https://lat.sputnikportal.rs/20210530/litvanija-uvesti-sankcije-kompanijama-koje-ucestvuju-u-izgradnji-beloruske-nuklearke-1125486424.html
Litvanija: Uvesti sankcije kompanijama koje učestvuju u izgradnji beloruske nuklearke
Litvanija: Uvesti sankcije kompanijama koje učestvuju u izgradnji beloruske nuklearke
Sputnik Srbija
Litvanska premijerka Ingrida Šimonite pozvala je Evropsku uniju da razmotri mogućnost uvođenja sankcija kompanijama koje učestuju u izgradnji beloruske nuklearne... 30.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-30T16:06+0200
2021-05-30T16:06+0200
2022-09-29T13:54+0200
svet
vesti
belorusija
nuklearna elektrana
sankcije
litvanija
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1e/1125486395_0:69:3078:1809_1920x0_80_0_0_7e17c7d4ca9dfc2c2a3360b075379fcb.jpg
Premijerka je u intervjuu za britanski list „Fajnenšel tajms“ izjavila da bi Evropska unija trebalo da prouči „sve vrste sankcija“ protiv beloruskih vlasti, uključujući moguće restriktivne mere za različite sektore ekonomije i ograničavanje pristupa finansijskim tržištima, kao i učesnike u izgradnji beloruske nuklearke.Šimonite tvrdi da je vanredno sletanje aviona irske avio-kompanije „Rajan er“ u kome se nalazio novinar Roman Protasevič na aerodromu u Minsku predstavljao primer „potpunog suzbijanja svih sloboda koje cene zemlje EU“.Komentarišući odluku američkih vlasti da ne uvedu sankcije kompaniji „Nord strim 2 AG“, operatoru gasovoda „Severni tok 2“, litvanska političarka je upozorila Vašington i Berlin da zbog ekonomskih interesa zemlje ne bi trebalo da „zatvaraju oči pred neprijatnim stvarima“.Izgradnja nuklearne elektrane u Belorusiji odvija se prema standardnom ruskom projektu nove generacije „tri plus“ AES-2006. Elektrana „BelAES“ će se sastojati od dve energetske jedinice snage 1.200 megavata. Generalni izvođač radova je „Atomstrojeksport“ (deo „Rosatoma“). Puštanje u rad prvog bloka NE planirano je u junu, a drugog – 2022. godine.Incident sa prinudnim sletanjem u MinskAvion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210524/obustava-letova-iznad-belorusije--evropski-pucanj-sebi-u-nogu-1125438055.html
belorusija
litvanija
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, vesti, belorusija, nuklearna elektrana, sankcije, litvanija, evropa
svet, vesti, belorusija, nuklearna elektrana, sankcije, litvanija, evropa
Litvanija: Uvesti sankcije kompanijama koje učestvuju u izgradnji beloruske nuklearke
16:06 30.05.2021 (Osveženo: 13:54 29.09.2022) Litvanska premijerka Ingrida Šimonite pozvala je Evropsku uniju da razmotri mogućnost uvođenja sankcija kompanijama koje učestuju u izgradnji beloruske nuklearne elektrane.
Premijerka je u intervjuu za britanski list „Fajnenšel tajms“ izjavila da bi Evropska unija trebalo da prouči „sve vrste sankcija“ protiv beloruskih vlasti, uključujući moguće restriktivne mere za različite sektore ekonomije i ograničavanje pristupa finansijskim tržištima, kao i učesnike u izgradnji beloruske nuklearke.
Šimonite tvrdi da je vanredno sletanje aviona irske avio-kompanije „Rajan er“ u kome se nalazio novinar Roman Protasevič na aerodromu u Minsku predstavljao primer „potpunog suzbijanja svih sloboda koje cene zemlje EU“.
Komentarišući odluku američkih vlasti da
ne uvedu sankcije kompaniji „Nord strim 2 AG“, operatoru gasovoda „Severni tok 2“, litvanska političarka je upozorila Vašington i Berlin da zbog ekonomskih interesa zemlje ne bi trebalo da „zatvaraju oči pred neprijatnim stvarima“.
Izgradnja nuklearne elektrane u Belorusiji odvija se prema standardnom ruskom projektu nove generacije „tri plus“ AES-2006. Elektrana „BelAES“ će se sastojati od dve energetske jedinice snage 1.200 megavata. Generalni izvođač radova je „Atomstrojeksport“ (deo „Rosatoma“). Puštanje u rad prvog bloka NE planirano je u junu, a drugog – 2022. godine.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus,
prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.
Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je
osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra
ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je
priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na
spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za
„organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se
praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
