https://lat.sputnikportal.rs/20210820/zavrseni-razgovori-putina-i-merkelove-1128619854.html
Završeni razgovori Putina i Merkelove ─ glavna tema Avganistan
Završeni razgovori Putina i Merkelove ─ glavna tema Avganistan
Sputnik Srbija
Završeni razgovori Putina i Merkelove
2021-08-20T17:27+0200
2021-08-20T17:27+0200
2021-08-21T21:06+0200
rusija
vladimir putin
angela merkel
sve o sastanku u moskvi: šta su dogovorili putin i merkelova
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/14/1128619604_0:204:2602:1668_1920x0_80_0_0_0e28cb7b10c3f6cc001987a61fdfbd31.jpg
Kako je na početku konferencije za medije rekao predsednik Putin, razgovori su bili konstruktivni i „kao i uvek ─ odlični“.Putin je rekao da je jedna od prioritetnih tema u razgovoru sa Merkelovom bila tema Avganistana. On je podsetio da talibani kontrolišu skoro ceo Avganistan i da se mora poći od ove realnosti kako ne bi došlo do raspada zemlje.„Naš današnji razgovor sa gospođom saveznom kancelarkom po tradiciji su bili konstruktivni i poslovni. Podrobno su, uključujući i uz učešće delegacija, razgovarali o stanju i perspektivama razvoja rusko-nemačkih odnosa, razmenili mišljenja o najširem krugu pitanja“, rekao je Putin na početku zajedničke konferencije za medije.Ruski lider je istakao da je važno sprečiti teroriste da uđu u zemlje koje se graniče sa Avganistanom, uključujući i pod maskom izbeglica.„Neophodno je prekinuti neodgovornu politiku spoljnog nametanja tuđih vrednosti, težnju da se u drugim zemljama gradi demokratija po tuđim obrascima, ne uzimajući u obzir ni istorijske, ni nacionalne ni verske karakteristike i potpuno zanemarujući tradicije po kojima žive drugi narodi“, dodao je on.Ruske vlasti dobro poznaju Avganistan i znaju koliko je kontraproduktivno pokušavati da se ovoj zemlji spolja nametnu neuobičajeni oblici državne vladavine i javnog života, rekao je predsednik Rusije.„Nijedan takav društveno-politički eksperiment nikada nije imao uspeha i samo je doveo do uništenja država i degradacije njihovih političkih i društvenih sistema“, dodao je on.Putin je primetio da se operacija u Avganistanu ne može nazvati uspešnom i dodao da Rusija, Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje moraju da udruže snage kako bi podržale avganistanski narod i normalizovale situaciju u Avganistanu, naglasio je ruski lider.„Mislim da je ovo lekcija iz Avganistana i mi, zajedno sa drugim partnerima, i sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa evropskim zemljama... treba da damo sve od sebe da ujedinimo napore za podršku avganistanskom narodu kako bi se normalizovala situacija u ovoj zemlji i uspostavili dobrosusedski odnosi sa njom“, konstatovao je Putin.Nemačka kancelarka smatra da međunarodna zajednica mora da se bori protiv ponovnog pojavljivanja terorizma u Avganistanu.„Što se tiče Avganistana, želela bih da vas podsetim na polaznu tačku – terorističke napade na teritoriju SAD 11. septembra. To je dovelo do početka borbe protiv terorizma, nakon čega su usledile misije NATO-a. I situacija sa terorizmom u Avganistanu se poboljšala u odnosu na to vreme. Ali međunarodna zajednica mora da se bori protiv obnove terorizma u Avganistanu“, istakla je nemačka kancelarka.O gasovodu „Severni tok 2“Sa svoje strane, nemačka kancelarka saopštila je da je sa Putinom razgovarala o gasovodu „Severni tok 2“ i zaključivanju sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državima o tom projektu.Ona je dodala da je tokom sastanka bilo reči o dokumentu zaključenom između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke i imenovanju Georga Grafa Valderzea za specijalnog predstavnika vlade za tranzit gasa u Ukrajinu.„Predsednik i ja smo razgovarali o tome da će Graf Valderze biti veoma iskusan pregovarač u vezi sa tranzitom gasa u Ukrajinu i posle 2024. godine. I mi snosimo određenu odgovornost ovde, bez obzira na sve ekonomske aspekte koje treba uzeti u obzir“, naglasila je nemačka kancelarka.Izgradnja pri krajuPutin je naveo da se izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ privodi kraju.Putin je napomenuo da je ruta za transport gasa u Evropu preko „Severnog toka 2“ 2.000 kilometara kraća od tranzitne rute kroz Ukrajinu, a sam projekat pet puta smanjuje emisije tokom tranzita ruskog gasa u Evropu.Prema njegovim rečima, perspektive za tranzit gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine (kada ističe aktuelni ugovor) zavise od evropskih kupaca – uzimajući u obzir tehničko stanje i ekološke karakteristike ukrajinske rute.On je podsetio da se Merkelova „uvek držala ovog stava o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine“.„Uverio sam da ćemo u potpunosti ispuniti sve obaveze prema tranzitnom sporazumu čak i nakon što Merkelova napusti mesto kancelara“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje nemačkog novinara.On je dodao da izjave da je izgradnja „Severnog toka 2“ politički proces predstavlja „zabludu ili pokušaj da se neko dovede u zabludu“, naglasio je Putin.O BelorusijiProtivrečnosti unutar beloruskog društva mogu se rešiti samo u okvirima ustava i bez spoljnog mešanja, rekao je Putin.Ruski lider je objasnio da se na sastanku razgovaralo i o Belorusiji i da je tu temu dotakla kancelarka.„Smatramo da se protivrečnosti unutar beloruskog društva mogu rešiti samo u okviru ustavnog i pravnog polja i da to mogu rešiti isključivo sami Belorusi bez spoljnog mešanja“, naglasio je Putin.Komentarišući situaciju na beloruskim granicama, nemačka kancelarka osudila je postupke beloruskih vlasti u situaciji sa izbeglicama na granicama ove države.„U kontekstu Belorusije, najoštrije sam osudila upotrebu ljudi u nevolji kao hibridnog oružja. Radi se o situaciji na belorusko-litvanskoj granici“, precizirala je Merkelova.Rešavanje situacije u DonbasuRuski predsednik rekao je i da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o situaciji na jugoistoku Ukrajine.Predsednik je primetio da je nemačka kancelarka učinila mnogo da pomogne u rešavanju unutrašnje ukrajinske krize.Putin je dodao da se zbog postupaka ukrajinskih vlasti čini da su u Ukrajini odustali od mirnog rešavanja sukoba na istoku zemlje i zatražio od nemačke kancelarke da tokom njene posete Kijevu 22. avgusta utiče na ukrajinsku stranu.„Ne može da ne zabrinjava činjenica da je Ukrajina usvojila niz zakona i podzakonskih akata, koji su u suštini u suprotnosti sa Minskim sporazumima. Stiče se utisak da je rukovodstvo ove zemlje u principu odlučilo da odustane od mirnog rešavanja situacije“, objasnio je ruski lider.Sa svoje strane, Merkelova je rekla da postoji određena stagnacija u radu normandijskog formata za rešavanje situacije u Donbasu i da je potrebno da se on oživi.„Razgovarali smo i o situaciji u Ukrajini. Normandijski format je jedini politički format koji imamo na raspolaganju za diskusiju o spornim temama. U ovom trenutku postoji neki zastoj. Nažalost, duž kontakt-linije ginu ukrajinski vojnici i ja sam se zalagala za nastavak, davanje više života ovom formatu“, istakla je nemačka kancelarka.Putin je dodao da je Merkelova uvek bila dobrodošla u Rusiju, tako će biti i kada napusti mesto kancelara Nemačke.Kako je ranije navedeno u Kremlju, format pregovora ne podrazumeva potpisivanje bilo kakvih dokumenata.Merkelova je došla u posetu Rusiji poslednji put kao nemačka kancelarka. U septembru se u Nemačkoj održavaju izbori za Bundestag na kojima Merkelova neće učestvovati.Nemačka kancelarka Angela Merkel doputovala je u petak u Moskvu gde se sastala sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a na početku sastanka izjavila je da uprkos nesuglasicama između Nemačke i Rusije ona ima o čemu da razgovara sa svojim ruskim kolegom.
https://lat.sputnikportal.rs/20210820/talibani-pozivamo-sve-drzave-da-nam-pomognu-u-obnovi-avganistana-1128608359.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210810/americki-mediji-otkrivaju-zasto-je-bajden-dozvolio-zavrsetak-izgradnje-severnog-toka-2-1128343941.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210811/situacija-u-donbasu-se-opet-pogorsava-pokrovitelji-kijeva-cute-1128381523.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
putin, merkel, rusija, nemačka, razgovori
putin, merkel, rusija, nemačka, razgovori
Završeni razgovori Putina i Merkelove ─ glavna tema Avganistan
17:27 20.08.2021 (Osveženo: 21:06 21.08.2021) Pregovori između predsednika Rusije Vladimir Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel u Moskvi, koji su trajali skoro tri sata, su završeni. Jedna od prioritetnih tema bio je Avganistan.
Kako je na početku konferencije za medije rekao predsednik Putin, razgovori su bili konstruktivni i „kao i uvek ─ odlični“.
Putin je rekao da je jedna od prioritetnih tema u razgovoru sa Merkelovom bila tema Avganistana. On je podsetio da
talibani kontrolišu skoro ceo Avganistan i da se mora poći od ove realnosti kako ne bi došlo do raspada zemlje.
„Naš današnji razgovor sa gospođom saveznom kancelarkom po tradiciji su bili konstruktivni i poslovni. Podrobno su, uključujući i uz učešće delegacija, razgovarali o stanju i perspektivama razvoja rusko-nemačkih odnosa, razmenili mišljenja o najširem krugu pitanja“, rekao je Putin na početku zajedničke konferencije za medije.
Ruski lider je istakao da je važno sprečiti teroriste da uđu u zemlje koje se graniče sa Avganistanom, uključujući i pod maskom izbeglica.
„Pokret Taliban danas kontroliše praktično čitavu teritoriju zemlje, uključujući i glavni grad. To su realnosti i iz tih realnosti se mora polaziti, ne dozvoljavajući raspad avganistanske države“, istakao je Putin.
„Neophodno je prekinuti neodgovornu politiku spoljnog nametanja tuđih vrednosti, težnju da se u drugim zemljama gradi demokratija po tuđim obrascima, ne uzimajući u obzir ni istorijske, ni nacionalne ni verske karakteristike i potpuno zanemarujući tradicije po kojima žive drugi narodi“, dodao je on.
Ruske vlasti dobro poznaju Avganistan i znaju koliko je kontraproduktivno pokušavati da se ovoj zemlji spolja nametnu neuobičajeni oblici državne vladavine i javnog života, rekao je predsednik Rusije.
„Nijedan takav društveno-politički eksperiment nikada nije imao uspeha i samo je doveo do uništenja država i degradacije njihovih političkih i društvenih sistema“, dodao je on.
Putin je primetio da se operacija u Avganistanu ne može nazvati uspešnom i dodao da Rusija, Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje moraju da udruže snage kako bi podržale avganistanski narod i normalizovale situaciju u Avganistanu, naglasio je ruski lider.
„Mislim da je ovo lekcija iz Avganistana i mi, zajedno sa drugim partnerima, i sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa evropskim zemljama... treba da damo sve od sebe da ujedinimo napore za podršku avganistanskom narodu kako bi se normalizovala situacija u ovoj zemlji i uspostavili dobrosusedski odnosi sa njom“, konstatovao je Putin.
Nemačka kancelarka smatra da međunarodna zajednica mora da se bori protiv ponovnog pojavljivanja terorizma u Avganistanu.
„Što se tiče Avganistana, želela bih da vas podsetim na polaznu tačku – terorističke napade na teritoriju SAD 11. septembra. To je dovelo do početka borbe protiv terorizma, nakon čega su usledile misije NATO-a. I situacija sa terorizmom u Avganistanu se poboljšala u odnosu na to vreme. Ali međunarodna zajednica mora da se bori protiv obnove terorizma u Avganistanu“, istakla je nemačka kancelarka.
O gasovodu „Severni tok 2“
Sa svoje strane, nemačka kancelarka saopštila je da je sa Putinom razgovarala o gasovodu „Severni tok 2“ i zaključivanju sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državima o tom projektu.
„Razgovarali smo i o ekonomskim odnosima bilateralne prirode, oni se razvijaju, i s tim u vezi, naravno, govorili smo o ‘Severnom toku 2’. Želela bih da naglasim da ovo nije bilateralni rusko-nemački projekat, već (projekat) na evropskom nivou, jer su u njega uključena i druga preduzeća iz drugih zemalja“, objasnila je Merkelova.
Ona je dodala da je tokom sastanka bilo reči o dokumentu zaključenom između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke i imenovanju Georga Grafa Valderzea za specijalnog predstavnika vlade za tranzit gasa u Ukrajinu.
„Predsednik i ja smo razgovarali o tome da će Graf Valderze biti veoma iskusan pregovarač u vezi sa tranzitom gasa u Ukrajinu i posle 2024. godine. I mi snosimo određenu odgovornost ovde, bez obzira na sve ekonomske aspekte koje treba uzeti u obzir“, naglasila je nemačka kancelarka.
Putin je naveo da se izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ privodi kraju.
„Ostalo je još 15 kilometara po moru i to je sve. Može se smatrati da se (izgradnja) bliži kraju“, rekao je ruski lider.
Putin je napomenuo da je ruta za transport gasa u Evropu preko „Severnog toka 2“ 2.000 kilometara kraća od tranzitne rute kroz Ukrajinu, a sam projekat pet puta smanjuje emisije tokom tranzita ruskog gasa u Evropu.
Prema njegovim rečima, perspektive za tranzit gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine (kada ističe aktuelni ugovor) zavise od evropskih kupaca – uzimajući u obzir tehničko stanje i ekološke karakteristike ukrajinske rute.
On je podsetio da se Merkelova „uvek držala ovog stava o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine“.
„Uverio sam da ćemo u potpunosti ispuniti sve obaveze prema tranzitnom sporazumu čak i nakon što Merkelova napusti mesto kancelara“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje nemačkog novinara.
On je dodao da izjave da je izgradnja „Severnog toka 2“ politički proces predstavlja „zabludu ili pokušaj da se neko dovede u zabludu“, naglasio je Putin.
Protivrečnosti unutar beloruskog društva mogu se rešiti samo u okvirima ustava i bez spoljnog mešanja, rekao je Putin.
Ruski lider je objasnio da se na sastanku razgovaralo i o Belorusiji i da je tu temu dotakla kancelarka.
„Smatramo da se protivrečnosti unutar beloruskog društva mogu rešiti samo u okviru ustavnog i pravnog polja i da to mogu rešiti isključivo sami Belorusi bez spoljnog mešanja“, naglasio je Putin.
Komentarišući situaciju na beloruskim granicama, nemačka kancelarka osudila je postupke beloruskih vlasti u situaciji sa izbeglicama na granicama ove države.
„U kontekstu Belorusije, najoštrije sam osudila upotrebu ljudi u nevolji kao hibridnog oružja. Radi se o situaciji na belorusko-litvanskoj granici“, precizirala je Merkelova.
Rešavanje situacije u Donbasu
Ruski predsednik rekao je i da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o situaciji na jugoistoku Ukrajine.
Predsednik je primetio da je nemačka kancelarka učinila mnogo da pomogne u rešavanju unutrašnje ukrajinske krize.
„Svi smo zajednički tražili mogućnosti da vratimo mir u Donbas. Nažalost, do sada to nismo mogli da postignemo“, dodao je on.
Putin je dodao da se zbog postupaka ukrajinskih vlasti čini da su u Ukrajini odustali od mirnog rešavanja sukoba na istoku zemlje i zatražio od nemačke kancelarke da tokom njene posete Kijevu 22. avgusta utiče na ukrajinsku stranu.
„Ne može da ne zabrinjava činjenica da je Ukrajina usvojila niz zakona i podzakonskih akata, koji su u suštini u suprotnosti sa Minskim sporazumima. Stiče se utisak da je rukovodstvo ove zemlje u principu odlučilo da odustane od mirnog rešavanja situacije“, objasnio je ruski lider.
Sa svoje strane, Merkelova je rekla da postoji određena stagnacija u radu normandijskog formata za rešavanje situacije u Donbasu i da je potrebno da se on oživi.
„Razgovarali smo i o situaciji u Ukrajini. Normandijski format je jedini politički format koji imamo na raspolaganju za diskusiju o spornim temama. U ovom trenutku postoji neki zastoj. Nažalost, duž kontakt-linije ginu ukrajinski vojnici i ja sam se zalagala za nastavak, davanje više života ovom formatu“, istakla je nemačka kancelarka.
Putin je dodao da je Merkelova uvek bila dobrodošla u Rusiju, tako će biti i kada napusti mesto kancelara Nemačke.
Kako je ranije navedeno u Kremlju, format pregovora ne podrazumeva potpisivanje bilo kakvih dokumenata.
Merkelova je došla u posetu Rusiji poslednji put kao nemačka kancelarka. U septembru se u Nemačkoj održavaju izbori za Bundestag na kojima Merkelova neće učestvovati.
Nemačka kancelarka
Angela Merkel doputovala je u petak u Moskvu gde se sastala sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a na početku sastanka izjavila je da uprkos nesuglasicama između Nemačke i Rusije ona ima o čemu da razgovara sa svojim ruskim kolegom.
