https://lat.sputnikportal.rs/20210617/prvo-istrazivanje-na-sisarima-rodjeno-168-miseva-zacetih-spermom-iz-svemira-1125665508.html
Moguće je: Rođeno 168 miševa začetih spermom iz svemira
Moguće je: Rođeno 168 miševa začetih spermom iz svemira
Sputnik Srbija
Novo istraživanje o razmnožavanju, pokazalo je da je potomstvo iz sperme sisara, koja se izvesno vreme nalazila u svemiru – moguće. Naučnici su uspeli da iz... 17.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-17T09:51+0200
2021-06-17T09:51+0200
2021-08-26T03:13+0200
spermatozoid
razmnožavanje
svemir
miševi
sisari
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/0c/1125598758_0:68:1280:791_1920x0_80_0_0_e2f97a7c883d5c26b23cae8f293baf12.jpg
Spermatozoidima koji su čuvani na Međunarodnoj svemirskoj stanici pet godina i deset meseci uspešno su oplođene jajne ćelije ženki miševa. Ženke miša oplođene odmrznutim i rehidriranim spermatozoidima okotile su 168 mladunaca, navodi Rojters. Ćelije sperme bile su izložene zračenju 170 puta većem od zračenja kojem je izložena sperma koja se čuva na Zemlji za svrhe poređenja, u svemirskom centru Cukuba iz Japanske agencije za vazduhoplovstvo.Viši nivoi zračenja u svemiru umanjuju se Zemljinom atmosferom.Razvojni biolog sa Univerziteta Jamanaši Teruhiko Vakajama, koji je pomogao u vođenju studije, čiji su nalazi objavljeni u časopisu Science Advances rekao je da svemirsko zračenje nije oštetilo DNK sperme niti smanjilo sposobnost njene oplodnje u poređenju sa spermom koja se čuva na Zemlji. Njihovo potomstvo, pa čak i potomstvo druge generacije – takođe su bili zdravi, rekao je Vakajama.Naučnici traže veće razumevanje toga kako uslovi u svemiru utiču na reprodukciju. Postoji zabrinutost da bi veći nivo zračenja mogao da podstakne štetne mutacije i da uslovi smanjene ili nulte gravitacije mogu ometati razvoj embriona.Prethodna istraživanja u orbiti uključivala su životinje kao što su voćne muve i ribe.Studija je tada ispitivala efekat zračenja na mušku reproduktivnu ćeliju ili polne ćelije, ali ne i pitanje gravitacije. Nova studija je prva koja je uključivala reproduktivne ćelije sisara.Vakajama je rekao da podaci o smrznutoj spermi miša sugerišu da bi se ta metoda i znanje mogli primeniti i na humanu reprodukciju u svemiru ukoliko se realizuju duge misije. Sperma koja je korišćena u eksperimentu poslata je na Međunarodnu svemirsku stanicu 2013. godine u posebnim kapsulama, zatim je uskladištena u zamrzivaču na brodu svemirske stanice i vraćena na Zemlju 2019. godine.Istraživači su procenili da bi se na taj način sperma mogla čuvati i 200 godina.„Transport zamrznutih dehidriranih reproduktivnih ćelija velikog broja jedinki bio bi lakši nego transport samih životinja, što bi omogućilo da u budućim svemirskim kolonijama životinje budu dostupnije”, naveli su istraživači, preneo je RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20210429/harmonija-nebesa-kina-poslala-u-svemir-modul-sa-prostorijama-za-stanovanje-video-1125221573.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210504/mnogi-ce-verovatno-u-pocetku-umreti-vizija-ilona-maska-o-pohodu-na-mars-1125252296.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
spermatozoid, razmnožavanje, svemir, miševi, sisari, društvo
spermatozoid, razmnožavanje, svemir, miševi, sisari, društvo
Moguće je: Rođeno 168 miševa začetih spermom iz svemira
09:51 17.06.2021 (Osveženo: 03:13 26.08.2021) Novo istraživanje o razmnožavanju, pokazalo je da je potomstvo iz sperme sisara, koja se izvesno vreme nalazila u svemiru – moguće. Naučnici su uspeli da iz dehidrirane smrznute sperme miševa stvore njihovo potomstvo.
Istraživanje je usmereno na ispitivanje mogućnosti razmnožavanja van Zemlje, u skladu sa budućim očekivanjima kod ljudi koji direktno istražuju kosmos.
Spermatozoidima koji su čuvani na Međunarodnoj svemirskoj stanici pet godina i deset meseci uspešno su oplođene jajne ćelije ženki miševa.
Ženke miša oplođene odmrznutim i rehidriranim spermatozoidima okotile su 168 mladunaca,
navodi Rojters.
Ćelije sperme bile su izložene zračenju 170 puta većem od zračenja kojem je izložena sperma koja se čuva na Zemlji za svrhe poređenja, u svemirskom centru Cukuba iz Japanske agencije za vazduhoplovstvo.
Viši nivoi zračenja u svemiru umanjuju se Zemljinom atmosferom.
Razvojni biolog sa Univerziteta Jamanaši Teruhiko Vakajama, koji je pomogao u vođenju studije, čiji su nalazi objavljeni u časopisu Science Advances rekao je da svemirsko zračenje nije oštetilo DNK sperme niti smanjilo sposobnost njene oplodnje u poređenju sa spermom koja se čuva na Zemlji.
„Mladunci miševa bili su jednako zdravi kao i oni rođeni upotrebom sperme koja se čuva u odgovarajućim uslovima na Zemlji, normalnog izgleda i bez deformiteta i smetnji u funkcionisanju gena", dodao je Vakajama.
Njihovo potomstvo, pa čak i potomstvo druge generacije – takođe su bili zdravi, rekao je Vakajama.
Naučnici traže veće razumevanje toga kako uslovi u svemiru utiču na reprodukciju.
Postoji zabrinutost da bi veći nivo zračenja mogao da podstakne štetne mutacije i da uslovi smanjene ili nulte gravitacije mogu ometati razvoj embriona.
Prethodna istraživanja u orbiti uključivala su životinje kao što su voćne muve i ribe.
Studija je tada ispitivala efekat zračenja na mušku reproduktivnu ćeliju ili polne ćelije, ali ne i pitanje gravitacije.
Nova studija je prva koja je uključivala reproduktivne ćelije sisara.
Ovo pitanje može biti važno ako čovečanstvo u budućnosti uspostavi kolonije izvan sveta – možda na Mesecu ili Marsu ili u velikim svemirskim stanicama.
Vakajama je rekao da podaci o smrznutoj spermi miša sugerišu da bi se ta metoda i znanje mogli primeniti i na humanu reprodukciju u svemiru ukoliko se realizuju duge misije.
Sperma koja je korišćena u eksperimentu poslata je na Međunarodnu svemirsku stanicu 2013. godine u posebnim kapsulama, zatim je uskladištena u zamrzivaču na brodu svemirske stanice i vraćena na Zemlju 2019. godine.
Istraživači su procenili da bi se na taj način sperma mogla čuvati i 200 godina.
„Transport zamrznutih dehidriranih reproduktivnih ćelija velikog broja jedinki bio bi lakši nego transport samih životinja, što bi omogućilo da u budućim svemirskim kolonijama životinje budu dostupnije”, naveli su istraživači,
preneo je RTS.
