„Srpski ratnik“ i „Noćni vukovi“ krstare ruskim drumovima /video, foto/
20:30 19.05.2021 (Osveženo: 21:08 19.05.2021)
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Pratite nas
Slobodan Bašić, pripadnik srpskog moto-kluba „Noćni vukovi“, krenuo je jutros iz Moskve na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999. Na put je, ističe, krenuo uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija.
On će za 10 dana preći put dug najmanje 2.700 kilometara i obići na desetine ruskih mesta i svetinja, a na određenim deonicama pridruživaće mu se i „vukovi“ iz raznih regiona Rusije. Očekuje se da će do manastira Valaam, u Republici Karelija, stići za šest dana i tu će monaškom bratstvu darivati ikonu oca Haritona, rad mladog ikonopisca Miloša Timotijevića iz Knića, a zatim ga očekuje povratak u Moskvu.
„Moguće je tu udaljenost preći mnogo brže, ali mi smo hteli da ovaj moto marš bude posvećen istorijskim vezama Srbije i Rusije. Imamo u istoriji dosta lepih primera gde su Srbi i Rusi zajedno ratovali, pomagali jedni drugima. Delimo istu veru, imamo faktički isti jezik. Ja ne govorim ruski, oni ne govore srpski, ali se savršeno dobro razumemo. Naš klub je upravo veliki zbog te panslovenske ideje koja nas spaja. ‘Noćni vukovi’ postoje u svim pravoslavnim zemljama i mi pokušavamo da kroz to naše bratstvo promovišemo sve ono što naše narode spaja, a to je, pre svega, vera“, ističe Bašić.
Osnovna ideja ovog marša, priča Bašić, jeste želja da se prenese glas o stradanju Srpske pravoslavne crkve, našeg sveštenstva i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i o njihovom junaštvu.
On napominje da otac Hariton još nije kanonizovan, ali se već smatra kosovskim novomučenikom i nada se da će se to u skorije vreme dogoditi.
„Ovo jeste nešto o čemu treba da se čuje i to ne samo zato što je to hrabri podvig jednog srpskog monaha, koji nije hteo da se odrekne krsta. Kad su ga zarobili Albanci su tražili da skine krst i mantiju... Znao je da će ga ubiti. Rekli su mu: „Nećeš da skineš krst, sad ćeš da umreš najstrašnijom smrću“. Onda su ga boli bajonetima, slomili su mu obe ruke, noge, kičmu, izvadili nožem srce, pa su ga zaklali i tako zaklanom mu odsekli kosu i bradu, pokušavajući da ga tako mrtvog ponize. Na kraju su mu odsekli i glavu. Glava nikada nije pronađena, a telo je pronađeno nekoliko dana kasnije. U principu, čitava forenzika je urađena na osnovu njegove monaške odeće i džempera koji je nosio ispod mantije“, priča Bašić za Sputnjik.
Njegovo obezglavljeno telo danas počiva u manastiru Crna Reka, gde je bio i zamonašen.
Noćni vukovi kreću na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999.
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Zbog toga je prvobitna Bašićeva ideja bila da srpski „Noćni vukovi“ voze od Crne reke do ruskog Valaama, ali je zbog epidemiološke situacije i nemogućnosti da prođu kroz evropske zemlje, došlo do promene plana, pa je on sam avionom stigao u Moskvu.
„Otac Hariton je postao simbol stradanja našeg naroda na KiM, pa smo ovaj put smo simbolično započeli posetom njegovom grobu. Ikona koju nosimo u Valaam je osveštana u manastiru Crna reka“, dodaje Bašić.
Svog „harlija“ je ostavio u Srbiji, a ruski „Noćni vukovi“ su mu obezbedili sve što je potrebno za ovo putovanje – motocikl, rukavice, kacigu i svu neophodnu opremu, a takođe su mu pružili neophodnu logistiku. Napravljen je celokupan plan putovanja po danima, odštampane su mape, obezbeđena konačišta.
Sa srpskom trobojkom kroz Rusiju
Iz bajk-centra „Noćnih vukova“ u Moskvi Bašić nije krenuo sam. Sa njim će u naredna dva-tri dana voziti i slovenački motociklista Igor Breskvar, a do prvog mesta koje će posetiti – glavnog Hrama Oružanih snaga Rusije u Podmoskovlju - pratiće ih i ruski „noćni vuk“ – Dmitrij Barmin iz Podoljska.
Slobodan i Igor voze bele „honde“, a Dmitrij - crnog BMV. Na Bašićevom motociklu se vijori zastava sa likom oca Haritona i srpska trobojka od koje se na putovanjima ne odvaja već skoro deceniju.
„To je zastava koja je četiri-pet puta bila u Sevastopolju, Staljingradu (današnjem Volgogradu) i drugim ruskim gradovima, ali i u Italiji, Francuskoj, Grčkoj...“, dodaje Bašić.
Planirana je poseta brojnim ruskim gradovima, kao što su Pskov, Sankt Peterburg, Veliki Novgorod, Tver i drugi, gde će Bašić i učesnici marša obići brojne vojno-istorijske muzeje i spomenike vojne slave ruske armije, a takođe će posetiti i manastire i crkve, među kojima su Crkva Spasa na krvi u Sankt Peterburgu, Valdajski Iverski manastir nedaleko od Valdaja, Hram Svetog kneza Aleksandra Nevskog u Tveru, Trojice-Sergijeva lavra i Crkva Svetog Vaskrsenja Hristovog u Sergijevom Posadu.
Noćni vukovi kreću na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999.
„Program maršrute je napravljen na osnovu iskustava naše ruske braće koji su prošli delove tog puta, čak i po nekoliko puta. Ipak, ovo je njihova zemlja, koju poznaju i dali su nam savete gde ići, šta posetiti. Nije suština voziti bez smisla, kao što naši ljudi često kažu: „Bio sam u Solunu, išao sam da popijem kafu“. Mi to ne radimo - ako već putujete onda taj put treba da ima smisla, da ima cilj, da bude osmišljen. Radujem se ovom putovanju, a prva stanica nam je glavni Hram Oružanih snaga Rusije u čijim je temeljima i grumen srpske zemlje, kao i svih saveznika Rusije u Drugom svetskom ratu. Posle toga idemo u Borodino, gde je Muzej borodinske bitke i gde se nalazi spomenik grofu Mihailu Miloradoviću. Među ruskim generalima bilo je i Srba - deset srpskih generala i svi su nagrađeni Ordenom Svetog Đorđa, što znači da su se dobro pokazali u toj bici, a general Miloradović je čak i direktno doprineo pobedi nad Napoleonom u toj bici“, priča Bašić.
Govoreći o srpsko-ruskim vezama, Bašić napominje da će posetiti i Sankt Peterburg, gde je sahranjen grof Sava Vladislavić, savetnik ruskog cara Petra Velikog i osnivač ruske obaveštajne službe.
„Ruska i srpska istorija su veoma isprepletene i mnogo toga nas povezuje. Čak je i Rus - otac Sava, koji će nas u povratku dočekati u Sergijevom posadu, uzeo monaško ime po Svetom Savi. U svim mestima kroz koje ćemo proći neko će nas dočekati. Mislim da će to biti veliki doživljaj, velika avantura i nešto o čemu ćemo moći da pričamo našoj deci i unucima, a ja ću za koji mesec postati deda, pa ću imati materijala za priču“, kaže Bašić.
Bašić, koji je veteran 63. Padobranske brigade, u Pskovu će se sastati i sa veteranima ruske elitne Vazdušno-desantne vojske (VDV) i tu će položiti venac na Spomenik pskovskim padobrancima, borcima 6. čete koji su marta 2000. godine položili živote kod čečenskog mesta Ulus Kerta, boreći se protiv neuporedivo brojnije internacionalne terorističke formacije pod komandom poznatog zlikovca arapskog porekla Hataba. Od ukupno 90 boraca čete - poginula su 84.
Noćni vukovi kreću na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999.
© Sputnik / Olivera Ikodinović
„Veterani VDV-a dolaze kod nas u Srbiju i mi skačemo zajedno. To je manifestacija koju organizujemo i koja se zove ‘Balkanski skok prijateljstva’, a koji okuplja veterane iz Grčke, Rusije, Srbije, Crne Gore... Takođe, dolazimo i mi motorima u Rusiju i skačemo sa njima... Postoji dugogodišnje prijateljstvo i mi smatramo da su ruski VDV i 63. Padobranska brigada bratske jedinice“, ističe Bašić.
On se ne odvaja od svoje crvene beretke. I u Rusiji je ponosno nosi.
Noćni vukovi kreću na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999.
© Sputnik / Olivera Ikodinović
„Svi mi ponosno čuvamo naše beretke koje smo nosili tokom rata, a 63. Padobranska je dala veliku žrtvu u ovim ratovima devedesetih – 46 ljudi je poginulo, ali istovremeno smo jedina jedinica koja nije imala nijedan poraz u ovom ratu. Mi smo sve svoje zadatke izvršili i jedini imamo takav uspeh, čak uzimajući u obzir sve strane u sukobu. Takođe, mi smo jedina jedinica koja funkcioniše sa dve zakletve - jednu dajemo otadžbini, a druga se daje bratstvu, i obe su podjednako važne“, ističe Bašić.
Na pitanje gde je ratovao, Bašić odgovara „svugde gde je trebalo“.
Pomen u Podvorju SPC u Moskvi
Iz Moskve ga je ispratilo lepo vreme, ali tokom putovanja po Rusiji očekuje i hladnije vreme, pa i padavine. Spreman je za sve te klimatske uslove, a prednost „honde“ koju je zadužio je, kako kaže, ta što prilično štiti motociklistu od vetra i kiše.
„Vremenska prognoza je diskutabilna kad je sever Rusije u pitanju, u smislu ne možete joj verovati, jer može da se promeni u trenutku... Teže je voziti po kiši, ali to nije nešto što će učiniti da stanete. Vozi se i po kiši. Zastaćemo da obučemo kišna odela, da se zaštitimo bolje, da promenimo rukavice, vizir i onda se nastavlja dalje, samo za nijansu opreznije. U takvim uslovima, vožnja mora da bude smirenija, u smislu da nema naglih ubrzavanja, naglih kočenja, promena pravaca i sl. Morate da gledate da idete što ‘mekše’ kroz sve to i da pratite drum. To je suština, ne smete da budete u grču”.
Noćni vukovi kreću na hodočasnički moto-marš „Srpski ratnik“, posvećen srpskom monahu Haritonu koji je svirepo ubijen na Kosovu i Metohiji 1999.
© Sputnik / Olivera Ikodinović
„Honda“ koju vozi na ovom putovanju je, kaže, klasični putni motocikl, dosta popularan i kod nas i u Rusiji. Nije praktičan za gradsku vožnju, ali je za duge relacije idealan.
Iako taj motocikl razvija brzinu i do 240 kilometara na sat, „Noćni vukovi“ nisu pristalice brze vožnje.
„On može da ide dosta brzo, ali mi se trudimo da kroz naš klub promovišemo opštu bezbednost motociklista u saobraćaju i da svojim primerom poučimo druge da nije brzina ono što je najbitnije. Bitno je da vožnja bude sigurna, bezbedna... Mi, inače, promovišemo tradicionalne vrednosti, a kada je saobraćaj u pitanju nikada nećemo promovisati neodgovorno ponašanje na drumu...“, ističe Bašić.
Kada se pre skoro 10 godina pridružio „Noćnim vukovima“ i upoznao osnivača i vođu „vukova“ Aleksandra Zaldostanova - Hirurga tada mu je u Moskvi poklonio ikonu oca Haritona, kome je ovaj marš posvećen i tada mu je ispričao priču o junaštvu tog srpskog monaha.
„Tokom ovog putovanja u Podoljsku ćemo se sresti sa majkom vojnika koji ima sličnu priču, a koga su Čečeni hteli da nateraju da primi islam, pa pošto je odbio oni su ga ubili, zaklali, isekli na komade. Njegova freska stoji kod nas u Kosovskoj Mitrovici i mi ćemo sad napraviti neku vezu, jer su stradali gotovo na isti način i žrtvovali su se za pravoslavlje“, kaže Bašić.
Želja mu je da se ovo hodočasničko putovanje završi u Podvorju Srpske pravoslavne crkve u Moskvi pomenom ocu Haritonu, ali marš „Srpski ratnik“ će se nastaviti i u Srbiji.
Bašić, koji je i koordinator za Balkan Moto federacije Rusije - organizacije koja se bavi moto turizmom kaže da će, već možda ove sezone, biti organizovana jedna velika tura kroz Srbiju u kojoj će učestvovati i ruski motociklisti.
„Čitava ideja je da mi dolazimo kod njih u goste i upoznajemo Rusiju, a da oni dolaze kod nas. Oni, inače, vrlo često dolaze u Srbiju i Republiku Srpsku. Dosta se vozi. Moto federacija nije striktno vezana samo za naš klub. Mi imamo svoje klupske vožnje i dešavanja i vozimo se i družimo se, a Moto federacija radi na tome da se to približi ljudima koji nisu izvorno vezani za klub, ali su zaljubljenici u motociklizam i žele da putuju. Mi pokušavamo da pronađemo načine da i za njih to organizujemo i da podelimo tu radost putovanja motorom. Kad putujete motorom mnogo bolje upoznajete svet, nego kad sedite u autu. Kad ste na motoru vi dišete taj vazduh, i prolazite kroz taj vetar, kvasi vas kiša. Osećate sve te mirise koji vas okružuju, imate dodir sa tom okolinom kroz koju vozite. Jednostavno, možete da vidite i da osetite te predele kroz koje prolazite“, zaključio je Bašić.
Pročitajte još:
