatražio je otvaranje srpskih državnih arhiva kako bi se razjasnila sudbina nestalih osoba. On je dodao i da je ovo pitanje ključna stvar u dijalogu sa Beogradom i da neće biti stabilne budućnosti bez razjašnjenja njihove sudbine, prenosi prištinska Koha.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala