https://lat.sputnikportal.rs/20210605/prorok--delo-koje-je-nadahnulo-elvisa-prislija-dzona-lenona-i-dzonija-kesa-1125524229.html
„Prorok“ – Delo koje je nadahnulo Elvisa Prislija, Džona Lenona i Džonija Keša
„Prorok“ – Delo koje je nadahnulo Elvisa Prislija, Džona Lenona i Džonija Keša
Sputnik Srbija
Pre gotovo jednog veka u američkim knjižarama pojavila se knjiga poetskih eseja mladog Libanca koji je u potrazi za srećom doplovio do Novog sveta. „Prorok“... 05.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-05T16:50+0200
2021-06-05T16:50+0200
2022-01-24T10:06+0100
kultura
halil džubran
poezija
prorok
književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125130019_0:98:1920:1178_1920x0_80_0_0_4f56980a392dc4981fb05073afe0a4cf.jpg
Univerzalne vrednosti koje su osvojile Prislija, Lenona i KešaDelo „Prorok“, koje se sastoji od 26 poetskih eseja, iskazanih u formi propovedi, posebnu popularnost je steklo tokom šezdesetih godina i „Nju ejdž pokreta“, utičući i na popularnu kulturu. Divili su mu se i nadahnjivali njime Elvis Prisli, Džon Lenon, Džoni Keš.Elvis Prisli je bio pod tolikim utiskom od Džubranovog dela da je „Proroka“ poklanjao svim svojim prijateljima i kolegama. Džon Lenon je iskoristio stih iz knjige „Pesak i pena“ na albumu Bitlsa iz 1968. Stih glasi: „Pola onoga što kažem je besmisleno, ali i dalje izgovaram da bih čuo drugu polovinu“. Džoni Keš je snimio audio kasetu prema Džubaranovom delu, dok je Selma Hajek 2014. godine producirala animirani film „Prorok“.„Mislim da je najveći razlog za to univerzalnost ovog dela, jer svaka od ovih propovedi predstavlja savet za život, kakav je potreban svima, kako srednjoškolcu, tako i Elvisu Prisliju. To je knjiga kojoj možete da se vratite više puta u toku života, možete je čitati jednom godišnje i obnavljati svoj pogled na svet. Nikada je nećete gledati na isti način“, kaže u razgovoru za Sputnjik Ana Jovanović koja je Džubranovo delo prevela na srpski jezik.Istine o ljubavi, dobru i zlu, slobodiDžubranov prorok Alimustafa 12 godina živi u dalekom, izmišljenom gradu Orfalesu i priprema se da se ukrca na brod koji će ga odvesti kući.Zaustavlja ga grupa lokalnih žitelja koji mu postavljaju pitanja na razne filozofske teme, a on im odgovara pričajući im o ljubavi, braku, deci, zločinu i kazni, slobodi, razumu i strasti, učenju, prijateljstvu, dobru i zlu, lepoti, religiji, smrti.„Džubran nam prenosi priču mudraca koji je izgnanik na izmišljenom ostrvu, u gradu Orfalisu. Svaki čitalac je, zapravo, građanin Orfalisa. Alimustafa, dok im pripoveda, pokušava da im skrene pažnju na sve one stvari koje čine suštinu našeg života, a koje često zaboravljamo“, napominje naša sagovornica.Rodivši se u porodici hrišćana-maronita Halil Džubran je bio pod uticajem ne samo svoje religije, nego i islama i judaizma, a posebno sufijskog misticizma. Krvava istorija Libana iz kojeg je potekao uticala je na to da se okrene veri u fundamentalno jedinstvo religije.„Džubran je tvrdio za sebe da je hrišćanin, ali mu je bio blizak i islam. Izvlačio je univezalnu duhovnost iz svih religija, tako da njegova dela mogu da čitaju i razumeju osobe koje pripadaju bilo kojoj religiji. On nije nametao nikakvu vrstu dogme, upravo se protiv nje borio, i to je ono što ga čini velikim piscem. Džubran nas uči kako da praštamo i da volimo, kako da se ponašamo i u šta da verujemo“, kaže Ana Jovanović.Engleski jezik kao propusnica za svetDžubranov život je obeležio dolazak u Ameriku, odnosno u Boston. Pre toga je pisao na arapskom jeziku, ali su mu tek dela koja je objavljivao na engleskom doprla do čitalaca.„Zanimljivo je da mnogi misle da je 'Prorok' u originalu pisan na arapskom jeziku. To delo je pisano i objavljeno na engleskom, što je takođe jedan od razloga što je 'Prorok' preveden širom sveta“, napominje naša sagovornica napominjući da je tokom prevođenja dela posebnu odgovornost osećala zbog činjenice da su se time pre nje bavili majstori poput velikog Dragoslava Andrića.„Naravno da sam se zapitala mogu li da iznesem takvu veličinu koja već postoji u tom delu. Ovim prevodom sam pokušala da približim 'Proroka' mlađoj publici, jer su svi dosadašnji prevodi prilično arhaični. Pošto je 'Prorok' neka vrsta propovedi, verujem da je mladim ljudima mnogo bliže da njegov sadržaj čuju na jeziku koji je jednostavan, jasan, precizan“, kaže Ana Jovanović.Slikarstvo kao velika ljubavPored pisanja, Halil Džubran se bavio i slikarstvom, a na njegov rad su uticali i islamska i arapska umetnost, evropski klasicizam i romantizam, kao i umetnički pravci koji su mu bili savremeni, poput simbolizma i nadrealizma.U umetničke krugove Bostona ušao je zahvaljujući prijateljstvu sa slikarom Fredom Holandom Dejom, koji mu je otkrio vrednosti grčke mitologije, klasične i savremene svetske književnosti i fotografije.Džubran je naslikao sedam stotina slika, među kojima su i portreti Vilijama Batlera Jejtsa, Karla Gustava Junga i Ogista Rodena.
https://lat.sputnikportal.rs/20210530/ekskluzivno-aleksej-varlamov-otkriva-zasto-je-bulgakov-i-danas-rusko-knjizevno-cudo-video-1125471672.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210417/da-je-gagarina-zuljala-stolica-nikada-ne-bi-otputovao-u-kosmos-1125110818.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210220/bacite-knjige-samopomoci-citajte-sekspira-i-dostojevskog-video--1124671286.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125130019_110:0:1811:1276_1920x0_80_0_0_4d5c89614ef614a2cddefe12365f3ac5.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, halil džubran, poezija, prorok, književnost
kultura, halil džubran, poezija, prorok, književnost
„Prorok“ – Delo koje je nadahnulo Elvisa Prislija, Džona Lenona i Džonija Keša
16:50 05.06.2021 (Osveženo: 10:06 24.01.2022) Pre gotovo jednog veka u američkim knjižarama pojavila se knjiga poetskih eseja mladog Libanca koji je u potrazi za srećom doplovio do Novog sveta. „Prorok“ Halila Džubrana od tog vremena do danas objavljen je u milionima primeraka, na više desetina jezika širom sveta, a nedavno se novi prevod ovog dela na srpski jezik pojavio u izdanju kuće „Arete“.
Univerzalne vrednosti koje su osvojile Prislija, Lenona i Keša
Delo „Prorok“, koje se sastoji od 26 poetskih eseja, iskazanih u formi propovedi, posebnu popularnost je steklo tokom šezdesetih godina i „Nju ejdž pokreta“, utičući i na popularnu kulturu. Divili su mu se i nadahnjivali njime Elvis Prisli, Džon Lenon, Džoni Keš.
Elvis Prisli je bio pod tolikim utiskom od Džubranovog dela da je „Proroka“ poklanjao svim svojim prijateljima i kolegama. Džon Lenon je iskoristio stih iz knjige „Pesak i pena“ na albumu Bitlsa iz 1968. Stih glasi: „Pola onoga što kažem je besmisleno, ali i dalje izgovaram da bih čuo drugu polovinu“. Džoni Keš je snimio audio kasetu prema Džubaranovom delu, dok je Selma Hajek 2014. godine producirala animirani film „Prorok“.
„Mislim da je najveći razlog za to univerzalnost ovog dela, jer svaka od ovih propovedi predstavlja savet za život, kakav je potreban svima, kako srednjoškolcu, tako i Elvisu Prisliju. To je knjiga kojoj možete da se vratite više puta u toku života, možete je čitati jednom godišnje i obnavljati svoj pogled na svet. Nikada je nećete gledati na isti način“, kaže u razgovoru za Sputnjik Ana Jovanović koja je Džubranovo delo prevela na srpski jezik.
Istine o ljubavi, dobru i zlu, slobodi
Džubranov prorok Alimustafa 12 godina živi u dalekom, izmišljenom gradu Orfalesu i priprema se da se ukrca na brod koji će ga odvesti kući.
Zaustavlja ga grupa lokalnih žitelja koji mu postavljaju pitanja na razne filozofske teme, a on im odgovara pričajući im o ljubavi, braku, deci, zločinu i kazni, slobodi, razumu i strasti, učenju, prijateljstvu, dobru i zlu, lepoti, religiji, smrti.
„Džubran nam prenosi priču mudraca koji je izgnanik na izmišljenom ostrvu, u gradu Orfalisu. Svaki čitalac je, zapravo, građanin Orfalisa. Alimustafa, dok im pripoveda, pokušava da im skrene pažnju na sve one stvari koje čine suštinu našeg života, a koje često zaboravljamo“, napominje naša sagovornica.
Rodivši se u porodici hrišćana-maronita Halil Džubran je bio pod uticajem ne samo svoje religije, nego i islama i judaizma, a posebno sufijskog misticizma. Krvava istorija Libana iz kojeg je potekao uticala je na to da se okrene veri u fundamentalno jedinstvo religije.
„Džubran je tvrdio za sebe da je hrišćanin, ali mu je bio blizak i islam. Izvlačio je univezalnu duhovnost iz svih religija, tako da njegova dela mogu da čitaju i razumeju osobe koje pripadaju bilo kojoj religiji. On nije nametao nikakvu vrstu dogme, upravo se protiv nje borio, i to je ono što ga čini velikim piscem. Džubran nas uči kako da praštamo i da volimo, kako da se ponašamo i u šta da verujemo“, kaže Ana Jovanović.
Engleski jezik kao propusnica za svet
Džubranov život je obeležio dolazak u Ameriku, odnosno u Boston. Pre toga je pisao na arapskom jeziku, ali su mu tek dela koja je objavljivao na engleskom doprla do čitalaca.
„Zanimljivo je da mnogi misle da je 'Prorok' u originalu pisan na arapskom jeziku. To delo je pisano i objavljeno na engleskom, što je takođe jedan od razloga što je 'Prorok' preveden širom sveta“, napominje naša sagovornica napominjući da je tokom
prevođenja dela posebnu odgovornost osećala zbog činjenice da su se time pre nje bavili majstori poput velikog
Dragoslava Andrića.
„Naravno da sam se zapitala mogu li da iznesem takvu veličinu koja već postoji u tom delu. Ovim prevodom sam pokušala da približim 'Proroka' mlađoj publici, jer su svi dosadašnji prevodi prilično arhaični. Pošto je 'Prorok' neka vrsta propovedi, verujem da je mladim ljudima mnogo bliže da njegov sadržaj čuju na jeziku koji je jednostavan, jasan, precizan“, kaže Ana Jovanović.
Slikarstvo kao velika ljubav
Pored pisanja, Halil Džubran se bavio i slikarstvom, a na njegov rad su uticali i islamska i arapska umetnost, evropski klasicizam i romantizam, kao i umetnički pravci koji su mu bili savremeni, poput simbolizma i nadrealizma.
U umetničke krugove Bostona ušao je zahvaljujući prijateljstvu sa slikarom Fredom Holandom Dejom, koji mu je otkrio vrednosti grčke mitologije, klasične i savremene svetske književnosti i fotografije.
Džubran je naslikao sedam stotina slika, među kojima su i portreti Vilijama Batlera Jejtsa, Karla Gustava Junga i Ogista Rodena.