https://lat.sputnikportal.rs/20210823/ambasada-rusije-u-bih-obrazlozila-zasto-smit-nema-legitimitet-1128685280.html
Ambasada Rusije u BiH obrazložila zašto Šmit nema legitimitet
Ambasada Rusije u BiH obrazložila zašto Šmit nema legitimitet
Sputnik Srbija
Ambasada Ruske Federacije u BiH ponovila je da ne priznaje legitimitet Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer pri predlaganju njegove kandidature nije... 23.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-23T14:09+0200
2021-08-23T14:09+0200
2021-08-26T04:07+0200
politika
kristijan šmit
bosna i hercegovina (bih)
region – politika
rusija
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111694/88/1116948857_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_84c7111e317d533d74aafb3b527182cb.jpg
Ambasada je na svom fejsbuk profilu objavila komentar u vezi sa njenom notom o nepriznavanju legitimiteta Šmita kao visokog predstavnika, navodeći da su zbog toga optuženi da takvim stavom pokušavaju da destabilizuju BiH.Zapravo, kako se ističe, destabilizacijom se bavi taj ko grubo krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum — direktno ili posredno.„Mi nismo protiv gospodina Kristijana Šmita. Cenimo njegovu političku težinu, uzimamo u obzir znanje i iskustvo poslovanja ‘na balkanskom smeru’. Ali prema Kristijanu Šmitu nije ispoštovan princip konsenzusa pri predlaganju njegove kandidature, niti je dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a. Stoga je za nas nelegitiman kao visoki predstavnik“, kaže se, između ostalog, u komentaru Ambasade Rusije u BiH.Kako se ocenjuje, visoki predstavnik i njegova kancelarija odvojili su se od dejtonske agende, a Dejton se koristi kao „paravan“ za sprovođenje sebične geopolitičke agende koja ne odražava težnje čitavog društva u BiH.Ambasada je podsetila da čitav niz dokumenata — Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, dokumenti Saveta za sprovođenje mira i njegovog upravnog odbora i, na kraju krajeva, ustaljena praksa — predviđa sledeću proceduru za izbor visokog predstavnika.Upravni odbor (ranije na nivou ministara spoljnih poslova, zatim na nivou političkih direktora, sada smatraju da je dovoljan nivo ambasadora u Sarajevu) vršio je — isključivo putem konsenzusa — izbor kandidata za visokog predstavnika, koji je zatim bio potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a.Napominje se da su upravo na toj proceduri insistirali zapadni partneri.„I jasno je zašto. Svaki put su morali dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN-a kako bi visoki predstavnik mogao da koristi celi arsenal svojih ovlašćenja. Što se tiče konsenzusa, podsećamo da je ova procedura bila ispoštovana čak i prema Pediju Ešdaunu, sa čijom se kandidaturom Moskva u početku nije slagala. No, kao rezultat mukotrpnog diplomatskog rada, bio je postignut sporazum. Pritom, retrospektivno, Ešdaun, blago rečeno, za nas nije bio idealan“, navodi se u komentaru.Što se tiče odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, upravo su se zapadne kolege „probudile“ kada su videle da Kristijan Švarc Šiling nema odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN, navodi se dalje i dodaje da je onda bio smišljen oblik razmene pisama između generalnog sekretara UN-a i predsednika Saveta bezbjednosti UN-a kao „placebo“ kako bi barem na taj način osigurali njegovu legitimnost.„Sada je ovaj presedan izvrnut i iskorišćen kao navodni dokaz da nema potrebe za rezolucijom za Kristijana Šmita“, konstatovala je Ambasada Rusije.O Kristijanu Šmitu, ali i podršci Rusije i Kine, za Sputnjik je govorio i srpski predstavnik u Predsedništvu BiH Milorad Dodik:
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
visoki predstavnik u bih, ambasada rusije, kristijan šmit, izbor visokog predstavnika, bosna i hercegovina, visoki predstavnik, rusija, ambasada, šmit, legitimitet, visoki predstavnik u bih, ambasada rusije, kristijan šmit, izbor visokog predstavnika, bosna i hercegovina, visoki predstavnik, rusija, ambasada, šmit, legitimitet
visoki predstavnik u bih, ambasada rusije, kristijan šmit, izbor visokog predstavnika, bosna i hercegovina, visoki predstavnik, rusija, ambasada, šmit, legitimitet, visoki predstavnik u bih, ambasada rusije, kristijan šmit, izbor visokog predstavnika, bosna i hercegovina, visoki predstavnik, rusija, ambasada, šmit, legitimitet
Ambasada Rusije u BiH obrazložila zašto Šmit nema legitimitet
14:09 23.08.2021 (Osveženo: 04:07 26.08.2021) Ambasada Ruske Federacije u BiH ponovila je da ne priznaje legitimitet Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer pri predlaganju njegove kandidature nije ispoštovan princip konsenzusa i nije dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ambasada je na svom fejsbuk profilu objavila komentar u vezi sa njenom
notom o nepriznavanju legitimiteta Šmita kao visokog predstavnika, navodeći da su zbog toga optuženi da takvim stavom pokušavaju da destabilizuju BiH.
„Ali upravo najnoviji primer svojevoljne izmene u krivičnom zakonodavstvu jasno pokazuje ko destabilizuje situaciju, pritom ne samo u BiH, već i daleko izvan njenih granica“, navodi se u komentaru Ambasade Rusije.
Zapravo, kako se ističe, destabilizacijom se bavi taj ko grubo krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum — direktno ili posredno.
„Mi nismo protiv gospodina Kristijana Šmita. Cenimo njegovu političku težinu, uzimamo u obzir znanje i iskustvo poslovanja ‘na balkanskom smeru’. Ali prema Kristijanu Šmitu nije ispoštovan princip konsenzusa pri predlaganju njegove kandidature, niti je dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a. Stoga je za nas nelegitiman kao visoki predstavnik“, kaže se, između ostalog, u komentaru Ambasade Rusije u BiH.
Kako se ocenjuje, visoki predstavnik i njegova kancelarija odvojili su se od dejtonske agende, a Dejton se koristi kao „paravan“ za sprovođenje sebične geopolitičke agende koja ne odražava težnje čitavog društva u BiH.
„Zato se OHR pretvorio u ‘robota’ koji je odavno izgubio dejtonsku ulogu strpljivog posrednika u procesu stabilizacije“, poručeno je iz ruske Ambasade.
Ambasada je podsetila da čitav niz dokumenata — Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, dokumenti Saveta za sprovođenje mira i njegovog upravnog odbora i, na kraju krajeva, ustaljena praksa — predviđa sledeću proceduru za izbor visokog predstavnika.
Upravni odbor (ranije na nivou ministara spoljnih poslova, zatim na nivou političkih direktora, sada smatraju da je dovoljan nivo ambasadora u Sarajevu) vršio je — isključivo putem konsenzusa — izbor kandidata za visokog predstavnika, koji je zatim bio potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a.
Napominje se da su upravo na toj proceduri insistirali zapadni partneri.
„I jasno je zašto. Svaki put su morali dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN-a kako bi visoki predstavnik mogao da koristi celi arsenal svojih ovlašćenja. Što se tiče konsenzusa, podsećamo da je ova procedura bila ispoštovana čak i prema Pediju Ešdaunu, sa čijom se kandidaturom Moskva u početku nije slagala. No, kao rezultat mukotrpnog diplomatskog rada, bio je postignut sporazum. Pritom, retrospektivno, Ešdaun, blago rečeno, za nas nije bio idealan“, navodi se u komentaru.
Što se tiče odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, upravo su se zapadne kolege „probudile“ kada su videle da Kristijan Švarc Šiling nema odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN, navodi se dalje i dodaje da je onda bio smišljen oblik razmene pisama između generalnog sekretara UN-a i predsednika Saveta bezbjednosti UN-a kao „placebo“ kako bi barem na taj način osigurali njegovu legitimnost.
„Sada je ovaj presedan izvrnut i iskorišćen kao navodni dokaz da nema potrebe za rezolucijom za Kristijana Šmita“, konstatovala je Ambasada Rusije.
O Kristijanu Šmitu, ali i podršci Rusije i Kine, za Sputnjik je govorio i srpski predstavnik u Predsedništvu BiH Milorad Dodik:
Sve o političkim dešavanjima u Srbiji i regionu
