Kako je srušen samit Evropske unije sa Rusijom
20:09 27.06.2021 (Osveženo: 01:15 26.08.2021)
© Sputnik / Mihail Klimentьev / Uđi u bazu fotografijaPredsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel na marginama samita G20 u Hamburgu
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ Pratite nas
Nemačka i Francuska su unapred znale da predlog o samitu EU-Rusija neće proći, ali im je izgleda bilo važno da u javnosti predstave kao da se spremaju za dijalog. To je istovremeno bio signal i Moskvi i Vašingtonu, ali i njihovoj sopstvenoj javnosti, jer njihove privrede trpe štetu zbog politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom.
Ovako politikolog Aleksandar Pavić tumači neuspeli pokušaj nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona da na samitu lidera EU u Briselu dobiju podršku za održavanje samita na najvišem nivou između Evropske unije i Rusije.
Naime, francusko-nemački predlog o održavanju evropskog samita sa ruskim predsednikom Putinom podržale su države poput Austrije i Italije, ali su se ovoj ideji usprotivili lideri mlađih članica Unije — Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije, takozvanih „mladoevropljana“.
Ideja o samitu propala, ali je poruka poslata
Ovakav ishod Pavić objašnjava time da Evropska unija i dalje funkcioniše po principu konsenzusa, pa je vrlo lako bilo kojoj od država-članica, bez obzira na njihovu veličinu, da nešto blokiraju.
„Takođe, dobro je poznato da su te novije članice sa istoka, pogotovo baltičke države i Poljska u kojima vlada veliko antirusko raspoloženje, garantovani antiruski glas za bilo šta. To vrlo dobro znaju i u Sjedinjenim Američkim Državama, pod čijim uticajem su te zemlje i primljene u Evropsku uniju. Ali, Vašington po ovom pitanju ne mora čak ni da ih podstiče, jer su one te koje sve vreme traže i utiču na to da kolektivna politika EU prema Rusiji bude daleko oštrija nego što bi to želele neke zapadne prestonice poput Pariza i Berlina“, objašnjava Pavić.
U tom smislu, dodaje on, Poljskoj i baltičkim zemljama nije čak ni bio potreban „mig“ Vašingtona da miniraju ideju o samitu sa Rusijom, jer su se poklopili njihovi interesi i viđenja situacije.
„Vidimo da se u Poljskoj razmeštaju elementi protivraketnog sistema, koji je strašno destabilizujuća stvar i ta zemlja, odnosno njene političke elite su spremne na to da igraju igre koje bukvalno mogu da dovedu do nuklearnog rata. Zato, dokle god se Pariz i Berlin oslanjaju na kolektivno odlučivanje unutar evropskih institucija, gde manji članovi poneki put, mada ne često, mogu da ucenjuju veće, ostaće taoci onoga što su, zapravo, interesi Vašingtona, koji tako usmerava kolektivnu politiku EU“, napominje politikolog.
Ako su ozbiljni, Berlin i Pariz će se više potruditi
Sa druge strane, primećuje sagovornik Sputnjika, stavovi Poljske i baltičkih država dobro su poznati i Francuskoj i Nemačkoj, koje su morale unapred znati da njihova inicijativa o pokretanju dijaloga sa Moskvom neće proći.
„Ali, izgleda da im je bilo važno da u javnosti predstave kao da se spremaju za dijalog, da pošalju signal i Rusiji i Vašingtonu, ali i sopstvenoj javnosti, jer nemačka i francuska privreda trpe štetu zbog politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom, pa shvataju da je neophodno da se dijalog opet pokrene. Međutim, ovo ne može u potpunosti da posluži Berlinu i Parizu da ’operu ruke‘ i kažu da su oni pokušali, ali da ovi drugi nisu hteli, jer na raspolaganju imaju i druge puteve koji su im otvoreni“, ukazuje naš sagovornik.
On smatra da ako je Francuskoj i Nemačkoj zaista stalo do evropskog mira, one mogu bilateralno da pokrenu dijalog sa Moskvom i time pošalju znak ne samo Vašingtonu, već i državama poput Poljske i baltičkih zemalja.
„Takođe, vidimo da su starije članice EU vrlo spremne da izvrše pritisak na države poput Mađarske, kada im se, na primer, ne dopada njihova politika. Dakle, imaju i tu opciju, pa ako su zaista ozbiljne po pitanju pokretanja dijaloga sa Rusijom, neka se potrude oko toga i pritisnu ove četiri zemlje na isti način na koji pritiskaju Mađarsku. Mogu, na primer, da poruče Poljskoj i baltičkim zemljama da je vreme da počnu da se ponašaju kao članice EU i da im stave do znanja da imaju poluge pritiska, pre svega preko novca. Osim toga, kada bi uradili samo pola posla koji je urađen na medijskoj demonizaciji Orbana, i te kako bi videli rezultate. Dakle, kao i za sve u životu, ako ima volje, ima i načina, samo je pitanje da li je Nemačkoj i Francuskoj dovoljno stalo do toga da svoje poluge moći upotrebe za smirivanje situacije na evropskom kontinentu“, ocenjuje Aleksandar Pavić.