Kao nekad Vijetnam: Pustoš u Avganistanu — poraz američke spoljne politike
21:13 05.07.2021 (Osveženo: 16:06 03.08.2021)
© Ahmad Wali Sarhadi
Pratite nas
Nakon silnih borbenih akcija tokom poslednjih dvadeset godina Amerikanci odlaze iz Avganistana i za sobom ostavljaju — pustoš.
Aktuelna situacija u Avganistanu, gde nakon povlačenja američkih i NATO trupa talibani (organizacija zabranjena u Rusiji) sve više napreduju i zauzimaju okruge od avganistanskih snaga, tipičan je primer pogrešnog delovanja američke spoljne politike i poraza NATO-a, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Kao nekad Vijetnam
Dr Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je Avganistan unutarstrukturno jedna prilično zaostala država, slabo povezana sa institucijama koje nemaju nikakvu tradiciju i duboko ukorenjenom korupcijom.
„To je plemensko društvo i do sada se nije desilo da neka spoljna sila, uslovno rečeno, nametne neki red i zakonitosti na čitavoj teritoriji te zemlje. U tom smislu, oni nisu nešto mnogo neuspešniji od nekih prethodnih sila, ali ono što treba istaći je da je tamošnja situacija u svakom slučaju poraz NATO-a. Naime, NATO je u više navrata isticao da će njihov uspeh u Avganistanu biti pobeda Alijanse, a o tome je 2009. godine u Beogradu govorio i bivši generalni sekretar tog saveza. Dakle, imajući u vidu da se oni povlače bez bilo kakvog uspeha, ovo je onda njihov poraz“, smatra Janković.
Kako kaže, Amerikanci su u Avganistanu zatekli pustoš, a sada za sobom, nakon silnih borbenih akcija koje su imali u proteklih dvadeset godina, ostavljaju još veću.
„Starije generacije Avganistan danas sigurno podseća na Vijetnam i na bežaniju koja je nastupila u poslednjim danima te 1975. godine, kao i na raspad Avganistana posle sovjetskog povlačenja, kada je trebalo nekih tri godine da koalicija mudžahedina uđe u Kabul i svrgne režim koji je prethodno sarađivao sa Moskvom. I sada se polako preuzimaju teritorije, pretpostavlja se da je oko trećina Avganistana pod kontrolom talibana i oni će postepeno ići ka Kabulu i ka drugim gradovima. Međutim, treba imati na umu da avganistanska vojska beži pred talibanima jer je slabo snabdevena. To je jedna neverovatna situacija gde oni, i pored toga što su dve decenije bili saveznici Amerike i NATO-a, nemaju dovoljno municije niti adekvatnu opremu. Međutim, korupcija u toj zemlji je takva da je vojska bila potkradana, a vojnici su odvajali od svojih dnevnica da bi kupili adekvatan mitraljez ili nešto drugo što bi im omogućilo da se odbrane od talibana“, ukazuje Janković.
Tipičan primer pogrešnog delovanja američke spoljne politike
Prema rečima Milana Vukelića, doktoranda Fakulteta političkih nauka u Beogradu specijalizovanog za pitanja religijskog ekstremizma, pogrešno delovanje spoljne politike SAD ogleda se u tome da je Amerika, pod maskom borbe protiv terorizma, nastojala da u islamske zemlje „uveze“ zapadni oblik demokratije, što na tim prostorima jednostavno nije moguće, jer se evro-američko viđenje demokratije zasniva na sekularizmu i kao takvo je potpuno neuklopivo u islamska društva koja su zasnovana na religiji.
„U islamu su vera i država jedno, neodvojivi su, a čak je i jedan od najvećih politikologa dvadesetog veka Semjuel Hantington rekao da ’demokratija nije uspela da se proširi u većini islamskog sveta, pre svega jer tradicionalna islamska kultura to nije dozvolila‘. Dakle, zanemarujući ideološku snagu islamskog sveta, Sjedinjene Američke Države su svojim delovanjem znatno doprinele radikalizaciji muslimana, a talibani su tipičan primer toga. Podržavajući ih u borbi protiv Sovjeta i donirajući više od 3 milijarde dolara, SAD su dobile prividnog saveznika, ne sluteći pritom da su talibanima u tom trenutku Rusi kao komunisti i ateisti bili primeran protivnik, dok su Amerikanci takođe posmatrani kao neprijatelji, ali je talibanima savezništvo sa njima u tom trenutku donosilo korist“, objašnjava Vukelić.
Ovakvo postavljanje prema Amerikancima za talibane je bilo teološki potpuno opravdano, dodaje politikolog, jer se zasniva na konceptu koji je poznat kao „takijah“, a po kojem je muslimanima dozvoljeno da odstupaju od osnovnih islamskih normi, pa i da sklapaju savezništva sa „nevernicima“ ako je to u višem interesu i ako će na duže staze doneti korist.
„Uprkos operaciji američke vojske u Avganistanu, talibani su ostali vrlo značajna snaga koju podržava značajan deo stanovništva, pa je odluka SAD da povuku snage iz te zemlje urušila sve što su do sada postigli, a talibani su iskoristili priliku da vrlo brzo preuzmu kontrolu nad zemljom i da od 421 okruga pod svoju kontrolu stave čak trećinu. Kolika je snaga talibanske vojske, govori činjenica da se avganistanska vojska u poslednja tri dana u osam od deset okruga predala bez borbe, a da je više od 1.000 vojnika prebeglo u Tadžikistan“, napominje Vukelić za Sputnjik.
Prelivanje sukoba
Na pitanje može li ova kriza da eskalira i prelije se preko granica zemlje, Slobodan Janković kaže da su talibani već izbili na granicu sa Tadžikistanom u kome se nalaze i ruske trupe, pa u tom smislu on očekuje nastavak saradnje Rusije i Tadžikistana na obezbeđivanju granice. Pored toga, dodaje on, postavlja se i staro pitanje sukoba između Indije i Pakistana, jer je Indija imala strategiju jačanja svog prisustva u Avganistanu.
„Ranije je pakistanska vojna služba bila ta koja je koordinisala talibane, a sada su verovatno u toku paralelni napori okolnih zemalja da imaju što bolje odnose sa vladom u Kabulu, ali i sa talibanima koji se pokazuju kao snaga u usponu. Poznato je da je Indija optužena za pregovore sa talibanima u Dohi, pa je indijsko Ministarstvo spoljnih poslova to negiralo. Dakle, strah za dalji razvoj događaja u Avganistanu je opravdan, ali verujem da i ako dođe do ponavljanja situacije iz ’90-ih godina, kada su talibani kontrolisali najveći deo teritorije Avganistana, ali ne i celokupnu zemlju, oni opet ne bi imali snage da izazovu bilo koju nacionalnu armiju u susedstvu. Svakako je da bi bili pretnja u smislu razvoja terorizma i od toga podozrevaju i Kina, Iran i Rusija, ali pitanje je, u svakom slučaju, sa kim će talibani biti u najboljim odnosima, da li tradicionalno sa Pakistanom ili eventualno čak sa Indijom“, primećuje Janković.
Da sukob u Avganistanu može imati tendenciju da se proširi i van granica te zemlje smatra i politikolog religije Milan Vukelić.
„On se može preliti u smislu da radikalne islamske grupe prepoznaju šansu da globalno ustanu protiv zapadnog uticaja u regionu, a sukobi u Izraelu koji su izrazito religijske prirode, svakako su dobra osnova za tako nešto“, ocenjuje Vukelić.
Više od hiljadu avganistanskih vojnika povuklo se u Tadžikistan nakon borbi protiv militanata radikalnog pokreta „Taliban“ (zabranjenog u Rusiji), saopštila je pres-služba Pograničnih trupa Državnog komiteta nacionalne bezbednosti Tadžikistana. Ranije su zvaničnici u Kabulu saopštili da se napredovanje talibana kroz sever Avganistana ubrzalo, pošto su do nedelje zauzeli nekoliko okruga od avganistanskih snaga.
