https://lat.sputnikportal.rs/20210807/pocetak-rata-ili-jos-jedna-runda-sukoba-izraela-i-irana-1128269921.html
Početak rata ili još jedna runda sukoba Izraela i Irana
Početak rata ili još jedna runda sukoba Izraela i Irana
Sputnik Srbija
Na dan kada je u Teheranu inaugurisan novi iranski predsednik Ebrahim Raisi, ministar odbrane Izraela Benjamin Ganc izjavio je da je ta zemlja spremna da napadne... 07.08.2021, Sputnik Srbija
2021-08-07T22:30+0200
2021-08-07T22:30+0200
2022-09-08T12:58+0200
svet
analize i mišljenja
izrael
sad
iran
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111727/04/1117270458_0:163:3061:1885_1920x0_80_0_0_7cb6caac4a85a533ec120cf63b6e97f4.jpg
Prema rečima bivšeg ambasadora u Egiptu, novinara Dragana Bisenića, Gancovu izjavu treba posmatrati u kontekstu događaja koji su u poslednje dve nedelje obeležili atmosferu novog zaoštravanja između dveju zemalja.Izraelske pretnje TeheranuPrvo je, kako kaže, dronom napadnut naftni tanker „Merser Strit“ koji je u vlasništvu izraelske kompanije, kada su poginule dve osobe sa rumunskim i britanskim državljanstvom.Istoga dana, dodaje naš sagovornik, iz Libana su ponovo ispaljene rakete u pravcu Izraela, na šta je Izrael odgovorio raketnim napadom na Liban, prvim nakon sedam godina.Da li je došao prelomni trenutak u odnosima SAD—Iran„U tom kontekstu dolazi i izjava izraelskog ministra odbrane Benjamina Ganca, koji je potvrdio da je Izrael spreman da napadne Iran, a ocena da se ’stiglo do tačke gde je vojna akcija protiv Irana neophodna i da svet mora da preduzme akciju protiv Teherana‘, ovim događajima daje dodatnu intonaciju. Međutim, važno je istaći da je Gancova izjava koincidirala sa inauguracijom novog iranskog predsednika Ebrahima Raisija, koji se smatra pripadnikom tvrde linije u Teheranu, pa su proizraelske struje u Vašingtonu i na drugim mestima iskoristile ovaj momenat da se zapitaju da li ovo može biti prelomni trenutak da Sjedinjene Američke Države promene svoju strategiju prema Iranu i da se opredele za tvrd pristup, koji bi podrazumevao i upotrebu vojne sile kako bi se Iran onemogućio da stigne do nuklearnog naoružanja, što Izrael zapravo vidi kao cilj politike Teherana“, primećuje bivši ambasador.Prema njegovom mišljenju, radikalne izjave sa izraelske strane predstavljaju vid pritiska vlasti u Izraelu da pridobiju američku administraciju za svoju poziciju, koja bi u nekom trenutku uključivala i vojnu opciju.Razmena udaraca između Izraela i IranaKako navodi, iako je u toku „razmena udaraca“ između Izraela i Irana koja nekada liči na pravi rat, sada postoji i nekoliko novih okolnosti koje utiču na odnose snaga između dveju zemalja, ali i na ceo srednjeistočni region.„Prvenstveni uticaj u ovom trenutku ima povlačenje SAD iz Avganistana i najava da će se do kraja godine Amerika sasvim povući iz Iraka. To znači da slabi američko angažovanje i prisustvo na Bliskom istoku, što psihološki utiče na samopouzdanje Irana i Izraela, ali u obrnutoj srazmeri. Iako Izrael treba da pokaže da američko prisustvo nije jedina opcija koje ga štiti, u realnosti američki odlazak slabi izraelske pozicije. Istovremeno, Iran može da stekne utisak da je njegova pozicija jača kako na vojnom , tako i na diplomatskom planu, budući da se, kako se signalizira sa više strana, bliži vreme postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu i povratku SAD u njega. Naravno, taj proces praćen je oštrijom retorikom sa izraelske strane, koja ne želi da se taj sporazum obnovi“, ukazuje Bisenić.Iako je mišljenja da SAD neće napustiti Izrael, Bisenić je sklon verovanju da bi se mogli promeniti načini na koji će Vašington podržavati tu zemlju.„To može da uključuje prisustvo manjih, ali znatno aktivnijih jedinica u regionu, ali i snažnije operacije u takozvanoj ’sivoj zoni‘, odnosno u tajnim akcijama protiv Irana. U svakom slučaju, poslednje poruke iz Izraela na račun Teherana možemo posmatrati kao još jednu rundu u iransko-izraelskom sukobu, a ne kao uvod ili naznake pravog rata“, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.
izrael
sad
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
svet, analize i mišljenja, izrael, sad, iran
svet, analize i mišljenja, izrael, sad, iran
Početak rata ili još jedna runda sukoba Izraela i Irana
22:30 07.08.2021 (Osveženo: 12:58 08.09.2022) Na dan kada je u Teheranu inaugurisan novi iranski predsednik Ebrahim Raisi, ministar odbrane Izraela Benjamin Ganc izjavio je da je ta zemlja spremna da napadne Iran. Pitanje je da li je ovo uistinu najava početka rata ili još jedna runda sukoba na relaciji Izrael—Iran.
Prema rečima bivšeg ambasadora u Egiptu, novinara Dragana Bisenića, Gancovu izjavu treba posmatrati u kontekstu događaja koji su u poslednje dve nedelje obeležili atmosferu novog zaoštravanja između dveju zemalja.
Izraelske pretnje Teheranu
Prvo je, kako kaže, dronom napadnut naftni tanker „Merser Strit“ koji je u vlasništvu izraelske kompanije, kada su poginule dve osobe sa rumunskim i britanskim državljanstvom.
„Stejt department je saopštio da je uveren da iza ovog napada stoji Iran, a isto su učinile i Rumunija i Velika Britanija. Američka strana je navela da nastavlja da deluje sa svojim partnerima i da razmatra buduće korake u regionu, kao i odgovarajući odgovor koji bi trebalo da usledi. Zatim se pre nekoliko dana na meti našao tanker ’Asfald Princes‘ koji su napale neidentifikovane naoružane osobe dok je prolazio Omanskim zalivom i preusmerile ga da plovi ka Iranu. Međutim, sutradan su se otmičari povukli kao da se ništa nije dogodilo. I ovaj napad je u zapadnim medijima i javnosti povezan sa Iranom, iako je iranska strana najoštrije odbacila ove navode i ocenila da su stalni incidenti sa brodovima u Persijskom zalivu čudni i sumnjivi“, objašnjava Bisenić.
Istoga dana, dodaje naš sagovornik,
iz Libana su ponovo ispaljene rakete u pravcu Izraela, na šta je Izrael odgovorio raketnim napadom na Liban, prvim nakon sedam godina.
Da li je došao prelomni trenutak u odnosima SAD—Iran
„U tom kontekstu dolazi i izjava izraelskog ministra odbrane Benjamina Ganca, koji je potvrdio da je Izrael spreman da napadne Iran, a ocena da se ’stiglo do tačke gde je vojna akcija protiv Irana neophodna i da svet mora da preduzme akciju protiv Teherana‘, ovim događajima daje dodatnu intonaciju. Međutim, važno je istaći da je Gancova izjava koincidirala sa inauguracijom novog iranskog predsednika Ebrahima Raisija, koji se smatra pripadnikom tvrde linije u Teheranu, pa su proizraelske struje u Vašingtonu i na drugim mestima iskoristile ovaj momenat da se zapitaju da li ovo može biti prelomni trenutak da Sjedinjene Američke Države promene svoju strategiju prema Iranu i da se opredele za tvrd pristup, koji bi podrazumevao i upotrebu vojne sile kako bi se Iran onemogućio da stigne do nuklearnog naoružanja, što Izrael zapravo vidi kao cilj politike Teherana“, primećuje bivši ambasador.
Prema njegovom mišljenju,
radikalne izjave sa izraelske strane predstavljaju vid pritiska vlasti u Izraelu da pridobiju američku administraciju za svoju poziciju, koja bi u nekom trenutku uključivala i vojnu opciju.
„Međutim, Sjedinjene Američke Države se do sada nikada nisu saglasile sa izraelskim namerama da vojno intervenišu protiv Irana, pa je gotovo sasvim izvesno da to neće učiniti ni sadašnji predsednik Bajden“, uveren je Bisenić.
Razmena udaraca između Izraela i Irana
Kako navodi, iako je u toku „razmena udaraca“ između Izraela i Irana koja nekada liči na pravi rat, sada postoji i nekoliko novih okolnosti koje utiču na odnose snaga između dveju zemalja, ali i na ceo srednjeistočni region.
„Prvenstveni uticaj u ovom trenutku ima
povlačenje SAD iz Avganistana i najava da će se do kraja godine Amerika sasvim povući iz Iraka. To znači da slabi američko angažovanje i prisustvo na Bliskom istoku, što psihološki utiče na samopouzdanje Irana i Izraela, ali u obrnutoj srazmeri. Iako Izrael treba da pokaže da američko prisustvo nije jedina opcija koje ga štiti, u realnosti američki odlazak slabi izraelske pozicije. Istovremeno,
Iran može da stekne utisak da je njegova pozicija jača kako na vojnom , tako i na diplomatskom planu, budući da se, kako se signalizira sa više strana, bliži vreme postizanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu i povratku SAD u njega. Naravno, taj proces praćen je oštrijom retorikom sa izraelske strane, koja ne želi da se taj sporazum obnovi“, ukazuje Bisenić.
Iako je mišljenja da SAD neće napustiti Izrael, Bisenić je sklon verovanju da bi se mogli promeniti načini na koji će Vašington podržavati tu zemlju.
„To može da uključuje prisustvo manjih, ali znatno aktivnijih jedinica u regionu, ali i snažnije operacije u takozvanoj ’sivoj zoni‘, odnosno u tajnim akcijama protiv Irana. U svakom slučaju, poslednje poruke iz Izraela na račun Teherana možemo posmatrati kao još jednu rundu u iransko-izraelskom sukobu, a ne kao uvod ili naznake pravog rata“, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.
