„Dragi Vladimire“: Oko čega su se saglasili, a oko čega ne Putin i Merkelova
22:41 20.08.2021 (Osveženo: 01:16 26.08.2021)
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Avganistan, Donbas, „Severni tok 2“, ali i bilateralni odnosi i druge aktuelne međunarodne teme našle su se na stolu tokom razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Nemačka kancelarka je boravila u 19. po redu poseti Moskvi i verovatno poslednjoj u svojstvu kancelara budući da je najavila povlačenje iz politike. Dragi Vladimire, obratila se Putinu na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora koji su trajali gotovo tri sata.
Za mnoge godine zajedničkog rada uspostavili smo dobre poslovne odnose, održavali smo redovne kontakte, uvek bili na vezi, razmatrali aktuelna bilateralna pitanja, težili da koordiniramo stavove o problemima globalne politike. Naši pogledi se naravno nisu uvek podudarali, ali je dijalog među nama bio otvoren, sadržajan, usmeren na traženje kompromisa, rešavanje najsloženijih pitanja, rekao je Putin i dodao da poseban karakter poseti Merkelove daje to što ona namerava da napusti položaj federalnog kancelara. Ali uvek ćemo se radovati dolasku Merkelove u Rusiju kao željenom gostu, poručio je ruski predsednik, koji je kancelarku po tradiciji dočekao s buketom, ovoga puta od roze i belog cveća.
„Odličan sastanak“
Razgovori dvoje lidera vođeni su prvo u uskom, a kasnije i u širem formatu, kada su s ruske strane učestvovali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, a s nemačke Štefan Zajbert, zvanični predstavnik vlade, i Uta Kristina Bajnhof, šef grupe za spoljnu politiku i bezbednost u kancelariji federalnog kancelara.
Sastanak je prošao „odlično, kao i uvek“, saopštio je ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev. Eksperti ocenjuju da su razgovori bili konstruktivni, a da su se mišljenja dvoje lidera o glavnoj temi, Avganistanu, bila veoma bliska.
„Sastanak je prošao odlično, kao i uvek“, saopštio je ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev.
© Sputnik / RIA Novosti
/ Lideri Rusije i Nemačke složili su se i u vezi sa potrebom obnove pregovora u „normandijskom formatu“ s ciljem rešavanja situacije u Donbasu. Založila sam se za to da se oživi taj format, rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare s Putinom. Ruski predsednik je istakao da nema drugog instrumenta za postizanje mira u Donbasu osim „normandijskog formata“, a Mereklovu zamolio da izvrši uticaj na Kijev da ispuni svoje obaveze prema Donbasu. On je obavestio kancelarku i da ukrajinske vlasti zakonodavno pripremaju svoje faktičko povlačenje iz Minskih sporazuma, naglasivši da je Rusija zabrinuta što Kijev ne namerava da ispuni preuzete obaveze.
Nemci uložili autoritet u Minske sporazume
Analitičar Dmitrij Žuravljov sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije ocenio je da Berlin zauzima podvojen stav po pitanju sukoba u Ukrajini - nemačko rukovodstvo je nezadovoljno odbijanjem Kijeva da u potpunosti sprovede Minske sporazume, ali neće previše pritiskati ukrajinsko rukovodstvo.
„Radi se o tome da je nemačko rukovodstvo – ne samo Merkelova, već i aktuelni predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer – svojevremeno uložilo svoj autoritet u sporazume o Donbasu. I sada su oni dosta uvređeni time što Ukrajina ne sprovodi dogovoreno. Ali kao strateški saveznik SAD Nemačka ne može i neće da previše jako pritiska Ukrajinu. Zato što je jasno da je svaki neprijatelj Rusije uvek prijatelj Amerike, pa dakle i Nemačke. Premda Nemci daleko više trpe od, recimo, ukrajinskih hirova u pogledu gasa nego Rusi. Zato će Merkelova Ukrajincima reći da je potrebno da sprovedu Minske sporazume, ali će pritom svima biti jasno da je rano da se Kijev zbog toga previše pribojava“, kaže Žuravljov za Sputnjik.
On takođe ističe da su Rusija i Nemačka povezane brojnim ekonomskim interesima, a da razmimoilaženja među njima nose pre svega političko-ideološki karakter. Rusija, s druge strane, radi onako kako ona nalazi za shodno, a to Evropljane nervira, mada manje nego Amerikance.
Nemačkoj teško da kaže da Amerikanci nisu u pravu
Što se tiče stavova Putina i Merkelove o Avganistanu, Žuravljov ukazuje da su oni u mnogim aspektima bliski.
Usled vrtoglavog razvoja događaja u Avganistanu ta tema bila je među prioritetnim. Pokret talibana danas kontroliše praktično svu teritoriju zemlje, uključujući prestonicu. To je realnost i upravo od te realnosti treba poći, naravno, ne dozvolivši raspad avganistanske države, rekao je Putin. Avganistan je bila vrlo važna tema, razmenili smo mišljenja i naglasila sam da je veoma uznemiravajući momenat da su se talibani vratili i stavili zemlju pod kontrolu, ali to je činjenica, konstatovala je i Merkelova.
„Avganistan je pokazao šta se dešava kad pokušate da nametnete svoj model uređenja sveta“.
© AP Photo / JOHN MOORE
Prema rečima Žuravljova, Avganistan je očigledno pokazao šta se dešava kad pokušate da nametnete svoj model uređenja sveta.
„Amerikanci su pobegli na brzinu, a Nemačka ćuti jer nije uzela ozbiljnijeg učešća u tamošnjoj intervenciji. A ne može ni da kaže da Amerikanci nisu u pravu, posebno kad Amerikom vladaju demokrate a Merkelova je tesno povezana s tom partijom, pre svega savezom svoje partije i američkih demokrata ali i ličnim kontaktima. Nemačka je pritom mnogo manje kriva za nametanje šablona nego SAD i zato joj je lakše da se saglasi s ruskim stavom“, kaže ruski ekspert.
Uz to, kako dodaje, svaka nemačka vlast će biti oprezna prema prilivu izbeglica iz Avganistana.
„ Jasno je da Merkelova lično posle izbora u Nemačkoj više neće biti prisutna u politici ali pretenduje da njena partija zadrži liderstvo u zemlji. A bojim se da sada onaj ko se bude previše zalagao za prijem novih izbeglica neće sakupiti mnogo glasova na predstojećim izborima u Nemačkoj. Zato je za Nemce objektivno ruska pozicija daleko prihvatljivija nego što je to bilo ranije“, uveren je Žuravljov.
Evropski karakter „Severnog toka 2“
Putin i Merkelova razmotrili su i temu okončanja izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. To nije bilateralni rusko-nemački projekat, već on ima evropski karakter jer u njemu učestvuju i druga preduzeća iz drugih zemalja, rekla je kancelarka. Ruski predsednik je ponovio da „Severni tok 2“ nije politički projekat i podsetio da je on dve hiljade kilometara kraći od ukrajinskog tranzita. On je takođe istakao da je gasovod skoro gotov i da je ostalo da se izgradi svega 15 kilometara.
Ekspert za energetiku Aleksandar Razuvajev izrazio je uverenje da je Severni tok 2 neophodan Evropi, što se, kako je rekao, vidi i po situaciji na tržištu gasa u Evropi i Aziji koja je dosta složena.
U Aziji su cene čak veće – zbog vrućine je porasla potražnja za električnom energijom, dok su u Evropi gasna skladišta napola puna pred grejnu sezonu.
„Bez Severnog toka 2 nije izvesno da će Evropa uspeti normalno da prezimi“, kaže Razuvajev, napominjući da su veštački pokušaji niza zemalja da gasovod stave u politički kontekst.
„Politička komponenta je u čitavoj ovoj priči zapravo prenaduvana. Na prvom mestu je ovde pre svega ekonomija“, uveren je ovaj ekspert.
Što se tiče ostalih tema razgovora Putina i Merkelove, bilo je reči i o ruskom opozicionom blogeru Alekseju Navaljnom, koji služi kaznu zatvora zbog malverzacija, kao i o Belorusiji, Libiji, Siriji.
Pročitajte još:
