https://lat.sputnikportal.rs/20210528/zaharova-kritika-medjunarodnih-organizacija-minsku-treba-da-se-uputi-kijevu-1125473041.html
Zaharova: Kritika međunarodnih organizacija Minsku treba da se uputi Kijevu
Zaharova: Kritika međunarodnih organizacija Minsku treba da se uputi Kijevu
Sputnik Srbija
Međunarodne organizacije zatvaraju oči pred kršenjem prava novinara u Ukrajini i prisustva Romana Protaseviča u redovima bataljona „Azov“, protiv čijih boraca je... 28.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-28T19:37+0200
2021-05-28T19:37+0200
2021-05-28T19:25+0200
rusija
svet
vesti
marija zaharova
belorusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1c/1125473011_0:0:3349:1884_1920x0_80_0_0_fd6969cccfcabb93418ad1374b91e5d7.jpg
„Stiče se utisak da je sve što je trebalo da se kaže ukrajinskim vlastima u vezi sa divljom situacijom oko slobode govora u ovoj zemlji upućeno Minsku. Međunarodne organizacije kao što je UNESKO, Savet Evrope, OEBS, kao i strukture za ljudska prava ne ispunjavaju svoje direktne obaveze u ovoj oblasti, preusmeravajući energiju i napore na probleme koji nisu u njihovoj nadležnosti. Predstavnici ovih struktura su se zajedno i na sav glas zabrinuli za sletanje aviona u Minsku i hapšenje građanina Republike Belorusije, za kojim je beloruska strana raspisala poternicu“, istakla je Zaharova.Izgleda da su sa stanovišta međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava to beznačajne sitnice kada stradaju nedužni, prokomentarisala je ona.Istovremeno, zapadne organizacije „praktično u potpunosti ignorišu stvarna, najgrublja i sistematska kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o gaženju slobode govora i progonu novinara sa pretnjom po njihove živote“.Ona je nazvala katastrofalnom situaciju u Ukrajini, u kojoj se nastavljaju premlaćivanja i zastrašivanja novinara, njihova brojna ubistva ostaju neistražena, zatvaraju se televizijski kanali, blokira se na hiljade informativnih izvora na internetu, preduzimaju se pokušaji da se zakonski reguliše cenzura i krivično progone neistomišljenici, a postoji i diskriminatorna jezička politika.„Dolazi do apsurdne situacije. U slučajevima kada je potreban stvarni međunarodno-pravni rad, zasnovan na univerzalnim pravno obavezujućim međunarodnim dokumentima, ‘odvažni branitelji ljudskih prava’ se povlače. A u pitanjima koja nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti, šire demagogiju različite snage uticaja: od javnog progona neželjenih lica do pritiska na tok istraga i sudskih odluka“, zaključila je ona.Incident sa prinudnim sletanjem u MinskAvion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210528/ruski-diplomata--izjave-o-prisilnom-sletanju-aviona--lazne-vesti-1125471736.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210527/donbas-podigao-optuznicu-protiv-protasevica-zbog-ucesca-u-borbama-na-strani-kijeva-1125463066.html
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, svet, vesti, marija zaharova, belorusija
rusija, svet, vesti, marija zaharova, belorusija
Zaharova: Kritika međunarodnih organizacija Minsku treba da se uputi Kijevu
Međunarodne organizacije zatvaraju oči pred kršenjem prava novinara u Ukrajini i prisustva Romana Protaseviča u redovima bataljona „Azov“, protiv čijih boraca je u Rusiji pokrenut krivični postupak, pri tome iste te organizacije kritikuju Minsk zbog hapšenja Protaseviča, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
„Stiče se utisak da je sve što je trebalo da se kaže ukrajinskim vlastima u vezi sa divljom situacijom oko slobode govora u ovoj zemlji upućeno Minsku. Međunarodne organizacije kao što je UNESKO, Savet Evrope, OEBS, kao i strukture za ljudska prava ne ispunjavaju svoje direktne obaveze u ovoj oblasti, preusmeravajući energiju i napore na probleme koji nisu u njihovoj nadležnosti. Predstavnici ovih struktura su se zajedno i na sav glas zabrinuli za sletanje aviona u Minsku i hapšenje građanina Republike Belorusije, za kojim je beloruska strana raspisala poternicu“, istakla je Zaharova.
Prema njenim rečima, braneći Protaseviča, međunarodne organizacije prećutkuju činjenicu da je služio u Donbasu u redovima bataljona „Azov“.
Izgleda da su sa stanovišta međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava to beznačajne sitnice kada stradaju nedužni, prokomentarisala je ona.
Istovremeno, zapadne organizacije „praktično u potpunosti ignorišu stvarna, najgrublja i sistematska kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o gaženju slobode govora i progonu novinara sa pretnjom po njihove živote“.
Ona je nazvala katastrofalnom situaciju u Ukrajini, u kojoj se nastavljaju premlaćivanja i zastrašivanja novinara, njihova brojna ubistva ostaju neistražena, zatvaraju se televizijski kanali, blokira se na hiljade informativnih izvora na internetu, preduzimaju se pokušaji da se zakonski reguliše cenzura i krivično progone neistomišljenici, a postoji i diskriminatorna jezička politika.
„Dolazi do apsurdne situacije. U slučajevima kada je potreban stvarni međunarodno-pravni rad, zasnovan na univerzalnim pravno obavezujućim međunarodnim dokumentima, ‘odvažni branitelji ljudskih prava’ se povlače. A u pitanjima koja nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti, šire demagogiju različite snage uticaja: od javnog progona neželjenih lica do pritiska na tok istraga i sudskih odluka“, zaključila je ona.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus,
prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.
Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se
praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
