https://lat.sputnikportal.rs/20210607/moze-li-nemacka-izboriti-ukidanje-veta-na-odluke-eu-1125546923.html
Može li se Nemačka izboriti za ukidanje veta na odluke u EU
Može li se Nemačka izboriti za ukidanje veta na odluke u EU
Sputnik Srbija
Napuštanje principa odlučivanja konsenzusom, kao i veta u Evropskoj uniji, na šta je pozvao šef nemačke diplomatije Hajko Mas, na dugom je štapu i prilično je... 07.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-07T22:23+0200
2021-06-07T22:23+0200
2021-06-08T11:52+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
nemačka
evropska unija (eu)
odlučivanje
konsenzus
veto
ukidanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/0b/1124590705_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_798f0e9af9c87b371caf01129bab9192.jpg
Na to ukazuje dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević, koji za Sputnjik napominje da nemačko nezadovoljstvo vetom u Evropskoj uniji, pre svega kada su u pitanju odluke koje se tiču spoljne politike, nije novost.Na konferenciji šefova nemačkih diplomatskih misija Mas je rekao da EU više ne bi smela da dozvoli da bude talac onih koji žele da evropsku spoljnu politiku parališu svojim vetom. Zato se založio za napuštanje principa veta i donošenja odluka konsenzusom.Radičević smatra da je najnovije nemačko nezadovoljstvo prouzrokovano vetom kojim je Mađarska sprečila zajedničku izjavu EU po pitanju Kine, odnosno kršenja ljudskih prava u Hong Kongu.Za donošenje spoljnopolitičkih odluka u EU neophodna je saglasnost svih 27 članica.
Napuštanje veta teško izvodljivoOn napominje da čak kada bi se oko toga svi u Briselu složili, nije izvesno da bi sve države-članice EU to i prihvatile, jer je u nekim potrebno da odluka bude doneta tek posle održanog referenduma.I Merkelova bi da menjaNaš sagovornik doduše napominje da je pre mesec-dva nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se proteklih godina protivila bilo kakvim promenama osnivačkih ugovora baš zbog toga što je to komplikovan posao, prvi put jasno rekla da bi ipak trebalo pokrenuti te promene kako bi EU postala funkcionalnija.To se, kako kaže, posebno odnosi na spoljnu politiku EU koja se često zasniva na retorici, a manje na akciji, baš zbog nesloge i različitih interesa država-članica.Izbori u Francuskoj nisu na strani NemacaZa razliku od Merkelove koja smatra da su promene u funkciionisanju i odlučivanju EU neophodne, Makron će se godinu dana pred predsedničke izbore teško odlučiti na nešto što bi značilo veća ovlašćenja EU.
Na pitanje kako Francuska koja zajedno sa Nemačkom predstavlja motor Evropske unije gleda na izjavu Masa, on prvo napominje da su obe države u lagodnoj situaciji, sve i da se prilikom odlučivanja uspostavi sistem kvalifikovane većine. U tom slučaju se ne računa samo broj država-članica EU koje su za nešto glasale, već i njihova veličina, odnosno broj stanovnika, pa tako mogu vrlo lako da obore odluku koja im nije po volji, objašnjava dopisnik iz Nemačke.On, ipak, smatra da svako pitanje treba sagledati i u kontekstu unutrašnje politike država-članica.„Nisam siguran da će francuski predsednik Emanuel Makron insistirati na tome u narednom periodu, budući da njemu sledeće godine dolaze predsednički izbori i da to neko veće prebacivanje ovlašćenja na EU sasvim sigurno neće biti previše popularno za Francuze, koji će praktično birati između njega i Marin le Pen“, napominje Radičević.On podseća da su na prethodnim parlamentarnim izborima u Francuskoj kandidati imali, reklo bi se, čak evroskeptični stav, naročito po pitanju proširenja EU. Uz to, predstoje i izbori i promene u Nemačkoj. To mogućnost odustajanja od konsenzusa i veta u spoljnoj politici EU dodatno čini sasvim neizvesnom.
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, nemačka, evropska unija (eu), odlučivanje, konsenzus, veto, ukidanje
analize i mišljenja, komentari i analitika, nemačka, evropska unija (eu), odlučivanje, konsenzus, veto, ukidanje
Može li se Nemačka izboriti za ukidanje veta na odluke u EU
22:23 07.06.2021 (Osveženo: 11:52 08.06.2021) Napuštanje principa odlučivanja konsenzusom, kao i veta u Evropskoj uniji, na šta je pozvao šef nemačke diplomatije Hajko Mas, na dugom je štapu i prilično je neizvesno jer je za to potrebna promena osnivačkih ugovora, što ni najmanje nije jednostavno uraditi.
Na to ukazuje dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević, koji za Sputnjik napominje da nemačko nezadovoljstvo vetom u Evropskoj uniji, pre svega kada su u pitanju odluke koje se tiču spoljne politike, nije novost.
Na konferenciji šefova nemačkih diplomatskih misija Mas je rekao da EU više ne bi smela da dozvoli da bude talac onih koji žele da evropsku spoljnu politiku parališu svojim vetom. Zato se založio za napuštanje principa veta i donošenja odluka konsenzusom.
Radičević smatra da je najnovije nemačko nezadovoljstvo prouzrokovano vetom kojim je Mađarska sprečila zajedničku izjavu EU po pitanju Kine, odnosno kršenja ljudskih prava u Hong Kongu.
Za donošenje spoljnopolitičkih odluka u EU neophodna je saglasnost svih 27 članica.
Napuštanje veta teško izvodljivo
„Što se tiče mnogih politika u EU, mogućnost njihovog izglasavanja kvalifikovanom većinom postoji, ali po pitanju spoljne politike to nije moguće i to nije prvi put da se pominju promene i ukidanje prava veta. Međutim, za ukidanje veta neophodno je da se promene osnivački ugovori Evropske unije, a to je duga procedura sa neizvesnim krajem“, ističe Radičević.
On napominje da čak kada bi se oko toga svi u Briselu složili, nije izvesno da bi sve države-članice EU to i prihvatile, jer je u nekim potrebno da odluka bude doneta tek posle održanog referenduma.
Naš sagovornik doduše napominje da je pre mesec-dva nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se proteklih godina protivila bilo kakvim promenama osnivačkih ugovora baš zbog toga što je to komplikovan posao, prvi put jasno rekla da bi ipak trebalo pokrenuti te promene kako bi EU postala funkcionalnija.
To se, kako kaže, posebno odnosi na spoljnu politiku EU koja se često
zasniva na retorici, a manje na akciji, baš zbog nesloge i različitih interesa država-članica.
„Mislim da je to sve na dugom štapu, budući da će te promene morati da budu u nekom paketu. One se neće ticati samo spoljne politike, već uopšte funkcionisanja EU i to će biti dug proces prilagođavanja stavova između 27 članica“, smatra Radičević.
Izbori u Francuskoj nisu na strani Nemaca
Za razliku od Merkelove koja smatra da su promene u funkciionisanju i odlučivanju EU neophodne, Makron će se godinu dana pred predsedničke izbore teško odlučiti na nešto što bi značilo veća ovlašćenja EU.
Na pitanje kako Francuska koja zajedno sa Nemačkom predstavlja motor Evropske unije gleda na izjavu Masa, on prvo napominje da su obe države u lagodnoj situaciji, sve i da se prilikom odlučivanja uspostavi sistem kvalifikovane većine. U tom slučaju se ne računa samo broj država-članica EU koje su za nešto glasale, već i njihova veličina, odnosno broj stanovnika, pa tako mogu vrlo lako da obore odluku koja im nije po volji, objašnjava dopisnik iz Nemačke.
On, ipak, smatra da svako pitanje treba sagledati i u kontekstu unutrašnje politike država-članica.
„Nisam siguran da će francuski predsednik Emanuel
Makron insistirati na tome u narednom periodu, budući da njemu sledeće godine dolaze
predsednički izbori i da to neko veće prebacivanje ovlašćenja na EU sasvim sigurno
neće biti previše popularno za Francuze, koji će praktično birati između njega i Marin le Pen“, napominje Radičević.
On podseća da su na prethodnim parlamentarnim izborima u Francuskoj kandidati imali, reklo bi se, čak evroskeptični stav, naročito po pitanju
proširenja EU. Uz to, predstoje i izbori i promene u Nemačkoj. To mogućnost odustajanja od konsenzusa i veta u spoljnoj politici EU dodatno čini sasvim neizvesnom.
