https://lat.sputnikportal.rs/20210730/japanski-list-politika-tokija-prema-moskvi-dozivela-neuspeh-1127912668.html
Japanski list: Politika Tokija prema Moskvi doživela neuspeh
Japanski list: Politika Tokija prema Moskvi doživela neuspeh
Sputnik Srbija
Politika Tokija prema Moskvi doživela neuspeh
2021-07-30T09:04+0200
2021-07-30T09:04+0200
2023-06-28T15:40+0200
rusija
kurilska ostrva
japan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112091/45/1120914500_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_1bb17cd75b7b13188a6c502afa6cccf6.jpg
Tokom sastanka sa predstavnicima ribarskih preduzeća na Kurilskim ostrvima, Mišustin je rekao da se trenutno razmatra mogućnost uvođenja režima slobodne carinske zone na ovoj teritoriji imogućnosti oslobađanja od plaćanja poreza za preduzetnike i investitore koji rade na ovim ostrvima. Premijer smatra da će specijalni ekonomski režim na ostrvima omogućiti interesovanje stranih partnera, uključujući Japan.Autor članka ogorčen je što Rusija predlaže ekonomsku saradnju na Kurilskim ostrvima ne samo Tokiju, već i drugim državama. Napominje se da stav Japana polazi od činjenice da su četiri sporna ostrva Kurilskog arhipelaga iskonsko japanska teritorija, pa stoga Tokio insistira na posebnim uslovima pod kojima se određeni zakoni Rusije ne bi primenjivali na građane zemlje i biznis na ovim ostrvima.„Pozivanje drugih zemalja osim Japana u suprotnosti je sa konceptom saradnje koji zemlja zagovara, čiji je predmet samo Japan. U tom slučaju, uz učešće biznisa iz trećih zemaljaJapan može ostati bez ičega“, pišu novine.Autor je podsetio i na reči bivšeg premijera Abea koji je, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 2016. godine, s ponosom izjavio da je Putin pristao na zajedničke ekonomske aktivnosti na Kurilskim ostrvima.Međutim, kako se navodi u članku, to je bio samo „neosnovani optimistički zaključak“. Naglašava se da se, ustvari, saglasnost Rusije od samog početka zasnivala na činjenici da se njeni zakoni moraju poštovati prilikom obavljanja aktivnosti na Kurilskim ostrvima i Moskva to nije skrivala. Tokio je, pak, zatvorio oči pred ovim neugodnim momentom priređujući „predstavu“ za građane Japana.Autor smatra da su kao rezultat toga pregovori zapali u ćorsokak – isto kao i diskusija o predaji dva ostrva Japanu.Ranije je japanska vlada saopštila da će se Tokio za sada uzdržati od komentara o mogućem predlogu o olakšicama za investitore na Kurilskim ostrvima. Stalni zamenik ministra spoljnih poslova Japana Takeo Mori je u vezi sa Mišustinovom posetom Kurilskim ostrvima pozvao ambasadora Rusije Mihaila Galuzina u Ministarstvo spoljnih poslova i uručio mu protest. Moskva je, sa svoje strane, odgovorila recipročnim protestom i naglasila da šef vlade posećuje one regione Rusije koje smatra potrebnim.Spor oko KurilaOdnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
https://lat.sputnikportal.rs/20210726/japanska-ambasada-negoduje-zbog-kurila-potezi-moskve-ne-doprinose-razvoju-odnosa-1127787507.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210727/novo-varnicenje-izmedju-moskve-i-tokija-zbog-kurila-rusi-nude-resenje-1127815549.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210313/sta-se-krije-iza-novog-predloga-iz-japana-za-resenje-kurilskog-pitanja-1124823513.html
japan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
tokio, japan, rusija, moskva, politika, kurilska ostrva, neuspeh, šinzo abe, jošihide suga
tokio, japan, rusija, moskva, politika, kurilska ostrva, neuspeh, šinzo abe, jošihide suga
Japanski list: Politika Tokija prema Moskvi doživela neuspeh
09:04 30.07.2021 (Osveženo: 15:40 28.06.2023) Japan je doživeo neuspeh u spoljnoj politici prema Rusiji za vreme bivšeg premijera Šinza Abea, a nova vlada treba da je preispita, piše japanski list „Asahi“ komentarišući izjavu ruskog premijera Mihaila Mišustina o Kurilima.
Tokom sastanka sa predstavnicima ribarskih preduzeća na Kurilskim ostrvima, Mišustin je rekao da se trenutno razmatra mogućnost uvođenja režima
slobodne carinske zone na ovoj teritoriji imogućnosti oslobađanja od plaćanja poreza za preduzetnike i investitore koji rade na ovim ostrvima. Premijer smatra da će specijalni ekonomski režim na ostrvima omogućiti interesovanje stranih partnera, uključujući Japan.
Autor članka ogorčen je što Rusija predlaže ekonomsku saradnju na Kurilskim ostrvima ne samo Tokiju, već i drugim državama. Napominje se da stav Japana polazi od činjenice da su četiri sporna ostrva Kurilskog arhipelaga iskonsko japanska teritorija, pa stoga Tokio insistira na posebnim uslovima pod kojima se određeni zakoni Rusije ne bi primenjivali na građane zemlje i biznis na ovim ostrvima.
„Pozivanje drugih zemalja osim Japana u suprotnosti je sa konceptom saradnje koji zemlja zagovara, čiji je predmet samo Japan. U tom slučaju, uz učešće biznisa iz trećih zemaljaJapan može ostati bez ičega“, pišu novine.
Autor je podsetio i na reči bivšeg premijera Abea koji je, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 2016. godine, s ponosom izjavio da je Putin pristao na zajedničke ekonomske aktivnosti na Kurilskim ostrvima.
Međutim, kako se navodi u članku, to je bio samo „neosnovani optimistički zaključak“. Naglašava se da se, ustvari, saglasnost Rusije od samog početka zasnivala na činjenici da se njeni zakoni moraju poštovati prilikom obavljanja aktivnosti na Kurilskim ostrvima i Moskva to nije skrivala. Tokio je, pak, zatvorio oči pred ovim neugodnim momentom priređujući „predstavu“ za građane Japana.
Autor smatra da su kao rezultat toga pregovori zapali u ćorsokak – isto kao i diskusija o predaji dva ostrva Japanu.
„Neophodno je priznati neuspeh prethodne vlade i preispitati politiku prema Rusiji. Ova odgovornost leži na vladi (Jošihide) Suga“, zaključuju novine.
Ranije je japanska vlada saopštila da će se Tokio za sada uzdržati od komentara o mogućem predlogu o olakšicama za investitore na Kurilskim ostrvima. Stalni zamenik ministra spoljnih poslova Japana Takeo Mori je u vezi sa Mišustinovom posetom Kurilskim ostrvima pozvao ambasadora Rusije Mihaila Galuzina u Ministarstvo spoljnih poslova i
uručio mu protest. Moskva je, sa svoje strane, odgovorila recipročnim protestom i naglasila da šef vlade
posećuje one regione Rusije koje smatra potrebnim.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
