https://lat.sputnikportal.rs/20210619/hitna-reakcija-zapad-jevrejskom-istoricaru-odgovor-o-srebrenici-dao-iz-podgorice-1125689101.html
Hitna reakcija: Zapad jevrejskom istoričaru odgovor o Srebrenici dao iz — Podgorice
Hitna reakcija: Zapad jevrejskom istoričaru odgovor o Srebrenici dao iz — Podgorice
Sputnik Srbija
U nedelji kada je nezavisna međunarodna komisija predvođena izraelskim profesorom Gideonom Grajfom objavila zašto smatra da se u Srebrenici dogodio strašan... 19.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-19T19:08+0200
2021-06-19T19:08+0200
2023-04-06T14:11+0200
analize i mišljenja
rezolucija
crna gora
republika srpska (rs)
srebrenica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/13/1125689203_0:148:2976:1831_1920x0_80_0_0_4213a23aa16d1c16cf080ba016358b6f.jpg
Nije prijatno za zapadne zemlje koje su na priči o 8.000 nevino ubijenih u Srebrenici gradile svoju politiku prema BiH i Srpskoj, pa još i preko Britanije pokušale da kroz Savet bezbednosti srpski narod proglase genocidnim, kad se neko usudi da ospori njihove „činjenice“. I to, ni manje ni više nego vodeći istoričar izraelskog Instituta za holokaust Šem Olam.„Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači“, reče Grajf nakon dve godine rada Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine.Zapad zaboleo izveštaj o SrebreniciKomisija je pre nekoliko dana predočila izveštaj na 1.200 stranica u kom se obrazlaže zašto strašan zločin koji se dogodio u Srebrenici nije genocid, kao i da broj bošnjačkih žrtava na prelazi 3.714. Govorio je i o srpskim žrtvama, ali već je opšte mesto da se one u zapadnoj vizuri ne vrednuju isto, pa valjda zato ne treba na njih traćiti napore međunarodne pravde.Izveštaj, na kome je radilo 10 istoričara uključujući Grajfa, predat je premijeru Republike Srpske Radovanu Viškoviću i srpskom članu i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.Usledile su reakcije raznih helsinških odbora i iz Federacije BiH, slične onima koje su se čule i kad je komisija formirana. Kažu, izveštaj je „iživljavanje nad istinom i žrtvama“, niko ne može da ospori odavno poznate činjenice, pa još potkrepljene odlukama haškog mehanizma, a baš se kao „kec na jedanaest“ namestila i nedavna pravosnažna presuda Ratku Mladiću.Ni reči o tome ko je i kako dolazio do tih činjenica i gde su dokumenti koji ih potkrepljuju. A koga briga za ove nove, dokumentovane.Odgovor Grajfu preko Crne GoreDumali, dumali i produmali — uzvratiće Srbima gde ih najviše boli, preko braće iz Podgorice.U Crnoj Gori im se sklopile kockice: premijer koji je došao na talasu litija, navučen je na tanki led DPS-ovskim veštim manevrom i stavljen pred izbor: ili rezolucija o Srebrenici i smena ministra pravde koji je bio protiv nje, ili zbogom fotelja. Verovatno suočen s pritiskom stranih ambasadora, ekonomskim ucenama i ko zna čime još, morao se odreći onih čijim je većinskim glasovima izabran — Srba.Ne za Crnu Goru, koja je ovim uvučena dalje u vrtlog podela, u krizu vlade, a možda i u neizvesnost novih izbora, nego za strane mentore. Da odatle vetar duva potvrđuje i komentar Stejt departmenta koji je pozdravio usvajanje rezolucije. „Stav Sjedinjenih Država o tom pitanju je dugotrajan i nepokolebljiv. To bolno poglavlje evropske istorije nikada ne sme biti negirano niti zaboravljeno“, poručuju iz Vašingtona.Nema sumnje da će ovo bi okidač i za druge zapadne centre da kao eho ponove ovaj stav, po već uigranom scenariju podrške američkim odlukama po čitavom spektru spoljne politike, od sankcija Rusiji i Kini, do kritika Srbije što vežba sa ruskim vojnicima.Otopljenje odnosa sa Srbijom — nikad daljeNećemo ovde pominjati kako je i zašto Krivokapić od borbe protiv Milove hobotnice došao dotle da izglasava smenu svog ministra glasovima DPS-a, niti kako je od obećanja da će poboljšati odnose sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom, u čiji se blagoslov isprva toliko uzdao, stigao do toga da je otopljenje s Beogradom nikad dalje, da više niko ne pominje povratak ambasadora Srbije u Podgorici, a za potpisivanje temeljnog ugovora sa SPC zasad imamo samo njegovu časnu reč.I nije li to, za razliku od Grajfovog izveštaja koji je inicirala Srpska, mešanje u unutrašnje stvari BiH?Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210615/moze-li-izvestaj-da-u-srebrenici-nije-bilo-genocida-skinuti-istorijsku-stigmu-sa-srba-1125636502.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210618/od-svih-opcija-najbolje-resenje-za-crnu-goru-prevremeni-parlamentarni-izbori-1125681374.html
crna gora
republika srpska (rs)
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
analize i mišljenja, rezolucija, crna gora, republika srpska (rs), srebrenica
analize i mišljenja, rezolucija, crna gora, republika srpska (rs), srebrenica
Hitna reakcija: Zapad jevrejskom istoričaru odgovor o Srebrenici dao iz — Podgorice
19:08 19.06.2021 (Osveženo: 14:11 06.04.2023) U nedelji kada je nezavisna međunarodna komisija predvođena izraelskim profesorom Gideonom Grajfom objavila zašto smatra da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, odgovor Zapada Republici Srpskoj i Srbima stigao je preko — Podgorice.
Nije prijatno za zapadne zemlje koje su na priči o 8.000 nevino ubijenih u Srebrenici gradile svoju politiku prema BiH i Srpskoj, pa još i preko Britanije pokušale da kroz Savet bezbednosti srpski narod proglase genocidnim, kad se neko usudi da ospori njihove „činjenice“. I to, ni manje ni više nego vodeći istoričar izraelskog Instituta za holokaust Šem Olam.
„Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači“, reče Grajf nakon dve godine rada Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine.
Zapad zaboleo izveštaj o Srebrenici
Komisija je pre nekoliko dana predočila
izveštaj na 1.200 stranica u kom se obrazlaže zašto strašan zločin koji se dogodio u Srebrenici
nije genocid, kao i da broj bošnjačkih žrtava na prelazi 3.714. Govorio je i o
srpskim žrtvama, ali već je opšte mesto da se one u zapadnoj vizuri ne vrednuju isto, pa valjda zato ne treba na njih traćiti napore međunarodne pravde.
Izveštaj, na kome je radilo 10 istoričara uključujući Grajfa, predat je premijeru Republike Srpske Radovanu Viškoviću i srpskom članu i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.
„Nalazi ovog izveštaja usmereni su pre svega prema pomirenju, istini i činjenicama i u cilju mira među svim narodima“, poručio je Grajf.
Usledile su reakcije raznih helsinških odbora i iz Federacije BiH, slične onima koje su se čule i kad je komisija formirana. Kažu, izveštaj je „iživljavanje nad istinom i žrtvama“, niko ne može da ospori odavno poznate činjenice, pa još potkrepljene odlukama haškog mehanizma, a baš se kao „kec na jedanaest“ namestila i nedavna
pravosnažna presuda Ratku Mladiću.
Ni reči o tome ko je i kako dolazio do tih činjenica i gde su dokumenti koji ih potkrepljuju. A koga briga za ove nove, dokumentovane.
Indikativno je, međutim, da se povodom izveštaja komisije predvođene Grajfom nisu oglašavali iz zapadnih centara moći. Ali to ne znači da su sedeli skrštenih ruku. Bliži se 11. jul i komemoracija u Potočarima, nešto se moralo preduzeti.
Odgovor Grajfu preko Crne Gore
Dumali, dumali i produmali — uzvratiće Srbima gde ih najviše boli, preko braće iz Podgorice.
U Crnoj Gori im se sklopile kockice: premijer koji je došao na talasu litija, navučen je na tanki led
DPS-ovskim veštim manevrom i stavljen pred izbor: ili
rezolucija o Srebrenici i smena ministra pravde koji je bio protiv nje, ili zbogom fotelja. Verovatno suočen s pritiskom stranih ambasadora, ekonomskim ucenama i ko zna čime još, morao se odreći onih čijim je većinskim glasovima izabran — Srba.
Rezoluciju još malo upeglao amandmanom demokrata koji je kao „politički korektan“ postao deo rezolucije i negde u fusnoti fusnote pominje da je dokument osuda zločina genocida, a ne celog srpskog naroda. Time je makar za trunku smirio sopstvenu savest — i završio posao.
Ne za Crnu Goru, koja je ovim uvučena dalje u vrtlog podela, u krizu vlade, a možda i u neizvesnost novih izbora, nego za strane mentore. Da odatle vetar duva potvrđuje i komentar Stejt departmenta koji je pozdravio usvajanje rezolucije. „Stav Sjedinjenih Država o tom pitanju je dugotrajan i nepokolebljiv. To bolno poglavlje evropske istorije nikada ne sme biti negirano niti zaboravljeno“, poručuju iz Vašingtona.
Nema sumnje da će ovo bi okidač i za druge zapadne centre da kao eho ponove ovaj stav, po već uigranom scenariju podrške američkim odlukama po čitavom spektru spoljne politike, od sankcija Rusiji i Kini, do kritika Srbije što vežba sa ruskim vojnicima.
Otopljenje odnosa sa Srbijom — nikad dalje
Nećemo ovde pominjati kako je i zašto Krivokapić od borbe protiv Milove hobotnice došao dotle da
izglasava smenu svog ministra glasovima DPS-a, niti kako je od obećanja da će poboljšati odnose sa
Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom, u čiji se blagoslov isprva toliko uzdao, stigao do toga da je otopljenje s Beogradom nikad dalje, da više niko ne pominje povratak ambasadora Srbije u Podgorici, a za
potpisivanje temeljnog ugovora sa SPC zasad imamo samo njegovu časnu reč.
Da završimo otvorenim pitanjem koje je legitimno postavio Milorad Dodik: zašto Crna Gora ima rezoluciju o Srebrenici, a nema je Bosna i Hercegovina gde se taj zločin i dogodio.
I nije li to, za razliku od Grajfovog izveštaja koji je inicirala Srpska, mešanje u unutrašnje stvari BiH?
