Avganistanke sada znaju šta ih čeka: „Bićemo izbrisane, ovo je početak kazne, zatvora...“
21:38 16.08.2021 (Osveženo: 15:25 17.08.2021)
© AFP 2023 / NICOLAS ASFOURI
Pratite nas
Na tržištu u Kabulu, Arefova trgovina cveta. Na prvi pogled, čini se da su zidovi njegove radnje prekriveni naboranom plavom tkaninom. Pažljivijim pregledom, desetine i desetine plavih burki vise kao aveti na kukama na zidu.
Žene u Kabulu se spremaju za ono što može doći. „Ranije je većina naših kupaca bila iz provincije“, kaže Aref. „Sada ih kupuju gradske žene.“
Jedna od ovih žena je Aila, koja se cenka sa drugim vlasnikom radnje zbog brzog rasta cena burki. „Prošle godine su ove burke koštale 200 avgana (dve britanske funte). Sada pokušavaju da nam ih prodaju za 2.000 do 3.000 avgana“, kaže ona. Kako je strah među ženama u Kabulu rastao, rasle su i cene, piše „Gardijan“.
Decenijama je tradicionalna avganistanska burka, uglavnom prodavana u plavim nijansama, bila sinonim za identitet avganistanskih žena širom sveta. Obično napravljena od teške tkanine, posebno je dizajnirana da pokrije osobu od glave do pete. Tkanina sa mrežom postavljena je blizu očiju tako da žena može da vidi iznutra, ali da niko ne može da vidi nju. Ona se strogo primenjivala tokom talibanskog režima kasnih devedesetih, a ako se ne nosi u javnosti, žene su mogle da dobiju stroge kazne i javnim šibanjem talibanske „moralne policije“.
Iako su nakon pada talibana (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) 2001. godine mnogi nastavili da nose burke u skladu sa verskim i tradicionalnim uverenjima, njeno odbijanje od strane miliona drugih širom zemlje postalo je simbol nove zore za žene u zemlji, koje su ponovo mogle da određuju šta će nositi.
Danas na ulicama u centru Kabula ima burki, ali žene su odevene u različitim stilovima, od kojih mnogi mešaju tradicionalne materijale sa živopisnim modernim uzorcima i modnom inspiracijom iz celog regiona.
„Avganistanske žene su neke od najprirodnijih žena na svetu“, kaže Fatima, umetnica i modni fotograf. „Kad danas odete na ulice Kabula, vidite neverovatnu mešavinu različitih materijala i vekovnu tradiciju pomešanu sa veoma modernim stilovima i inspiracijom. To je lep, kreativan duh koji je bio pun nade za budućnost.“
Decenijama je tradicionalna avganistanska burka, uglavnom prodavana u plavim nijansama, bila sinonim za identitet avganistanskih žena širom sveta
© Pixabay
Naizgled nezaustavljiv napredak talibana učinio je da žene koje se sećaju života pod vlašću militanata ponovo izvuku burku iz prašnjavih skladišta i ormara.
Prošle nedelje u gradu Herat, dok su se talibanske snage okupljale po celom gradu, starije žene, poput 60-godišnje Favzije, nisu imale zalihe za mlađe žene u svojoj porodici.
Favzija se seća realnosti života žene pod talibanima pre dve decenije:
„Sve starije žene pričaju o tome koliko je bilo teško ženi u stara vremena“, rekla je ona. „Tada sam živela u Kabulu i sećam se kako su tukli žene i devojke koje su napuštale svoje domove bez burki.“
Mirijam, mlada žena, takođe je bila u kupovini nakon što je rekla da ju je suprug naterao da izađe da nabavi burku. „Muž me je zamolio da promenim vrstu odeće koju nosim i da počnem da nosim burku kako bi talibani obraćali manje pažnje na mene ako sam napolju“, rekla je ona, nezadovoljna razvojem situacije.
Nekoliko dana kasnije, ove žene su već pod kontrolom talibana nakon što je grad Herat u četvrtak pao pod militantne snage. Ubrzo nakon pada grada, talibanska deklaracija je kružila internetom i među građanima Herata obaveštavajući žene da je nošenje burke sada obavezno u svim javnim prostorima.
U Kabulu je osećaj tuge i panike obuzeo žene. Sa dve trećine stanovništva koje je mlađe od 30 godina, većina žena tamo nikada nije živela pod kontrolom talibana.
U nekim domaćinstvima burka je izazvala međusobne sukobe među generacijama. Roditelji 26-godišnje Habibe mole nju i njene sestre da nabave burku, ali ona se opire.
„Moja majka kaže da bi trebalo da kupimo burke. Moji roditelji se plaše talibana. Moja majka misli da je jedan od načina na koji može da zaštiti svoje ćerke da ih natera da nose burku“, kaže ona.
„Ali mi nemamo burku u svom domu i nemam nameru da je kupim. Ne želim da se krijem iza platna nalik zavesi. Ako nosim burku, to znači da sam prihvatila talibansku vladu. Dala sam im pravo da me kontrolišu. Nošenje čadora je početak moje kazne kao zatvorenika u mojoj kući. Plašim se da ne izgubim dostignuća za koja sam se toliko borila.“
Habiba je studentkinja, pred njom je čitav život. Već postoje izveštaji o tome šta talibani rade sa ženama u područjima koja sada kontrolišu: ograničavaju im slobodu kretanja i traže one koje su vodile javne živote.
Habiba kaže da je ona, kao i mnoge žene u Kabulu, bolesna od brige zbog onoga što dolazi:
„Ostajem budna do kasno u noć, ponekad do jedan ili dva ujutru, brinući se šta će se dogoditi. Bojim se da ću, jer odbacujem burku, uskoro morati da ostanem kod kuće i da ću izgubiti nezavisnost i slobodu.“
„Ali ako prihvatim burku, ona će imati moć nada mnom. Nisam spremna da to dozvolim.“
Mnoge mlađe žene u Kabulu takođe osećaju sukob očaja i prkosa. Amul, model i dizajner, godinama je radila na osnivanju malog biznisa, a sada ga gleda kako nestaje.
„Ceo moj život je bio u pokušajima da pokažem lepotu, raznolikost i kreativnost avganistanskih žena“, kaže ona. Ceo život se, kaže, borila sa imidžom Avganistanke kao bezličnom figurom u plavoj burki. „Nikada nisam mislila da ću je nositi, ali sada ne znam.“
„Kao da će moj identitet uskoro biti izbrisan.“
Pročitajte još:
