https://lat.sputnikportal.rs/20210604/kumovi-prepuni-anegdota-kako-preziveti-marijupolj-i-da-li-je-kina-mars-video-raduljica-tadija-miljanov-korner-1125525977.html
Kumovi prepuni anegdota: Kako „preživeti“ Marijupolj i da li je Kina – „Mars“? /video/
Kumovi prepuni anegdota: Kako „preživeti“ Marijupolj i da li je Kina – „Mars“? /video/
Sputnik Srbija
Čest je slučaj da sportisti svoje druženje krunišu kumstvom, ali je priča Tadije Dragićevića, nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde i Miroslava Raduljice, bivšeg... 04.06.2021, Sputnik Srbija
2021-06-04T22:05+0200
2021-06-04T22:05+0200
2021-06-04T22:57+0200
košarka
sport
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/04/1125527607_0:2:3618:2048_1920x0_80_0_0_f1914f88553b82f668ef343c80fc4df5.jpg
Znali su se od malena, uglavnom su se nalazili na suprotnim stranama terena, ali su ih okolnosti spojile i učinile nerazdvojnima.„Nismo se previše družili, ali smo se sretali u mlađim kategorijama i na reprezentativnim kampovima. Kada je Rale bio u Efesu bilo je priče o tome da će ići na pozajmicu, ja sam tada bio u Berlinu i predložio sam da dođe. Tu smo se sprijateljili, nastavili smo druženje i sledeće godine u Ukrajini, ali je u Berlinu sezona bila sjajna, na svaki način, prijao nam je duh Berlina“, rekao je Dragićević.Raduljica nije imao sreće pri izboru prvog inostranog tima, turski Efes nije mogao da sačeka njegovo prilagođavanja i odlučio je da ga pošalje na pozajmicu – kod Tadije.„Važno je da imaš nekoga ovako dobrog iz Srbije pored sebe, ako neko nije dobra ličnost, to je opterećenje. Te dve sezone su mi bile najlepše, Berlin je prelep, u Marijupolju je bilo tako da niko u košarkaškom svetu ne bi poželeo da ode tamo, ali je nama bilo odlično jer smo napravili sebi da nam bude odlično“, rekao je Raduljica. Dragićević je imao udela i u tom transferu Raduljice.„U septembru nisam imao klub, Tadija me je pozvao, verovatno se neko povredilo, ja sam mu pao na pamet i pozvao me je. Bez obzira na to što smo drugovi i kumovi, on je igrač sa kojim sam najviše voleo da igram. Nesebičan je, ja ne volim sebične igrače, može da ubaci 30 poena i da tebi namesti...“, kaže Raduljica.Na to se nadovezao Dragićević:„Komunikacija u igri nam je bila sjajna, meni su čuvari često izlazili na šut, koristio sam prodor zbog toga, ali nikada ne izbacujem loptu bekovima, gledam da dam centru... Rekao samu samo da me prati i da će imati desetak, 12 poena sigurno“.Selidba iz Berlina u Marijupolj nije bila očekivana, ali se za srpski tandem ispostavila kao pun pogodak.„Nije to neki grad za život, ali je bilo dobro, imali smo gotovo NBA sistem, igrali smo 115 utakmica, sa prijateljskim, nenormalan ritam...“, kaže Dragićević. „Znači mnogo kada imaš nekog takvog svog kada dođeš u drugi grad, treba da se snađeš, pa ti ne ide, ali šta god da se desi znaš da imaš ovakvog druga, prijatelja, brata, da ti pomogne i da te pogura“, dodao je Raduljica.Košarka je Miljanovim sagovornicima strast i posao, ali uz to pokušavaju da pronađu druge stvari za zanimaciju, ne bi li obogatili svoje živote. Baš kod te sfere Dragićević i Raduljica su se „našli“.„Ja nisam toliko opterećen košarkom, na sreću, da sam bio možda ne bih bio ono što sam sada. Ali, košarku živimo, ceo život je protkan njome, razgovara se i o košarci kada sednemo na kafu, ručak, kako ćemo, šta ćemo, uglavnom kroz šalu, ali je to i dalje prisutno“, kaže Raduljica.Sjajni centar je već godinama u Kini gde briljira i ne obazire se na komentare da je ta liga „slaba“.„Oni napreduju velikim koracima, vidi se razlika, nije isto kao 2014. godine akda sam prvi put otišao. Govorili su mi ljudi da sam lud što idem tamo, voleo bih da probaju to, kada bi mogli, da igraju u takvim uslovima i na takav način. Jako grubo se igra, ove godine sam bio jedini stranac u ekipi i možeš da zamisliš kakve taktike prave... Dva igrača te čuvaju, ni malo te ne maze... Ja ne obraćam pažnju na komentare, meni je drago i ponosan sam na sebe kada izguram dobro sezonu i napravim brojke kojima pokazujem da mogu da pobedim sebe. Kada sam išao bilo je kao da idem na Mars, kao da nemamo internet i da ne vidimo, pravimo se blesavi...“, kaže Raduljica.Iz daleke zemlje nosi velika iskustva.„Mene je Kina mnogo naučila, ja volim da mislim da sam avanturista, u pravom smislu te reči, infiltrirao sam se među njih, ali se ponašam kao što bih se ponašao u svakom drugom timu, bez obzira na barijere u komunikaciji. Stvarno mislim da ako si bar malo otvoren da možeš da se snađeš bilo gde na svetu“.Tadija je na korak od završetka karijere, nameravao je da zaigra još koju godinu u Italiji, ali je pandemija virusa korona sprečila njegov povratak u Bijelu, ekipu u kojoj je nastupao i gde je ostavio veliki trag.Ipak, on potvrđuje reči svog kuma u vezi sa „snalaženjem“ i vraća priču na Marijupolj.„Kad smo pregurali to, možemo sve... Život i sport ti nude nešto što bi teško dobio, eto, na primer, kada bih otišao U Marijupolj i šta smo sve prošli tamo... To je tamo Gotam siti, grad teške metalurgije, korona je ništa za to“, rekao je Dragićević uz osmeh, a Raduljica se nadovezao:Ceo razgovor pogledajte u video prilogu, gde vas čekaju mnoge anegdote iz života i karijera dvojice sjajnih košarkaša, velikih prijatelja i kumova.► Partizan je, nekako, preživeo!► „Ludi Srbin“ je pokušao da vam kaže...► Teodosić vratio sat unazad – i to raduje Kokoškova
https://lat.sputnikportal.rs/20210602/nikola-jokic-igra-sah-ponovo-video-1125503311.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
košarka, sport
Kumovi prepuni anegdota: Kako „preživeti“ Marijupolj i da li je Kina – „Mars“? /video/
22:05 04.06.2021 (Osveženo: 22:57 04.06.2021) Čest je slučaj da sportisti svoje druženje krunišu kumstvom, ali je priča Tadije Dragićevića, nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde i Miroslava Raduljice, bivšeg igrača FMP i Partizana, drugačija od ostalih, a o tome su govorili gostujući u emisiji Sputnjik sport – Miljanov korner.
Znali su se od malena, uglavnom su se nalazili na suprotnim stranama terena, ali su ih okolnosti spojile i učinile nerazdvojnima.
„Nismo se previše družili, ali smo se sretali u mlađim kategorijama i na reprezentativnim kampovima. Kada je Rale bio u Efesu bilo je priče o tome da će ići na pozajmicu, ja sam tada bio u Berlinu i predložio sam da dođe. Tu smo se sprijateljili, nastavili smo druženje i sledeće godine u Ukrajini, ali je u Berlinu sezona bila sjajna, na svaki način, prijao nam je duh Berlina“, rekao je Dragićević.
Raduljica nije imao sreće pri izboru prvog inostranog tima, turski Efes nije mogao da sačeka njegovo prilagođavanja i odlučio je da ga pošalje na pozajmicu – kod Tadije.
„Važno je da imaš nekoga ovako dobrog iz Srbije pored sebe, ako neko nije dobra ličnost, to je opterećenje. Te dve sezone su mi bile najlepše, Berlin je prelep, u Marijupolju je bilo tako da niko u košarkaškom svetu ne bi poželeo da ode tamo, ali je nama bilo odlično jer smo napravili sebi da nam bude odlično“, rekao je Raduljica.
Dragićević je imao udela i u tom transferu Raduljice.
„U septembru nisam imao klub, Tadija me je pozvao, verovatno se neko povredilo, ja sam mu pao na pamet i pozvao me je. Bez obzira na to što smo drugovi i kumovi, on je igrač sa kojim sam najviše voleo da igram. Nesebičan je, ja ne volim sebične igrače, može da ubaci 30 poena i da tebi namesti...“, kaže Raduljica.
Na to se nadovezao Dragićević:
„Komunikacija u igri nam je bila sjajna, meni su čuvari često izlazili na šut, koristio sam prodor zbog toga, ali nikada ne izbacujem loptu bekovima, gledam da dam centru... Rekao samu samo da me prati i da će imati desetak, 12 poena sigurno“.
Selidba iz Berlina u Marijupolj nije bila očekivana, ali se za srpski tandem ispostavila kao pun pogodak.
„Nije to neki grad za život, ali je bilo dobro, imali smo gotovo NBA sistem, igrali smo 115 utakmica, sa prijateljskim, nenormalan ritam...“, kaže Dragićević.
„Znači mnogo kada imaš nekog takvog svog kada dođeš u drugi grad, treba da se snađeš, pa ti ne ide, ali šta god da se desi znaš da imaš ovakvog druga, prijatelja, brata, da ti pomogne i da te pogura“, dodao je Raduljica.
Košarka je Miljanovim sagovornicima strast i posao, ali uz to pokušavaju da pronađu druge stvari za zanimaciju, ne bi li obogatili svoje živote. Baš kod te sfere Dragićević i Raduljica su se „našli“.
„Ja nisam toliko opterećen košarkom, na sreću, da sam bio možda ne bih bio ono što sam sada. Ali, košarku živimo, ceo život je protkan njome, razgovara se i o košarci kada sednemo na kafu, ručak, kako ćemo, šta ćemo, uglavnom kroz šalu, ali je to i dalje prisutno“, kaže Raduljica.
Sjajni centar je već godinama u Kini gde briljira i ne obazire se na komentare da je ta liga „slaba“.
„Oni napreduju velikim koracima, vidi se razlika, nije isto kao 2014. godine akda sam prvi put otišao. Govorili su mi ljudi da sam lud što idem tamo, voleo bih da probaju to, kada bi mogli, da igraju u takvim uslovima i na takav način. Jako grubo se igra, ove godine sam bio jedini stranac u ekipi i možeš da zamisliš kakve taktike prave... Dva igrača te čuvaju, ni malo te ne maze... Ja ne obraćam pažnju na komentare, meni je drago i ponosan sam na sebe kada izguram dobro sezonu i napravim brojke kojima pokazujem da mogu da pobedim sebe. Kada sam išao bilo je kao da idem na Mars, kao da nemamo internet i da ne vidimo, pravimo se blesavi...“, kaže Raduljica.
Iz daleke zemlje nosi velika iskustva.
„Mene je Kina mnogo naučila, ja volim da mislim da sam avanturista, u pravom smislu te reči, infiltrirao sam se među njih, ali se ponašam kao što bih se ponašao u svakom drugom timu, bez obzira na barijere u komunikaciji. Stvarno mislim da ako si bar malo otvoren da možeš da se snađeš bilo gde na svetu“.
Tadija je na korak od završetka karijere, nameravao je da zaigra još koju godinu u Italiji, ali je pandemija virusa korona sprečila njegov povratak u Bijelu, ekipu u kojoj je nastupao i gde je ostavio veliki trag.
Ipak, on potvrđuje reči svog kuma u vezi sa „snalaženjem“ i vraća priču na Marijupolj.
„Kad smo pregurali to, možemo sve... Život i sport ti nude nešto što bi teško dobio, eto, na primer, kada bih otišao U Marijupolj i šta smo sve prošli tamo... To je tamo Gotam siti, grad teške metalurgije, korona je ništa za to“, rekao je Dragićević uz osmeh, a Raduljica se nadovezao:
„Čik da vidim da neko ode kao turista u Marijupolj...“
Ceo razgovor pogledajte u video prilogu, gde vas čekaju mnoge anegdote iz života i karijera dvojice sjajnih košarkaša, velikih prijatelja i kumova.
