https://lat.sputnikportal.rs/20210530/geopolitika-eu-brdo-brioni-kamioni-i-avioni-video-1125487413.html
Geopolitika EU: Brdo, Brioni, kamioni i avioni /video/
Geopolitika EU: Brdo, Brioni, kamioni i avioni /video/
Sputnik Srbija
Nije katastrofa, ali nema ni razloga za zadovoljstvo. Dometi gromoglasno najavljivanog samita u formatu Brdo-Brioni više su nego skromni. Čak ni kratkoročnih... 30.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-30T22:30+0200
2021-05-30T22:30+0200
2021-08-03T15:07+0200
vesti
analize i mišljenja
multimedija
video
evropska unija (eu)
brdo-brioni
samit
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/serbian-latin/1125487413.jpg?1627996067
Na ovakav zaključak ne navodi izbacivanje „nepromenljivosti granica“ iz završnog saopštenja, mada je to privuklo najveću pažnju. Predložena verzija sa spornom formulacijom jeste pokušaj Boruta Pahora da se „opere“ od „slovenačkog non-pejpera“. I ovako mu je to uspelo: on je predložio, pokazao da nema veze sa „Janšinim predlozima“, a sad što je to Aleksandar Vučić odbio, šta da se radi.Da se „klizi ka neuspehu“, nagovestio je nedolazak Emanuela Makrona. Pre dve godine sa „zapadnobalkanskim liderima“ bili su Andžej Duda i Federika Mogerini, pre tri Donald Tusk i Bojko Borisov, prisustvovali su ranije i Oland i Merkelova.Makron dao prednost AfriciIzmeđu skupa u Parizu posvećenog pandemiji u Africi i sastanka na Brdu kod Kranja, predsednik Francuske dao je prednost prvom. Simbolički, ovaj gest pokazuje šta su prioriteti ne samo za Francusku, već EU u celini.Takođe, „atmosfera“ bejaše loša. „Troglavo“ B — H Predsedništvo koristi ovakve događaje samo i isključivo za „eksportovanje sopstvenih razmirica“; Milo Đukanović i Iljir Meta su u „procesu razvlašćivanja“, samim tim više ne predstavljaju relevantne sagovornike za dogovore o „strateškim vizijama“; Vjosa Osmani se fokusirala na priču o „genocidu“, pokazujući da se obraća isključivo domaćoj, albanskoj javnosti, što po pravilu — nikoga drugoga osim nje preterano i ne treba da zanima.Jedna rečenica plus-minusAleksandar Vučić je unapred označen za „partibrejkera“, svratio je usput, na putu za Prag i bukvalno zbog izbacivanja „jedne rečenice“; Stevo Pendarovski prisustvovao je takođe zbog jedne rečenice — one o podršci otvaranju pregovora Severne Makedonije i EU, mada potpuno svestan da mu to usled „bugarskog veta“ nikako ne može pomoći; kopredsedavajući u svojim problemima Zoran Milanović sa mislima o Plenkoviću, Pahor sa mislima o non-pejperu! Šta bi u takvim okolnostima Makron i mogao da radi?Kakva je bila atmosfera, takvi su i zaključci. Protokolarno pozdravljanje investicionog plana EU i oslanjanje na izraubovane fraze o evropskoj budućnosti. Plus priča o zajedničkoj strateškoj viziji koja će biti usklađena, iako se ne može bez problema uskladiti nijedno završno saopštenje.Uz dodatak pasusa koji naposletku ukazuje da se više radi o željama, a manje o realnom sagledavanju stanja: „Proširenje EU na Zapadni Balkan jeste novi politički, bezbednosni i ekonomski interes EU, geopolitička nužnost i veliki politički preduslov za stabilnu, prosperitetnu i održivu budućnost Evrope.“ Ključna formulacija ovde je „geopolitička nužnost“.Posmatrajući kartu današnje Evrope, može se konstatovati kako uključivanje Balkana jeste u velikoj meri „geografska nužnost“. Prirodno-geografski faktori su zadata vrednost, a između Bugarske na istoku i Grčke na jugu ostao je „nepokriven prostor“.EU bez geopolitikeMeđutim, ovaj prostor je ostao „nepokriven“ upravo zbog toga što EU nema sopstvenu geopolitiku. Prvi razlog toga je metodologija rada. Članice su zadržale ekskluzivno pravo formulisanja geopolitičkih prioriteta, koje potom pokušavaju da uklope u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, kao i razna sektorska rešenja.Za Sloveniju i Hrvatsku najvažnije geopolitičko pitanje ostaje balkansko, ali, realno — koga to interesuje u Skandinaviji? Za Poljake i baltičke države najvažnije pitanje je rusko, odnosno u tekućem razvoju situacije — stanje u Ukrajini i Belorusiji, ali, realno, koga to interesuje u Portugaliji, Grčkoj i Irskoj?Španci su, razumljivo, u dugom vremenskom kontinuitetu posvećeni mediteranskom vektoru u najširem smislu te odrednice, ali, opet realno, kada je to izazivalo veću pažnju u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji?Danas se može govoriti o nemačkoj, francuskoj, italijanskoj geopolitici, ali ne i o jasnoj, sistemski zaokruženoj, dugoročno orijentisanoj geopolitici EU. Da je drugačije, balkanski prostor odavno ne bi bio u kategoriji „nepokrivenog“.Faktor AmerikeDrugi, mnogo važniji razlog jeste „američki činilac“. Evropska integracija je stvarana i kao geopolitički projekat, ali ne evropski, već — američki. Otuda i NATO, uz američke vojne baze na evropskom tlu. Zapadnoevropski prostor je predstavljao „kontinentalnu branu“ izbijanju sovjetskog uticaja na severnoatlantsku obalu, usled čega su SAD imale potrebu da iniciraju i podrže „ukrupnjavanje“ i „funkcionalno povezivanje“.I potonje širenje EU ka istoku usledilo je nakon širenja NATO-a, prateći tako američki plan o približavanju granicama Rusije. Od Nikolasa Spajkmena do Zbignjeva Bžežinskog američki teoretičari su kao geopolitičku nužnost posmatrali neophodnost čvrste kontrole nad „evropskim prostorom“. Mehanizmi za takav pristup su razrađeni na više nivoa i kada god bi nekome u Briselu palo napamet da razmišlja o „geopolitičkoj samostalnosti“, usledio bi žestok odgovor. Poslednji u nizu je, recimo, reaktualizacija koncepta Međumorja, kako bi se sprečilo energetsko povezivanje Rusije i EU.Ako se na ovakav način govori o „geopolitičkim nužnostima“, onda adresa za obraćanje i dalje nije u Briselu, već u Vašingtonu.A ako se želi otvoriti rasprava o balkanskoj geopolitici, onda je to daleko kompleksnija stvar, ne tiče se samo američkih projekcija. Deo istorijskog nasleđa su i složeni međusobni odnosi unutar regiona, a deo budućih aspiracija nekoliko velikih i regionalnih sila suprotstavljeno je (evro)atlantističkoj koncepciji. Zato je za balkanske države pre svega u interesu da se uspostavi održiv i konstruktivan balans uticaja eksternih faktora, uz pokušaje traženja „internih rešenja“ koja će u određenoj meri osigurati zadovoljavanje interesa suprotstavljenih strana, što može, ali i ne mora imati veze sa evrointegracijama.Takav okvir moguće je definisati i mimo EU ili uz učešće EU kao jednog od eksternih elemenata. Sve su prilike, u poslu traženju rešenja i pokušajima oblikovanja takvog okvira format Brdo-Brioni neće pomoći. Uostalom, on je i uspostavljen sa drugim razlogom.Pročitajte još:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
vesti, analize i mišljenja, multimedija, video, evropska unija (eu), brdo-brioni, samit, emisija „prorok“
vesti, analize i mišljenja, multimedija, video, evropska unija (eu), brdo-brioni, samit, emisija „prorok“
Geopolitika EU: Brdo, Brioni, kamioni i avioni /video/
22:30 30.05.2021 (Osveženo: 15:07 03.08.2021) Nije katastrofa, ali nema ni razloga za zadovoljstvo. Dometi gromoglasno najavljivanog samita u formatu Brdo-Brioni više su nego skromni. Čak ni kratkoročnih efekata najverovatnije neće biti.
Na ovakav zaključak ne navodi izbacivanje „nepromenljivosti granica“ iz završnog saopštenja, mada je to privuklo najveću pažnju. Predložena verzija sa spornom formulacijom jeste pokušaj Boruta Pahora da se „opere“ od „slovenačkog non-pejpera“. I ovako mu je to uspelo: on je predložio, pokazao da nema veze sa „Janšinim predlozima“, a sad što je to Aleksandar Vučić odbio, šta da se radi.
Da se „klizi ka neuspehu“, nagovestio je nedolazak Emanuela Makrona. Pre dve godine sa „zapadnobalkanskim liderima“ bili su Andžej Duda i Federika Mogerini, pre tri Donald Tusk i Bojko Borisov, prisustvovali su ranije i Oland i Merkelova.
Makron dao prednost Africi
Između skupa u Parizu posvećenog pandemiji u Africi i sastanka na Brdu kod Kranja, predsednik Francuske dao je prednost prvom. Simbolički, ovaj gest pokazuje šta su prioriteti ne samo za Francusku, već EU u celini.
Takođe, „atmosfera“ bejaše loša. „Troglavo“ B — H Predsedništvo koristi ovakve događaje samo i isključivo za „eksportovanje sopstvenih razmirica“; Milo Đukanović i Iljir Meta su u „procesu razvlašćivanja“, samim tim više ne predstavljaju relevantne sagovornike za dogovore o „strateškim vizijama“; Vjosa Osmani se fokusirala na priču o „genocidu“, pokazujući da se obraća isključivo domaćoj, albanskoj javnosti, što po pravilu — nikoga drugoga osim nje preterano i ne treba da zanima.
Jedna rečenica plus-minus
Aleksandar Vučić je unapred označen za „partibrejkera“, svratio je usput, na putu za Prag i bukvalno zbog izbacivanja „jedne rečenice“; Stevo Pendarovski prisustvovao je takođe zbog jedne rečenice — one o podršci otvaranju pregovora Severne Makedonije i EU, mada potpuno svestan da mu to usled „bugarskog veta“ nikako ne može pomoći; kopredsedavajući u svojim problemima Zoran Milanović sa mislima o Plenkoviću, Pahor sa mislima o non-pejperu! Šta bi u takvim okolnostima Makron i mogao da radi?
Kakva je bila atmosfera, takvi su i zaključci. Protokolarno pozdravljanje investicionog plana EU i oslanjanje na izraubovane fraze o evropskoj budućnosti. Plus priča o zajedničkoj strateškoj viziji koja će biti usklađena, iako se ne može bez problema uskladiti nijedno završno saopštenje.
Uz dodatak pasusa koji naposletku ukazuje da se više radi o željama, a manje o realnom sagledavanju stanja: „Proširenje EU na Zapadni Balkan jeste novi politički, bezbednosni i ekonomski interes EU, geopolitička nužnost i veliki politički preduslov za stabilnu, prosperitetnu i održivu budućnost Evrope.“ Ključna formulacija ovde je „geopolitička nužnost“.
Posmatrajući kartu današnje Evrope, može se konstatovati kako uključivanje Balkana jeste u velikoj meri „geografska nužnost“. Prirodno-geografski faktori su zadata vrednost, a između Bugarske na istoku i Grčke na jugu ostao je „nepokriven prostor“.
Međutim, ovaj prostor je ostao „nepokriven“ upravo zbog toga što EU nema sopstvenu geopolitiku. Prvi razlog toga je metodologija rada. Članice su zadržale ekskluzivno pravo formulisanja geopolitičkih prioriteta, koje potom pokušavaju da uklope u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, kao i razna sektorska rešenja.
Za Sloveniju i Hrvatsku najvažnije geopolitičko pitanje ostaje balkansko, ali, realno — koga to interesuje u Skandinaviji? Za Poljake i baltičke države najvažnije pitanje je rusko, odnosno u tekućem razvoju situacije — stanje u Ukrajini i Belorusiji, ali, realno, koga to interesuje u Portugaliji, Grčkoj i Irskoj?
Španci su, razumljivo, u dugom vremenskom kontinuitetu posvećeni mediteranskom vektoru u najširem smislu te odrednice, ali, opet realno, kada je to izazivalo veću pažnju u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji?
Danas se može govoriti o nemačkoj, francuskoj, italijanskoj geopolitici, ali ne i o jasnoj, sistemski zaokruženoj, dugoročno orijentisanoj geopolitici EU. Da je drugačije, balkanski prostor odavno ne bi bio u kategoriji „nepokrivenog“.
Drugi, mnogo važniji razlog jeste „američki činilac“. Evropska integracija je stvarana i kao geopolitički projekat, ali ne evropski, već — američki. Otuda i NATO, uz američke vojne baze na evropskom tlu. Zapadnoevropski prostor je predstavljao „kontinentalnu branu“ izbijanju sovjetskog uticaja na severnoatlantsku obalu, usled čega su SAD imale potrebu da iniciraju i podrže „ukrupnjavanje“ i „funkcionalno povezivanje“.
I potonje širenje EU ka istoku usledilo je nakon širenja NATO-a, prateći tako američki plan o približavanju granicama Rusije. Od Nikolasa Spajkmena do Zbignjeva Bžežinskog američki teoretičari su kao geopolitičku nužnost posmatrali neophodnost čvrste kontrole nad „evropskim prostorom“. Mehanizmi za takav pristup su razrađeni na više nivoa i kada god bi nekome u Briselu palo napamet da razmišlja o „geopolitičkoj samostalnosti“, usledio bi žestok odgovor. Poslednji u nizu je, recimo, reaktualizacija koncepta Međumorja, kako bi se sprečilo energetsko povezivanje Rusije i EU.
Ako se na ovakav način govori o „geopolitičkim nužnostima“, onda adresa za obraćanje i dalje nije u Briselu, već u Vašingtonu.
A ako se želi otvoriti rasprava o balkanskoj geopolitici, onda je to daleko kompleksnija stvar, ne tiče se samo američkih projekcija. Deo istorijskog nasleđa su i složeni međusobni odnosi unutar regiona, a deo budućih aspiracija nekoliko velikih i regionalnih sila suprotstavljeno je (evro)atlantističkoj koncepciji. Zato je za balkanske države pre svega u interesu da se uspostavi održiv i konstruktivan balans uticaja eksternih faktora, uz pokušaje traženja „internih rešenja“ koja će u određenoj meri osigurati zadovoljavanje interesa suprotstavljenih strana, što može, ali i ne mora imati veze sa evrointegracijama.
Takav okvir moguće je definisati i mimo EU ili uz učešće EU kao jednog od eksternih elemenata. Sve su prilike, u poslu traženju rešenja i pokušajima oblikovanja takvog okvira format Brdo-Brioni neće pomoći. Uostalom, on je i uspostavljen sa drugim razlogom.
