Obilne kiše do utorka: Može li se Srbiji ponoviti Obrenovac
19:20 17.07.2021 (Osveženo: 13:07 26.08.2022)
© AP Photo / David J. Phillip
Pratite nas
Ne treba očekivati da poplavni talas koji je zadesio Nemačku stigne i do nas, a obilnu kišu koju su prognostičari najavili pripadnici Sektora za vanredne situacije spremno čekaju, kaže za Sputnjik v.d. načelnika tog Sektora, Luka Čaušić. On ne očekuju da će nam se ponovi 2014. i katastrofalne poplave koje su tada zadesile Srbiju i region.
Čaušić ističe da smo sada i daleko spremniji za loš scenario nego što smo bili te 2014. godine.
Spremni za obilnu kišu
Slike iz Nemačke koju su zadesile najsmrtonosnije poplave u poslednjih sto godina, gde je do sada život izgubilo najmanje 120 ljudi, a nastavlja se potraga za više od 1.300 nestalih, ulile su zebnju i u žitelje Srbije koja dobro pamti katasrofu koja ju je zadesila 2014. godine. Tim pre što su velike polave pogodile i odnele živote i u Holandiji, Luksemburgu i Belgiji, bujičnim poplavama su već zahvaćeni i delovi našeg regiona, a ni prognoza nam ne ide na ruku.
Poplave u Nemačkoj su odnele više od 120 života, a oko 1300 ljudi se smatra nestalim.
© AP Photo / Lino Mirgeler/dpa via AP
Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, do utorka se i u Srbiji očekuju nepogode praćene obilnom kišom. Tamo gde za sat vrmena bude palo više od 50 milimetara taloga, može biti problema sa viškom vode, a lokalne polave su izgledne gde količina padavina bude preko 100 milimetara, objasnili su prognostičari.
Gde su kritične tačke
Na pitanje gde bi u Srbiji, s obzirom na dosadašnju prognozu, mogle da budu kritične tačke, Čaušić kaže da to nije jednostavno locirati.
„Pratimo prognoze. Ako bi došlo do nekog talasa, verovatno bi to bili zapad i jugozapad naše zemlje. Tu imamo timove za spasavanje i rad na vodi. Ipak, nikada u potpunosti ne možete da se oslonite na prognozu da će samo jedan deo zemlje da bude pogođen. Može da se desi i u drugim. Istok je sklon bujičnim poplavama, od Nišavskog, Zječarskog , Borskog okruga, preko Jablaničkog. U svakom slučaju, preventivno delovanje je nešto što možemo da uradimo i da spremno čekamo prognozu“, ističe naš sagovornik.
Nemački talas ne stiže do Srbije
On smatra da ne bi trebalo da strahujemo od polavnog talasa iz Nemačke. Na pitanje hoće li on stići do nas, načelnik Sektora za vanredne situacije kaže da očekuje podizanje nivoa velikih reka, ali ne i njihovo izlivanje.
„Poprilično su nam niski vodostaji zbog dužeg perioda suše, ali se ipak ne može isključiti da pritoke tih velikih reka u uslovima gde je to moguće u geografskom smislu, dovedu do bujičnih poplava“, uz oprez konstatuje Čaušić.
Srbiju su 2014. zadesile katastrofalne poplave zbog kojih su cela mesta poput Obrenovca bila evakuisana.
© Tanjug / RADE PRELIC
Zbog svega toga on ne očekuje da bi mogla da nam se ponovi katastrofalna 2014. godina kada je zbog poplava bila uvedena vanredna situacija u Srbiji, a pojedina mesta, poput Obrenovca, čitava evakuisana. Osim srušenih kuća, odnetih puteva i mostova, a posebno ljudskih života, poplave su nanele veliku štetu i poljoprivredi, zemljištu, usevima, stoci, pojedinim industrijskim pogonima.
Daleko smo spremniji nego 2014.
Čaušić takav scenario ne očekuje ne samo zbog vremenskih neprilika kakve su sada najavljene, nego i zbog toga što smo daleko spremniji za takve izazove, nego 2014.
„Pored velikih infrastrukturnih projekata radilo se na opremanju, obučavanju i podizanju kapaciteta Sektora za vanredne situacije od nabavki velikog broja vozila, opreme, do formiranja tima za spasavanje u svakoj organizacionoj jedinici. Njih je sada 27 za razliku od šest timova koje smo imali 2014. godine“, napominje naš sagovornik.
Višedecenijski problem
Na pitanje šta je to što je prvo uočeno kao problem nakon što je sa svojim saradnicima nedavno obišao 55 lokalnih samouprava u 10 okruga u Srbiji, Čaušić ukazuje da je to 25.000 objekata napravljenih u retenzijama – prostoru koji treba da služi za akumulisanje ili izlivanje vode prilikom prevelikog dotoka.
„To je višedecenijski problem koji ne možete da rešite brzo. Samo možemo da budemo spremni da tim ljudima pomognemo ako dođe do plavljenja, a svakih nekoliko godina do toga dolazi. To je poseban slučaj. Takođe imamo situaciju da agilnije treba da radimo na nekim komunalnim poslovima, pa do kapitalnih projekata koji su u nadležnosti republičkih vodoprivrednih preduzeća“, objašnjava on.
Već poslovično se suočavamo sa neredovnim čišćenjem kanala koji gotovo da služe za odlaganje smeća.
„To je jedan od problema. Imate kanal koji se svake ili svake druge godine izliva i pravi ljudima problem. Njegovo čišćenje ne prevalizilazi oko 70 odsto godišnje štete. Na tim stvarima ćemo morati da radimo i ministar Aleksandar Vulin insistira na preventivi. Sa zasedanja Štaba za vanredne situacije smo poslali zaključke sa nalozima lokalnim samoupravama i pratićemo njihovo izvršenje“, kaže v.d. pomoćnika ministra unutrašnjih poslova.
Čaušić posebno ukazuje na to da je preventiva slabija tačka sistema reagovanja i da će zato da obiđu i ostale okruge u Srbiji kako bi na licu mesta videli šta su problemi da bi oni bili rešavani kako bi rizik bio smanjen na najmanju moguću meru.
„Kada se opustite onda vas vrlo lako može iznenaditi i katastrofa manjih razmera od one 2014. ali zaista ne očekujem da se ponovi 2014. Da li može da se desi- može. Klima se, vidimo, menja i u isto vreme u julu imamo ono što pre 15 godina nije bilo ni slučajno moguće, i poplave i šumske požare, odnosno veliki broj požara na otvorenom“, oprezan je naš sagovornik.
Zato i zaključuje da se zaista ne može isključiti mogućnost da se sretnemo sa nekim velikim izazovom.
