Inspektor u mreži mafije, politike, tajkuna, sponzoruša i tabloida
© pixabay.com
Pratite nas
Kako se pošteni policijski inspektor iz Beograda izborio sa najvećim izazovom u karijeri i da li je pravda pobedila uprkos opstrukcijama istrage sa svih strana – od mafije, preko politike, tajkuna, sponzoruša, do tabloidnih medija, tema je romana „Smrt u ružičastom“ pisca i filmskog kritičara Đorđa Bajića.
Bajićev junak, policijski inspektor Nikola Liman nalazi se pred najvećim izazovom u karijeri, istražuje smrt „plavokose lepotice, bivše žene ozloglašenog tajkuna“ dok sa svih strana raste pritisak da se slučaj što pre razreši, po cenu da se pogaze pravda i istina.
U priči punoj neočekivanih obrta, Liman ne pristaje na kompromise i ide do kraja u borbi za pravdu i istinu. Iako nedavno objavljen, „Smrt u ružičastom“ dočekan je hvalospevima i kritike i publike. Prema oceni Gorana Skrobonje, kad je reč o trilerima, „Skandinavci imaju Nesbea, a mi Bajića“.
Sprega mafije, politike i tajkuna – nije sve tako crno
Inspektora Nikolu Limana porede sa Harijem Huleom, glavnim junakom čuvenog norveškog pisca kriminalističkih romana Jua Nesbea. Bajić za „Orbitu kulture“ kaže da se između Limana i Hulea mogu izvući neke paralele, ali da mu je jako drago što su čitaoci primetili koliko su različiti.
Iako su kulise „Smrti u ružičastom“ tranziciona Srbija i Beograd, sa spregom politike, mafije, tajkuna i sponzoruša, uz terciranje tabloidnih medija, ta slika nije tako crna kao u većini naših filmova, serija i knjiga koje se bave tranzicijom na srpski način.
„Sve zavisi koliko pisac želi da bude mračan. Ne prezam da pokažem mračno ljudsko lice, ali ne preterujem u tome. Ne volim da sve bude crno, volim malo svetlosti. Moglo je to mnogo crnje i mračnije ali nisam hteo da previše opterećujem ljude jer već znamo gde živimo, tako da sam punktirao neke tačke koje su manje-više poznate svima ali sam ih modifikovao i prilagodio žanrovskoj matrici i svom senzibilitetu“, kaže Bajić.
Dodaje da „Smrt u ružičastom“ ima elemenata koji se mogu nazvati kritikom društva, ali njegova ideja je da, pre svega, čitaoci uživaju u romanu, da bude uzbudljiv, da ih tera na dalje čitanje, da razmišljaju o misteriji, slično kao što je nekad Agata Kristi radila.
„Želeo sam da napišem roman koji neće bežati od stvarnosti ali koji će biti zabavan, da čitalac uživati dok ga čita, a ne da mu bude muka ili da padne u veću depresiju“.
I najbolji čovek ima „žutu minutu“
Ni likovi u romanu nisu oslikani crno-belom tehnikom. Bajić kaže da je kriminalističku priču prilagodio našem okruženju i da je „Smrt u „Ružičastom“ beogradska priča i da se nada da se beogradski duh oseća u romanu.
Đorđe Bajić
© Sputnik / Vladimir Sudar
„Prikazujem naše karaktere ne da bih nekog osuđivao ili kritikovao, naprotiv, čak se nadam da većina mojih likova ako ima mračnu, ima i onu drugu stranu. Ne volim likove koji su potpuno iz crnog ili potpuno belog izliveni. To ne postoji ni u okruženju. I najbolji čovek ima neku svoju 'žutu minutu'“.
Želeo je da iznijansira te likove i drago mu je da je uspeo u tome, pošto mu se čitaoci javljaju i kažu da im se dopada pristup likovima.
Razvojni put inspektora Limana
Inspektor Liman junak je sva tri Bajićeva kriminalistička romana. U prvom, „Žuta kabanica“, nije bio glavni lik, ali dok je pisao roman, dopao mu se i „kao da se oteo kontroli“. Tražio je više prostora za sebe i dobio je, više nego što je bilo planirano.
U sledećem romanu „Jedno đubre manje“, Liman je preuzeo centar pozornice, a tome su kumovale i reakcije čitalaca kojima se dopao lik. Između prethodnog i poslednjeg romana, napravio je pauzu od šest godina i u tom periodu je razmišljao kako da postavi i utvrdi serijal i došao je do zaključka da mora da se vrati dva koraka unazad.
„Zapravo, bio mi je potreban prvi roman u kom ću uvesti Limana na pravi način. Hronološki gledano, 'Smrt u ružičastom' je prvi roman u serijalu“, kaže Bajić i dodaje da će se njegov novi roman, koji uskoro počinje da piše, hronološki nadovezati na „Smrt u ružičastom“.
Pročitajte još:
