https://lat.sputnikportal.rs/20210807/kako-su-sovjetski-avioni-sokirali-naciste-1128262588.html
Kako su sovjetski avioni šokirali naciste
Kako su sovjetski avioni šokirali naciste
Sputnik Srbija
Krajem jula 1941. godine Nemačka je izvela prvi vazdušni napad na Moskvu, a Jozef Gebels je nakon toga izjavio da je sovjetska avijacija uništena a Herman Gering, komandant vazdušnih snaga, samouvereno je tvrdio da nijedan sovjetska bomba neće pasti na Berlin. Ubrzo je usledilo je iznenađenje.
2021-08-07T11:28+0200
2021-08-07T11:28+0200
2021-09-28T16:27+0200
rusija
bombardovanje
berlin
sssr
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/07/1128264003_0:164:3057:1883_1920x0_80_0_0_73f14d096bfe3871eed48c8cfc2fc329.jpg
Sovjetski piloti su pre tačno 80 godina izveli herojski poduhvat u gotovo nemogućim uslovima i time potpuno šokirali naciste, objašnjava istoričar Nikita Buranov.Kako navodi, 26. jula 1941. godine komandant vazdušno-pomorskih snaga SSSR, admiral Nikolaj Kuznjecov predložio je sovjetskom lideru Josifu Staljinu da se nacistima odgovori drsko - napadom iz vazduha. Staljin je to podržao.Kuznjecov je to obrazložio opasnošću da nemačko bombardovanje Moskve nanosi jak moralno-psihološki udarac SSSR-u, i da postoji mogućnost da bude upotrebljeno hemijsko oružje.Istorijska misija pripala je vazdušnim snagama Baltičke flote.Noću, iz Kronštata na aerodrom Kagul, na estonskom ostrvu Saaremaa, prebačeno je gorivo, rezervni delovi i sve ostalo što je bilo potrebno kako bi se proširile piste.Prvi napad na Berlin izveden je u noći između 7. i 8. avgusta, navodi Buranov.Prva grupa od 15 bombardera poletela je u 9 sati uveče. Letovi su izvođeni u veoma teškim uslovima, bez radio-veze, na temperaturi od minus 40 iznad Baltičkog mora pri čemu avioni nisu imali opremu za otapanje leda.Tri sata posle poletanja sovjetski bombarderi su su stigli do severne nemačke granice i krenuli su na Berlin.Bombe su pale na novi industrijski kvart gde su se nalazili neki vojni objekti, železnička stanica, telegraf.Nemci su do te mere bili zatečeni da grad nije odmah zamračen, lovci su uzleteli sa velikim zakašnjenjem a ni PVO nije počela odmah da deluje.Misija je uspešno izvršena a piloti su čak u povratku prekršili naređenje da se ne komunicira putem radio veze i obavestili komandu o izvršenom zadatku.Posle sedam sati sve posade su se vratile na aerodrom Kagul.Narednog jutra nemački radio je objavio da su prethodne noći britanski avioni pokušali da bombarduju prestonicu Trećeg rajha i da je od 15 aviona koliko se približilo gradu njih devet oboreno.Bi-Bi-Si je sat vremena kasnije objavio: „Nemačko saopštenje o bombardovanju Berlina je interesantno i zagonetno jer ni 7. ni 8. avgusta engleska avijacija nije letela iznad Berlina“.Moskva je kasnije tokom dana saopštila o uspešno izvedenom bombardovanju glavnog grada Nemačke.
https://lat.sputnikportal.rs/20210621/glavni-ruski-obavestajac-otkriva-sssr-znao-tacan-datum-hitlerovog-napada-1125712113.html
sssr
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
berlin, nacisti, sssr, bombardovanje berlina, berlin, nacisti, sssr, bombardovanje berlina
berlin, nacisti, sssr, bombardovanje berlina, berlin, nacisti, sssr, bombardovanje berlina
Kako su sovjetski avioni šokirali naciste
11:28 07.08.2021 (Osveženo: 16:27 28.09.2021) Krajem jula 1941. godine Nemačka je izvela prvi vazdušni napad na Moskvu, dok je Jozef Gebels uskoro objavio da je sovjetska avijacija uništena. Ubrzo je usledilo je iznenađenje.
Sovjetski piloti su pre tačno 80 godina izveli herojski poduhvat u gotovo nemogućim uslovima i time potpuno šokirali naciste, objašnjava istoričar Nikita Buranov.
Kako navodi, 26. jula 1941. godine komandant vazdušno-pomorskih snaga SSSR, admiral Nikolaj Kuznjecov predložio je sovjetskom lideru Josifu Staljinu da se nacistima odgovori drsko - napadom iz vazduha. Staljin je to podržao.
Kuznjecov je to obrazložio opasnošću da nemačko bombardovanje Moskve nanosi jak moralno-psihološki udarac SSSR-u, i da postoji mogućnost da bude upotrebljeno hemijsko oružje.
Istorijska misija pripala je vazdušnim snagama Baltičke flote.
Noću, iz Kronštata na aerodrom Kagul, na estonskom ostrvu Saaremaa, prebačeno je gorivo, rezervni delovi i sve ostalo što je bilo potrebno kako bi se proširile piste.
Prvi napad na Berlin izveden je u noći između 7. i 8. avgusta, navodi Buranov.
Prva grupa od 15 bombardera poletela je u 9 sati uveče. Letovi su izvođeni u veoma teškim uslovima, bez radio-veze, na temperaturi od minus 40 iznad Baltičkog mora pri čemu avioni nisu imali opremu za otapanje leda.
Tri sata posle poletanja sovjetski bombarderi su su stigli do severne nemačke granice i krenuli su na Berlin.
Bombe su pale na novi industrijski kvart gde su se nalazili neki vojni objekti, železnička stanica, telegraf.
Nemci su do te mere bili zatečeni da grad nije odmah zamračen, lovci su uzleteli sa velikim zakašnjenjem a ni PVO nije počela odmah da deluje.
Misija je uspešno izvršena a piloti su čak u povratku prekršili naređenje da se ne komunicira putem radio veze i obavestili komandu o izvršenom zadatku.
Posle sedam sati sve posade su se vratile na aerodrom Kagul.
Narednog jutra nemački radio je objavio da su prethodne noći britanski avioni pokušali da bombarduju prestonicu Trećeg rajha i da je od 15 aviona koliko se približilo gradu njih devet oboreno.
Bi-Bi-Si je sat vremena kasnije objavio: „Nemačko saopštenje o bombardovanju Berlina je interesantno i zagonetno jer ni 7. ni 8. avgusta engleska avijacija nije letela iznad Berlina“.
Moskva je kasnije tokom dana saopštila o uspešno izvedenom bombardovanju glavnog grada Nemačke.
Sovjetski vazdušni napadi su nastavljeni a ukupno je izvedeno 86 letova. Berlin su bombardovala 33 aviona izbacivši na njega 21 tonu bombi, naveo je istoričar.
