Šta su jezive „nuklearne senke“ na japanskim zidovima /foto, video/
22:49 02.08.2021 (Osveženo: 03:14 26.08.2021)
CC BY 2.0 / /
Pratite nas
Crne senke ljudi i predmeta ostale su po ulicama i zgradama Hirošime i Nagasakija nakon atomskih bombi bačenih 6. i 9. avgusta 1945. godine. Teško je shvatiti da su ove senke zapravo otisci poslednjih trenutaka nekih ljudi.
The intense heat of the atomic explosion caused nuclear shadows. Those burned in the blast of Hiroshima got their shadows etched to the stone steps due to nuclear heat after the dropping of Atomic Bomb in 1945.
— Mohammed Salah (@imistersalah) September 5, 2020
The legacy of Hiroshima cannot be forgotten. pic.twitter.com/OV0zYowyHX
Kada bomba eksplodira, intenzivna svetlost i toplota se prošire iz tačke implozije, a objekti i ljudi na njenoj putanji štite objekte iza sebe upijajući svetlost i energiju. U ovom slučaju, to je izbelelo beton ili kamen oko „senke“, kaže dr Majkl Hartšorn, emeritus-upravnik Nacionalnog muzeja nuklearne nauke i istorije u Albukerkiju i profesor radiologije na Medicinskom fakultetu.
Drugim rečima, te jezive senke zapravo oslikavaju boje trotoara ili zgrade pre nuklearne eksplozije. Ukoliko se bilo šta nađe između zračenja i zida ili bilo koje druge površine, taj deo zida neće izbeleti. Baš u obliku osobe ili predmeta, ostaće večita senka formirana na površini.
„Lančana reakcija se odvija u obrascu eksponencijalnog rasta koji traje oko milisekundu“, rekao je Alek Velerstajn, docent za nauku i tehnološke studije u Nju Džersiju. „Ova reakcija razdvaja oko bilion, bilion atoma u milisekundi pre nego što se zaustavi“.
Atomsko oružje korišćeno u napadima 1945. godine bilo je napunjeno uranijumom 235 i plutonijumom 239 i oslobađalo je ogromnu količinu toplote i veoma kratkotalasno gama zračenje.
Energija teče kroz fotonske talasi različite dužine, uključujući dugačke talase (poput radio-talasa) i kratke talase (poput rendgenskih zraka i gama zraka). Između dugih talasa i kratkih talasa leže vidljive talasne dužine koje sadrže energiju koju naše oči opažaju kao boje. Međutim, za razliku od energije sa dužim talasima, gama zračenje je destruktivno za ljudsko telo jer prolazi kroz odeću i kožu, izaziva jonizaciju ili gubitak elektrona, koji oštećuju tkivo i DNK.
So there are these permanent shadows in Hiroshima and Nagasaki... https://t.co/mb68F9sXj6 pic.twitter.com/y8eFXmGaCW
— The शुभेंदू झा ! (@BadkaBhaiya) February 15, 2017
Gama zračenje koje oslobađaju atomske bombe takođe putuje kao toplotna energija koja je mogla da dostigne temperaturu od 5.538 stepeni Celzijusa, izvestio je portal „Ril klir sajens“. Kada je energija pogodila predmet, poput bicikla ili osobe, apsorbovala se štiteći objekte na putu i stvarajući efekat izbeljivanja izvan senke.
U stvari, u početku je verovatno bilo mnogo senki, ali „većina senki je uništena naknadnim eksplozivnim talasima i toplotom“, rekao je Hartšorn za Lajv sajens.
Bizarni „Debeljko“ i „Mališa“
Šestog avgusta 1945. atomska bomba sa kodnim nazivom Mališa eksplodirala je na 580 metara iznad Hirošime, sedmog po veličini japanskog grada. Prema Svetskom nuklearnom udruženju, eksplozija je bila ekvivalentna 16.000 tona TNT-a koji je detonirao grad. Puls je izravnao 13 kvadratnih kilometara grada. Skoro jedna četvrtina stanovništva Hirošime nastradala je odmah. Još jedna četvrtina umrla je od posledica trovanja zračenjem i raka u narednim mesecima.
Shadows of the victims of the Hiroshima bombing. pic.twitter.com/qoIupo0HQk
— SERIOUSLY STRANGE (@SeriousStrange) March 10, 2017
Tri dana nakon te eksplozije, Sjedinjene Države su detonirale drugu atomsku bombu, sa nadimkom Debeli, iznad Nagasakija. Bomba plutonijuma 239 izazvala je eksploziju od 21.000 tona koja je proizvela slične obrasce uništavanja i smrti širom grada.
Car Hirohito najavio je predaju Japana 15. avgusta i potpisao formalnu deklaraciju 2. septembra 1945. godine, čime su okončana neprijateljstva u pacifičkom pozorištu i priveden kraju Drugi svetski rat.
