https://lat.sputnikportal.rs/20210605/krupan-falsifikat-istorije-francuski-intelektualci-osudili-dokumentarac-o-sukobima-u-bivsoj-sfrj-1125528938.html
„Krupan falsifikat istorije“: Francuski intelektualci osudili dokumentarac o sukobima u bivšoj SFRJ
„Krupan falsifikat istorije“: Francuski intelektualci osudili dokumentarac o sukobima u bivšoj SFRJ
Sputnik Srbija
Trojica francuskih intelektualaca reagovala su povodom emitovanja na kanalu „Arte“ dokumentarca o sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, ocenjujući da taj film... 05.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-05T11:51+0200
2021-06-05T11:51+0200
2021-08-24T10:53+0200
politika
vesti
bivša jugoslavija
sukobi
dokumentarac
francuska
intelektualci
reagovanje
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/05/1125529154_0:81:1671:1020_1920x0_80_0_0_907a7c2bdeae27972c4874655a350946.jpg
Reč je, naime, o dokumentarcu „Bivša Jugoslavija — postupci pred Međunarodnim krivičnim sudom“ autora Luća Molike koji je prikazan početkom maja.Na njega su pažnju skrenuli univerzitetski profesor i predsednik „Kolektiva za mir na Kosovu“ Aleksis Trud, lekar i bivši pripadnik ,,plavih šlemova“ tokom rata u Bosni i Patrik Bario, koji je bio svedok na suđenju Miloševiću i Martiću, kao i bivši francuski oficir, pisac knjige „Evropa je umrla u Prištini“, Žak Ogar.Oni su ukazali da se, kada je reč o zločinima u ratu u Bosni, prvi deo dokumentarca Molike svodi na sukobe 1992-1995 i to na događaje u Srebrenici i zločine počinjene od strane srpskih snaga u julu 1995.Oni su podsetili su Naser Orić i njegove snage napustili stanovništvo Srebrenice, po naredbi bošnjačkog predsednika Alije Izetbegovića, pred nastupanjem srpske vojske, ističući da je te događaje potvrdio i general Filip Morijon.Ukazali su da dokumentarni film „Arte“ kanala ne pominje ni jednom rečju užasnu kampanju koju je organizovala Stranka demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića protiv srpskih građana onih delova Sarajeva pod muslimanskom kontrolom.„Između 1992. i 1995. godine 3.000 srpskih civila je bilo ubijeno, samo u tim delovima grada. U istom razdoblju je ozbiljno ranjeno 1.665 srpskih civila, dok ih je 800 nestalo. Većina tih ubijenih i ranjenih nije imala veze sa borbama između bošnjačke i srpske armije, već sa zločinačkim aktima koje je planirala SDA Alije Izetbegovića protiv civila, koji su najčešće bili meta napada u svojim domovima. Ta kampanja terora je dovela do velikog egzodusa Srba posle Dejtonskog sporazuma iz decembra 1995. godine. Kao proizvod tog sporazuma 435.000 Srba su postali interno raseljena lica u Bosni i Hercegovini, u trenutku kada je 235 000 Srba bilo izgnano usled operacije etničkog čišćenja u Hrvatskoj“, naveli su u saopštenju.Ovi francuski intelektualci napominju da je lord Artur Ponsonbi u svojoj knjizi ,,Falsifikati u ratnom dobu“ iz 1928. istakao da je jedan od osnovnih principa svake uspešne ratne propagande zadobijanje podrške poznatih intelektualaca i umetnika.„,Nesporni moralni autoriteti ’, svet umetnosti i kulture, su dakle bili pozvani od strane Bernara-Anrija Levija i Bernara Kušnera da se svrstaju na stranu Bošnjaka, najčešće na jedan žustar način, u jednom građanskom ratu koji je nazvan ‘pravednim ratom’. U julu 1993. Bernar-Anri Levi je imenovan za predsednika nadzornog odbora francusko-nemačkog kanala Arte. Na dan 22. januara 1994. Levi u svojim zapisima pominje Žeroma Klemona, predsednika Artea ‘koji prihvata da od svog kanala napravi jedno borbeno sredstvo’ u korist Sarajeva“, kaže se u saopštenju.„Dakle, ratni štabovi muslimanskih snaga u bili izvori inspiracije za film Bernara-Anrija Levija. Ovaj dokumentarni film je mogao biti snimljen zahvaljujući finansijskoj podršci milijardera Fransoa Pinoa, prijatelja Andre Levija (oca Bernara-Anrija) i bliske osobe Žaka Širaka, kroz stvaranje producentske kuće ‘Filmovi sutrašnjice’. Počev od maja 1994. Bernar-Anri Levi je obišao uticajne adrese i prestonice kako bi predstavio svoj film. Omogućio je veliki broj projekcija pred političarima, vojnicima, intelektualcima i novinarima“.Dalje se navodi da je u junu 1995. film ,,Bosna“ Levi je prikazao i Žaku Širaku, tada novoizabranom predsedniku Francuske i dodaje da je njegov prijatelj, Žil Hercog, koautor scenarija za film, 1995. godine snimio za kanal Arte jedan dokumentarac u slavu bošnjačke vojske pod nazivom ,,Armija“.„Industrija mašte i razonode je potom usvojila bošnjačku propagandu u svim njenim ostvarenjima (TV feljtoni, filmovi, romani, pesme...). Javno mnjenje je 25 godina po završetku rata još uvek izloženo toj holivudskoj predstavi sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a televizija ‘Arte’ ni ovog puta nije propustila priliku da aktivno doprinese tom pristrasnom ispisivanju istorije“, zaključili su francuski intelektualci.
francuska
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
politika, vesti, bivša jugoslavija, sukobi, dokumentarac, francuska, intelektualci, reagovanje, bosna i hercegovina (bih)
politika, vesti, bivša jugoslavija, sukobi, dokumentarac, francuska, intelektualci, reagovanje, bosna i hercegovina (bih)
„Krupan falsifikat istorije“: Francuski intelektualci osudili dokumentarac o sukobima u bivšoj SFRJ
11:51 05.06.2021 (Osveženo: 10:53 24.08.2021) Trojica francuskih intelektualaca reagovala su povodom emitovanja na kanalu „Arte“ dokumentarca o sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, ocenjujući da taj film predstavlja krupan falsifikat istorije koji želi da prikaže da su muslimani-Bošnjaci i Albanci jedine žrtve ratova u Jugoslaviji, dok se zločini nad Srbima ne pominju.
Reč je, naime, o dokumentarcu „Bivša Jugoslavija — postupci pred Međunarodnim krivičnim sudom“ autora Luća Molike koji je prikazan početkom maja.
Na njega su pažnju skrenuli univerzitetski profesor i predsednik „Kolektiva za mir na Kosovu“ Aleksis Trud, lekar i bivši pripadnik ,,plavih šlemova“ tokom rata u Bosni i Patrik Bario, koji je bio svedok na suđenju Miloševiću i Martiću, kao i bivši francuski oficir, pisac knjige „Evropa je umrla u Prištini“, Žak Ogar.
Oni su ukazali da se, kada je reč o zločinima u ratu u Bosni, prvi deo dokumentarca Molike svodi na sukobe 1992-1995 i to na događaje u Srebrenici i zločine počinjene od strane srpskih snaga u julu 1995.
„On ne kaže nijednu reč o zločinima koje su prethodnih godina počinile bošnjačke jedinice Nasera Orića, smeštene u srebreničkoj enklavi, protiv okolnih srpskih sela. Užasna zverstva praćena odsecanjem glava su se dešavala u tim selima, naročito na pravoslavno Badnje veče u januaru 1993. godine. Odbor za proučavanje istorije iz Sarajeva je procenio broj ubijenih Srba na 785, tokom 50 napada na srpska sela koje su izvršile jedinice Nasera Orića između septembra 1992. i marta 1993“, naveli su francuski intelektualci.
Oni su podsetili su
Naser Orić i njegove snage napustili stanovništvo Srebrenice, po naredbi bošnjačkog predsednika Alije Izetbegovića, pred nastupanjem srpske vojske, ističući da je te događaje potvrdio i general Filip Morijon.
Ukazali su da dokumentarni film „Arte“ kanala ne pominje ni jednom rečju užasnu kampanju koju je organizovala Stranka demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića protiv srpskih građana onih delova Sarajeva pod muslimanskom kontrolom.
„Između 1992. i 1995. godine 3.000 srpskih civila je bilo ubijeno, samo u tim delovima grada. U istom razdoblju je ozbiljno ranjeno 1.665 srpskih civila, dok ih je 800 nestalo. Većina tih ubijenih i ranjenih nije imala veze sa borbama između bošnjačke i srpske armije, već sa zločinačkim aktima koje je planirala SDA Alije Izetbegovića protiv civila, koji su najčešće bili meta napada u svojim domovima. Ta kampanja terora je dovela do velikog egzodusa Srba posle Dejtonskog sporazuma iz decembra 1995. godine. Kao proizvod tog sporazuma 435.000 Srba su postali interno raseljena lica u Bosni i Hercegovini, u trenutku kada je 235 000 Srba bilo izgnano usled operacije etničkog čišćenja u Hrvatskoj“, naveli su u saopštenju.
Ovi francuski intelektualci napominju da je lord Artur Ponsonbi u svojoj knjizi ,,Falsifikati u ratnom dobu“ iz 1928. istakao da je jedan od osnovnih principa svake uspešne ratne propagande zadobijanje podrške poznatih intelektualaca i umetnika.
„,Nesporni moralni autoriteti ’, svet umetnosti i kulture, su dakle bili pozvani od strane Bernara-Anrija Levija i Bernara Kušnera da se svrstaju na stranu Bošnjaka, najčešće na jedan žustar način, u jednom građanskom ratu koji je nazvan ‘pravednim ratom’. U julu 1993. Bernar-Anri Levi je imenovan za predsednika nadzornog odbora francusko-nemačkog kanala Arte. Na dan 22. januara 1994. Levi u svojim zapisima pominje Žeroma Klemona, predsednika Artea ‘koji prihvata da od svog kanala napravi jedno borbeno sredstvo’ u korist Sarajeva“, kaže se u saopštenju.
Dodaje se da tokom 1993. i 1994. godine Levi snima film ,,Bosna“ i navode da je taj dokumentarac je bio snimljen „u tesnoj vezi sa bošnjačkom ekipom snimatelja, sarajevskom televizijom kada je reč o produkciji i ratnim štabovima Divjaka, Alagića i Dudakovića, kada je reč o insipiraciji“.
„Dakle, ratni štabovi muslimanskih snaga u bili izvori inspiracije za film Bernara-Anrija Levija. Ovaj dokumentarni film je mogao biti snimljen zahvaljujući finansijskoj podršci milijardera Fransoa Pinoa, prijatelja Andre Levija (oca Bernara-Anrija) i bliske osobe Žaka Širaka, kroz stvaranje producentske kuće ‘Filmovi sutrašnjice’. Počev od maja 1994. Bernar-Anri Levi je obišao uticajne adrese i prestonice kako bi predstavio svoj film. Omogućio je veliki broj projekcija pred političarima, vojnicima, intelektualcima i novinarima“.
Dalje se navodi da je u junu 1995. film ,,Bosna“ Levi je prikazao i Žaku Širaku, tada novoizabranom predsedniku Francuske i dodaje da je njegov prijatelj, Žil Hercog, koautor scenarija za film, 1995. godine snimio za kanal Arte jedan dokumentarac u slavu bošnjačke vojske pod nazivom ,,Armija“.
„Industrija mašte i razonode je potom usvojila bošnjačku propagandu u svim njenim ostvarenjima (TV feljtoni, filmovi, romani, pesme...). Javno mnjenje je 25 godina po završetku rata još uvek izloženo toj holivudskoj predstavi sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a televizija ‘Arte’ ni ovog puta nije propustila priliku da aktivno doprinese tom pristrasnom ispisivanju istorije“, zaključili su francuski intelektualci.
