Svetu preti nestašica strateške sirovine — kakva je situacija u Srbiji

CC0 / Pixabay / Svetu preti nestašica peska
Svetu preti nestašica peska - Sputnik Srbija, 1920, 08.08.2021
Pratite nas
Posle vode, od prirodnih resursa, svet najviše troši pesak. U protekle dve decenije urbanizacija i industrijalizacija utrostručile su potrošnju, pa iz Ujedinjenih nacija upozoravaju — planeti preti nestašica peska.
I u Srbiji potražnja ubrzano raste, a nadležni tvrde da pojačavaju kontrolu vađenja peska iz reka, prenosi RTS.
Kada se pogledaju slike Sahare — teško je i pomisliti da je pesak negde već deficitarna sirovina. Ali ta peščana polja nisu garancija za bezbedno snabdevanje sveta tom sirovinom.
„To nije taj agregatni materijal koji se koristi u građevini. Pustinja je pustinja. On može da služi za neke keramičke proizvode. Ona su samo na razglednici. A ovaj naš ‘moravac’, naš ‘podunavac’ i Drinski sliv, to je pravi pesak koji se koristi za građevinu i građevinske proizvode“, rekao je Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Potražnja za peskom sve veća

Važna je i industrijska sirovina za više proizvoda, posebno stakla. Od 2014. potražnja peska na srpskom tržištu skočila je pet puta u poređenju sa prethodnom decenijom.
„Taj obim potražnje direktno je indukovan investicionom aktivnošću. Kako javnog, tako i privatnog sektora u građevinarstvu. A ono što najviše povlači tu potražnju jeste izgradnja transportne infrastrukture“, kazao je Veljko Kovačević iz Ministarstva građevinarstva.
Naša zemlja svoje potrebe još pokriva iz domaćih izvora. Stručnjaci kažu da višedecenijska nelegalna eksploatacija oštećuje priobalje reka, mostove i pokreće klizišta, što zahteva oštriji nadzor vađenja peska.
„Pesak se koristi onoliko koliko ga godišnje voda nanese, toliko može da se eksploatiše. Preko toga se ugrožava i ekologija i kvalitet tih otkrivki i na kraju i cena. Masa toga se divlje radi i od toga država nema nikakve koristi“, dodao je Rodić.
U Vladi te probleme ne poriču ali su, kažu, pre tri godine uspeli da ih stave pod kontrolu: firme koje se bave tim poslom moraju imati licencu za rad i mogu vaditi samo odobrene količine peska. A više je i inspektora koji obilaze reke.
„To je ta velika revolucija koju smo napravili 2018. do tada se nije znalo odakle se vadi, onda smo uveli licenciranje, doneli smo plan dozvoljenih mesta gde može da se vadi i onda se to licitira tako da je ta kontrola danas mnogo efikasnija i organizovanija“, naveo je Kovačević.

„Peščane mafije“

Ta vredna sirovina svetu klizi iz ruku i zbog „peščanih mafija“ koje čine građevinari, trgovci i biznismeni najčešće iz Azije i Afrike, pa iz Ujedinjenih nacija pozivaju na racionalnu globalnu potrošnju peska.
Svet godišnje potroši oko 50 milijardi tona peska. Koliko je to ogromna potrošnja potvrđuje i sledeći podatak — da bi sa tom količinom peska, svake godine, mogao da se izgradi zid visok 27 metara koji bi obavio čitavu planetu.
Koronavirus utiče na pad berze - Sputnik Srbija
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala