https://lat.sputnikportal.rs/20210730/kosovo-u-tokiju--drzava-lazna-a-medalje-prave-1127927874.html
Kosovo u Tokiju – država lažna, a medalje prave
Kosovo u Tokiju – država lažna, a medalje prave
Sputnik Srbija
Generalna skupština Međunarodnog olimpijskog komiteta primila je decembra 2014. godine samoproglašeno Kosovo u punopravno članstvo. Pod tim nazivom, bez... 30.07.2021, Sputnik Srbija
2021-07-30T21:44+0200
2021-07-30T21:44+0200
2021-07-30T22:32+0200
olimpijske igre u tokiju
olimpijske igre
šesti krug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/14/1127585538_0:0:3043:1713_1920x0_80_0_0_8a960b7139e6f973247942384fc4e342.jpg
Olimpijski komitet Srbije uložio je prigovor, možda i zakasnelo reagovao, nisu se ni drugi zvanični organi pretrgli sa protestima, ali čak i da je preduzeta agilnija kampanja rezultat bi najverovatnije bio isti. Tako je od nekada jedinstvenog, Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, nastao i sedmi - zasebni. Inače, Međunarodni olimpijski komitet koji ima više članica nego Ujedinjene nacije, tokom istorije tražio je modalitete da omogući svim sportistima učešće na Igrama. Zato se, na primer, nemački Sar koji se nalazio pod francuskom upravom, pojavio samostalno na Olimpijadi 1952. godine. Tek naknadno su priključeni nemačkom timu. Predsednik Komiteta Tomas Bah proglasio pobedom sporta to što će, konačno, sportisti sa Kosova moći da nastupaju. Najviše se isticao slučaj džudistkinje Majlinde Keljmendi. Ona je opravdala očekivanja i u Riju osvojila zlato. I na sadašnjim Igrama u Tokiju džudistkinje sa Kosova osvojile su dva zlata. Amerika i EU pozdravili odluku Ipak, uprkos Bahovim obrazloženjima, bejasmo svedoci kako je politika direktno umešala svoje prste u donošenje ove odluke. I Stejt dipartment i Evropska unija pozdravljali su ovakvo rešenje, jer su mislili da je to važan korak u procesu legitimizacije statusa lažne države Kosovo u međunarodnim odnosima, te da će im tako otvoriti put ka ostalim međunarodnim organizacijama. Za Međunarodni olimpijski komitet (MOK) problem je u tome što, ako se koristi argumentacija Baha, onda bi u članstvo trebalo primiti i ostale teritorije sa spornim statusom, a to može da se pretvori u svašta. Pre svega na političkom planu. Jer, zašto onda i sportisti iz Abhazije ili Južne Osetije nemaju istu mogućnost kao Majlinda Keljmendi? Zašto neki sportisti ostaju zatočenici politike i zamrznutih teritorijalnih konflikata? Bronza Srbinu – za Ugarsku Kada je o Srbiji reč, treba istaći kako je kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao otvaranju Igara u Atini 1896. godine. Momčilo Tapavica, Srbin iz Nadalja osvojio je bronzu u tenisu, ali je nastupao za reprezentaciju Ugarske. Pod zastavom Srbije takmičari prvi put nastupaju u Stokholmu 1912. godine, u disciplinama trčanje na sto metara i maraton. Možda je istina, možda samo legenda. Istina je u svakom slučaju da se nekada više pazilo koga šaljemo u svet da nas reprezentuje. Danas živimo prema nekim drugačijim merilima. Uglavnom, kada se govori o Srbiji na Olimpijskim igrama, tradicija je duga i značajna. I na tu dugu tradiciju treba uvek podsećati. Nije sve u medaljama. Niti je sve u prijemu Kosova u olimpijsku porodicu. Ali, postavlja se pitanje: a šta da rade naši takmičari ako dođe do susreta na tatamiju sa kosovskim?► Jugoslavija, olimpijska velesila — to je samo mit► Svetski centri moći uprli oči u Tokio: Neophodno je odgovoriti Kini► Olimpijske igre – uz Sputnjik!
https://lat.sputnikportal.rs/20210730/mikec-o-djokovicu-imali-smo-neki-problem-foto-1127894649.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/14/1127585538_123:0:2852:2047_1920x0_80_0_0_0347a4c8ab3880d082b1668eef5e5a6c.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
dušan proroković, kosovo, tokio, lažna država, medalje, olimpijske igre, dusan prorokovic, kosovo, tokio, lazna drzava, prave medalje, oi
dušan proroković, kosovo, tokio, lažna država, medalje, olimpijske igre, dusan prorokovic, kosovo, tokio, lazna drzava, prave medalje, oi
Kosovo u Tokiju – država lažna, a medalje prave
21:44 30.07.2021 (Osveženo: 22:32 30.07.2021) Generalna skupština Međunarodnog olimpijskog komiteta primila je decembra 2014. godine samoproglašeno Kosovo u punopravno članstvo. Pod tim nazivom, bez famoznih zvezdica i dodatka UNMIK.
Olimpijski komitet Srbije uložio je prigovor, možda i zakasnelo reagovao, nisu se ni drugi zvanični organi pretrgli sa protestima, ali čak i da je preduzeta agilnija kampanja rezultat bi najverovatnije bio isti.
Tako je od nekada jedinstvenog, Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, nastao i sedmi - zasebni. Inače, Međunarodni olimpijski komitet koji ima više članica nego Ujedinjene nacije, tokom istorije tražio je modalitete da omogući svim sportistima učešće na Igrama.
Zato se, na primer, nemački Sar koji se nalazio pod francuskom upravom, pojavio samostalno na Olimpijadi 1952. godine.
Tek naknadno su priključeni nemačkom timu. Predsednik Komiteta Tomas Bah proglasio pobedom sporta to što će, konačno, sportisti sa Kosova moći da nastupaju.
Najviše se isticao slučaj džudistkinje Majlinde Keljmendi.
Ona je opravdala očekivanja i u Riju osvojila zlato. I na sadašnjim Igrama u Tokiju džudistkinje sa Kosova osvojile su dva zlata.
Amerika i EU pozdravili odluku
Ipak, uprkos Bahovim obrazloženjima, bejasmo svedoci kako je politika direktno umešala svoje prste u donošenje ove odluke.
I Stejt dipartment i Evropska unija pozdravljali su ovakvo rešenje, jer su mislili da je to važan korak u procesu legitimizacije statusa lažne države Kosovo u međunarodnim odnosima, te da će im tako otvoriti put ka ostalim međunarodnim organizacijama.
Za Međunarodni olimpijski komitet (MOK) problem je u tome što, ako se koristi argumentacija Baha, onda bi u članstvo trebalo primiti i ostale teritorije sa spornim statusom, a to može da se pretvori u svašta.
Pre svega na političkom planu. Jer, zašto onda i sportisti iz Abhazije ili Južne Osetije nemaju istu mogućnost kao Majlinda Keljmendi? Zašto neki sportisti ostaju zatočenici politike i zamrznutih teritorijalnih konflikata?
Bronza Srbinu – za Ugarsku
Kada je o Srbiji reč, treba istaći kako je kralj Aleksandar Obrenović prisustvovao otvaranju Igara u Atini 1896. godine.
Momčilo Tapavica, Srbin iz Nadalja osvojio je bronzu u tenisu, ali je nastupao za reprezentaciju Ugarske.
Pod zastavom Srbije takmičari prvi put nastupaju u Stokholmu 1912. godine, u disciplinama trčanje na sto metara i maraton.
Legenda kaže da smo trebali imati još jednog maratonca koji se kvalifikovao, ali mu je kralj Petar uskratio sredstva za put ocenivši da nas ne može na pravi način predatavljati.
Možda je istina, možda samo legenda. Istina je u svakom slučaju da se nekada više pazilo koga šaljemo u svet da nas reprezentuje.
Danas živimo prema nekim drugačijim merilima. Uglavnom, kada se govori o Srbiji na Olimpijskim igrama, tradicija je duga i značajna. I na tu dugu tradiciju treba uvek podsećati.
Nije sve u medaljama. Niti je sve u prijemu Kosova u olimpijsku porodicu. Ali, postavlja se pitanje: a šta da rade naši takmičari ako dođe do susreta na tatamiju sa kosovskim?