Novi manevar bez statusa Kosova: Šta se krije iza prvog non-pejpera koji je potvrđen u Briselu
17:00 03.06.2021 (Osveženo: 08:39 10.12.2022)
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Prvi non pejper koji je zvanično potvrđen, a koji su Briselu poslale zemlje Višegradske grupe i Austrija je politički manevar ovih zemalja kako bi stvorile kontratežu drugim zemljama tokom diskusija o budućnosti EU i pokušale da ojačaju svoj blok – uz pomoć Zapadnog Balkana.
Domet ovog manevra je ipak, po oceni sagovornika Sputnjika, upitan, s obzirom na malu političku težinu zemalja regiona kada je reč o budućnosti Unije.
Non pejperom, čije je postojanje potvrdio mađarski evroposlanik Andor Deli, od Brisela se traži učešće zemalja Zapadnog Balkana u raspravama o budućnosti EU. Ovo je prvi dokument takve vrste, u moru sličnih dokumenata koji je zvanično potvrđen. U njemu se, međutim, ne pominju stvari koje su bile predmet drugih non pejpera, kao što je kosovskometohijsko pitanje ili promena granica na Balkanu.
Višegradska grupa političkim manevrom želi da ojača svoj blok
Prema rečima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, radi se o političkom manevru država članica Višegradske grupe (Češke, Poljske, Mađarske i Slovačke) i Austrije kako bi u diskusijama o budućnosti EU stvorile kontratežu zemljama koje im stoje u opoziciji.
„Oni su procenili da su zemlje Zapadnog Balkana, koje se nalaze u različitim fazama procesa pridruživanja, bliske po stavovima i pogledima na razvoj društva, političkim i ekonomskim. Države Višegradske grupe doživljavaju zemlje Zapadnog Balkana kao nekoga koga bi volele da vide kao članice EU, jer bi tako njihov blok bio jači“, kaže Gajić.
Stoga ovaj non pejper, dodaje on, ne izražava toliko želju da se države Zapadnog Balkana uključe u rasprave o budućnosti EU, koliko želju za jačanjem bloka koji čini Višegradska grupa - uključivanjem našeg regiona u diskusije o budućnosti EU, Višegradska grupa i Austrija smatraju da će biti ojačana težina njihove reči.
Razloge da članice Višegradske grupe i Austrija predlože uključivanje država Zapadnog Balkana u rasprave o budućnosti EU profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović vidi u tome što je tim zemljama važno da Zapadni Balkan bude dodatno vezan za klub kojima one pripadaju.
„Zbog toga oni insistiraju na ubrzavanju ovog, prilično dugog i neizvesnog procesa kada je u pitanju Zapadni Balkan. Ovo je neka vrsta kontinuiteta jasnog opredeljenja ovih zemalja da je bitno ubrzati evropski put svih šest aktera na Zapadnom Balkanu“, objašnjava Đukanović.
Sa druge strane, budući da je proces proširenja EU na Zapadni Balkan u zastoju, na ovaj način zemlje regiona ne bi bile isključene iz procesa kao što je Konferencija o budućnosti EU (CoFoE). Ovaj forum, koji bi trebalo da traje dve godine, a koji je započeo u maju i jedini je koji je Deli eksplicitno pomenuo, nastao je usled sve većeg evroskepticizma građana EU sa ciljem da i oni budu uključeni u raspravu. Unija do sada nije razmatrala učešće zemalja Zapadnog Balkana na konferenciji.
Mala politička težina i Zapadnog Balkana, i Višegradske grupe
Ono što je problem jeste jako mala politička težina i uticaj i zemalja Zapadnog Balkana kada se govori o budućnosti unije, ali i mala politička težina zemalja Višegradske grupe, kažu sagovornici Sputnjika.
„Mislim da je težina zemalja Zapadnog Balkana vrlo mala. Suštinski, nevezano za ovu inicijativu, ona je geopolitička, gledano na uticaje velikih sila na prostor jugoistočne Evrope. Ali, što se tiče EU, integracija i učešća u diskusijama o budućnosti EU, mislim da je ona veoma mala“, konstatuje Gajić.
Non pejperom Višegradske grupe i Austrije simbolički se naglašava da je i Balkan deo Evrope i da, barem kroz formalno učešće na Konferenciji o budućnosti EU može da da svoj doprinos, ističe Đukanović.
„No, mora se biti realan i videti da sama politička težina Višegradske četvorke unutar EU, pa i inicijative koje pokreće, retko imaju neku značajniju političku snagu“, naglašava Đukanović.
Politička težina Višegradske grupe unutar EU vidi se i po tome što se samo Austrija pridružila njihovoj inicijativi, kaže Gajić.
„Većina zemalja EU ne gleda blagonaklono na brzo pristupanje država Zapadnog Balkana. Naravno one načelno jesu za pristupanje, ali suštinski, zbog svojih građana koji problematično gledaju na teme poput proširenja ili migranata, tu agendu ne stavljaju na vrh, nego na dno svojih prioriteta. Zapravo, izbegavaju da ih spominju u izbornim godinama. Tako da ne verujem da će neka od zemalja koji su motori EU, Nemačka koja ima izbore u septembru ili Francuska koja ima predsedničke izbore sledeće godine, izaći sa nepopularnom tezom ubrzanog uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u EU“, smatra Gajić.
IPA fondovi – utešna nagrada
Da se u skorijoj budućnosti neće dogoditi pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Uniji pokazuje, prema Gajićevim rečima, i sredstva koja Brisel odvaja za ovaj region. Evropski parlament i Savet EU, glasi vest, postigli su politički dogovor o novom Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA 3), sa ukupnim budžetom od 14,162 milijarde evra za Zapadni Balkan i Tursku, za period 2021-2027. godina.
Kada se pomoć podeli po godinama i državama, pokazuje da je veoma mala, ocenjuje Gajić. Posmatrano iz perspektive dodeljenih sredstava, inicijativa Višegradske grupe je manevar da, u trenutku kada je priča o pristupanju Uniji neizvesna i kada su fondovi umanjeni, zemlje Zapadnog Balkana barem na neki način budu uključene u političke procese u Uniji.
Za Đukanovića pomoć od 14 milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku je pokušaj davanja utešne nagrade kao kompenzacije za značajnije vezivanje za Uniju, pa i za samo punopravno članstvo.
„Mislim da je to zapravo suština u ovom trenutku – mi smo percipirani kao regija u koju će EU da ulaže i tražiće da postoji neka vrsta interne stabilnosti, ali od suštinskog približavanja Uniji, nažalost, neće biti ništa u narednom periodu“, zaključuje on.
