Rusija se založila za poštenu istragu IKAO-a o prinudnom sletanju aviona u Minsk
22:55 27.05.2021 (Osveženo: 01:14 26.08.2021)
© REUTERS / Christinne Muschi
Pratite nas
Rusija je na neplaniranom sastanku Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (IKAO) u vezi sa situacijom sa avionom irske aviokompanije „Rajan er“ pozvala na poštenu i transparentnu istragu nezakonitog mešanja u aktivnosti civilnog vazduhoplovstva, saopštio predstavnik Rusije u toj organizaciji Sergej Gudkov.
„Založili smo se za poštenu i transparentnu istragu čina nezakonitog mešanja u aktivnosti civilnog vazduhoplovstva od strane vazduhoplovnog i pravnog direktorata Sekretarijata IKAO“, rekao je on.
Istovremeno je naglasio da mnoge zemlje, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, smatraju da se radilo o vazduhoplovnom incidentu koji treba istražiti sa stanovišta pretnje po bezbednost leta, dok je Rusija insistirala da ovaj slučaj treba istražiti sa stanovišta Dodatka 17. Čikaške konvencije „Bezbednost. Zaštita međunarodnog civilnog vazduhoplovstva od dela nezakonitog mešanja“.
Takođe je izjavio da se beloruska strana ponašala u potpunosti u skladu sa Čikaškom konvencijom, pravilima i standardima IKAO, kako to zahtevaju smernice prilikom dobijanja pretnji o prisustvu eksplozivnih naprava u avionu.
„Ne može se govoriti o prinudnom sletanju aviona na aerodrom u Minsku, jer u radio-razmeni između posade i dispečera nema nikakvih znakova prisiljavanja posade da sleti na aerodrom u Minsku. Odluka o sletanju posada aviona donela je samostalno“, istakao je predstavnik Rusije.
Gudkov je „sa žaljenjem“ konstatovao da stav Rusije i Kine i Južne Afrike, koje su je podržale, nije uvažen.
„Stekao se utisak da su izjave Evropljana bile unapred izrežirane i da je svaka država imala svoju ulogu“, dodao je on.
U četvrtak je IKAO održala neplanirani sastanak 36 diplomatskih predstavnika u Savetu ove organizacije u vezi sa incidentom sa avionom „Rajan er“ u vazdušnom prostoru Belorusije 23. maja. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Belorusije, Irske, Litvanije, Poljske i Ukrajine.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i drćavljanka Rusije Sofija Sapega.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i drćavljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.
To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
Pročitajte još:
