Priština truje opasnije nego voda iz Dečana – meta su Srbi
21:12 17.07.2021 (Osveženo: 13:07 26.08.2022)
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Lažne vesti iz Prištine opasnije su od dečanske vode, u kojoj su pronađene toksične bakterije. Ukoliko ne bude jasnog stava međunarodne zajednice i otklanjanja insinuacija da su Srbi ili Srbija umešani u zatrovanu vodu u Dečanima, mogu da se stvori uslovi za ponavljanje nečega sličnog pogromu 2004. godine.
Ovo je mišljenje Zorana Milivojevića, diplomate u penziji, povodom upornog aludiranja Prištine da su Srbi umešani u trovanje vode u Dečanima, iako je konstatovano da je u vodi nađena bakterija koja je izazvala trovanje kod građana.
Osnovno tužilaštvo u Peći saopštilo je da sprovodi istragu o mogućoj vezi dvojice Srba sa situacijom u Dečanima i masovnim trovanjem u tom gradu.
Prema saopštenju tužilaštva, identifikovana su dvojica Srba koji su viđeni u opštini Dečani nekoliko dana pre nego što se dogodilo trovanje građana, objavili su prištinski mediji. Tužilaštvo u Peći je navelo da radi na tome da utvrdi da li su oni imali bilo kakve veze sa tom situacijom.
Prethodno su prištinski mediji, ne navodeći dokaze, suprotno nalazima stručnih institucija, takođe optuživali Srbe da su umešani u trovanje.
Milivojević smatra da kosovski Albanci koriste dobro oprobane metode kako bi podigli tenzije i u srpskoj zajednici, ali i pred novu rundu dijaloga Beograda i Prištine.
Priština „truje“ prepoznatljivim metodama
„Njihova prepoznatljiva metodologija je radikalizacija prilika na terenu, radi pritiska i postizanja političkih ciljeva, u ovom slučaju, uoči dijaloga Prištine i Beograda koji bi trebalo da se desi u ponedeljak. Kada stvari ne idu u onom pravcu koji Priština i zapadna politička elita žele, onda se ovom metodom stvora drugačiji politički ambijent, kako bi se tok pregovora i platforma za pregovore promenili. Na ovaj način se nameće situacija da teme koje bi trebalo da budu na dnevnom redu, kao što je normalizacija odnosa i o pitanjima koja su ranije pokrenuta, budu u drugom planu, a da u prvi plan izbije bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji i pitanje stabilnosti,“ uveren je Milivojević.
Naš sagovornik ne sumnja da je ovo pokušaj pritisaka na Srbiju da promeni stav, da prihvati faktičko stanje na terenu i da u prvi plan u dijalogu izbije nalaženje brzog rešenja.
„Očigledno je da zbog odsustva reakcije iz međunarodne zajednice vezane za ovaj slučaj, dolazi i do zloupotrebe političke klime u Prištini, odnosno, stvara se atmosfera straha. Na neki način, to je ponavljanje istorije, jer su Albanci u zadnjih pola veka sve svoje ciljeve ostvarivali upravo radikalizacijom. Od 1968. godine preko 1981. i 2001. pa sve do 2004. godine i pogroma koji je nastao nad Srbima na osnovu isfabrikovanih informacija,“ podseća Milivojević.
Lokalne spletke po starom modelu
Dr Slobodan Reljić, sociolog i novinar, smatra da Priština spinuje priču u nadi da će imati isti efekat kao što je to bilo ranije kada su imali i obilatu podršku spolja.
„To im je uspevalo jer su imali stranu podršku. Sada je očigledno da je stanje takvo da oni više ne predstavljaju strancima neku posebnu temu a i Zapad nema više ni snage ni energije a ni resursa da se njima bavi ozbiljno,“ mišljenja je Reljić.
U Prišini takođe ne shvataju, kako kaže naš sagovornik, da Zapad nije više tako moćan kao pre da bi ovakve stvari mogle da im prođu olako.
„To su sada njihove lokalne spletke i dosetke sa starom mustrom ali koje više nemaju nikakvu zainteresovanost spolja da to podrži i upotrebi kao pre,“ uveren je Reljić. On smatra da su priče o umešanosti Srba u trovanje vode u Dečanima loš pokušaj medijske manipulacije Prištine koja je nekada prolazila, jer niko nije bio ni zainteresovan za istinu.
„Njima (kosovskim Albancima) je onda bilo sve dopušteno pošto su Srbi bili loši momci koje je trebalo „oboriti u jarak“ tako da šta god da su izmislili ili im je to neko došapnuo bilo je upotrebljivo,“ konstatuje Reljić.
„Lomljenje“ Dečana
Zoran Milivojević istovremeno upozorava da se sva navedena dešavanja sa Srbima na Kosovu i Metohiji, počev od pritiska na srpsku povratnicu u Uroševcu, pa nadalje tolerišu od dela međunarodne zajednice koja je prisutna na Kosmetu kroz svoje misije.
„Njihov cilj je da Srbiji na neki način „zaprete“ sigurnošću srpske zajednice na KiM. Ćutanje međunarodne zajednice stvara utisak da izlaze u susret albanskoj strani i zapadnim centrima moći. Zato i mislim da je sve ovo smišljeno sa ciljem da bi se ostvarili kratkoročnih ciljeva Prištine i Zapada, jer je očigledan interes Zapada da se ovo pitanje što pre reši na način koji njima odgovara,“ kaže Milivojević.
Tačno je, dodaje on, da se insinuacijama da su Srbi odgovorni za trovanje vode u Dečanima diže temperatura i proizvodi strah kod Srba, ali u isto vreme to je sredstvo pritiska na Srbiju za brza rešenja u dijalogu.
„Tolerisanje toga sasvim sigurno je na neki način i podrška takvom pristupu, i signal da je radikalizacija kao metod ponovo aktivna. To je jasno. Dečani nisu slučajno izabrani s obzirom na niz pritisaka i na manastir Visoke Dečane, i na pokušaje diskreditacije igumana Save Janjića. Dečani su postali simbol opstanka Srba na KiM i potvrde srpskih korena. Ovo sada je pokušaj „lomljenja“ Dečana, i pokušaja da se sruši cela struktura srpskog otpora, koja je prikazana kroz dešavanja vezana za Dečane u poslednje vreme,“ uveren je Milivojević.
Drugim rečima, izbor baš Dečana ima posebnu simboliku, ali i poseban politički cilj i taj izbor, smatra Milivojević, nije slučajan.
Lažna vest povod za pogrom Srba 2004. godine
U ovome se krije i izazivanje Srbije da reaguje, ukoliko bi došlo do nasilja nad srpskom zajednicom, napominje Milivojević ali i dodaje da "Srbija ne bi sebi dozvolila da nasedne na taj trik Albanaca, već bi se držala diplomatskih puteva, pre svega da tako nešto spreči“.
Podsetimo, neposredan povod za pogrom nad Srbima 2004. godine bila je lažna vest o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji okrivili Srbe iz susednog sela Zupče.
„Etnička trovanja“
Sličan slučaj „etničkog trovanja“ desio se u proleće 1990. godine, a počeo je kada je u Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno devetoro albanske dece iz jedne srednje škole. Za njih se tvrdilo da su bili izloženi toksičnim supstancama. Njihovi pratioci su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Sledećeg dana počele su da se oglašavaju sirene automobila, čule su se pesme i galama.
To je trajalo neko vreme, a onda su u kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije na Infektivnu kliniku i Medicinski fakultet u Prištini. S obzirom da su tada bila otrovana samo Albanska deca sumnja je pala da su to uradili Srbi jer ni jedno srpsko dete nije imalo slične simptome.
Skoro identična stvar desila se i 2009. u srednjoj školi u Kosovu polju u kojoj su nastavu pohađali učenici srpske i drugih nacionalnosti u različitim smenama. Tada su se albanski đaci navodno otrovali gasom koji je neko pustio a sumnja je pala na Srbe jer njima nije bilo ništa.
Isto tako, u novembru 2019. godine Albanci su tvrdili da su izborni listići iz Beograda koji su poslati u Prištinu bili otrovani, zbog čega je navodno pozlilo članovima izborne komisije. Ni to nikada nije dokazano. Konačno, treba se setiti i režirane akcije 'trovanja rudara u Trepči' 1989. godine, kada su Srbija i Beograd optuženi da su u rudarska okna pustili otrovni gas koji je trovao samo rudare Albance dok njihove kolege Srbi nisu imali nikakve tegobe?!
