https://lat.sputnikportal.rs/20210519/oko-20000-tona-srpske-maline-unapred-prodato-1125401363.html
Oko 20.000 tona srpske maline unapred prodato
Oko 20.000 tona srpske maline unapred prodato
Sputnik Srbija
Zbog velike tražnje na svetskom tržištu proizvođači iz ariljskog kraja dobijaju ponudu od 250 dinara za kilogram ovog voća. 19.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-19T22:16+0200
2021-05-19T22:16+0200
2021-05-19T19:36+0200
ekonomija
vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111024/83/1110248342_0:8:1280:728_1920x0_80_0_0_533c6dde73ef6b44a797821e2ff6fd92.jpg
Ovogodišnja sezona maline još nije počela a izvoznici su već unapred prodali oko 20.000 tona ovog voća iz Srbije.Do ovakve situacije na tržištu, mesec i po dana pre početka nove berbe, došlo je delom zbog manjih količina raspoloživih malina prošle sezone ali, i zbog loših ugovora određenih firmi koje se bave izvozom i otkupom sa inostranim kupcima iz Francuske, Nemačke, Švedske, piše Politika.„Pojedini izvoznici zaključivali su nepovoljne ugovore, tako da im je prodajna cena bila niža od one za koju su ovde kupovali malinu. U međuvremenu su neki od njih uspeli da odlože slanje gotovo 20.000 tona i naknadno dogovorili da isporuke budu od ovog roda. Tako su ove količine unapred prodate i to od početka aprila do danas“, kaže dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.Za kilogram 250 dinaraLeposavić smatra da strani kupci sigurno neće odustati od ugovora i da će ta količina smrznute robe biti isporučena. S obzirom na to da „stanje u zasadima nije obećavajuće” predviđa da slobodnih, neprodatih količina iz naredne berbe neće biti mnogo.Zbog podbačaja roda u konkurentskim državama i velikoj tražnji na svetskom tržištu nedavno je objavljeno kako malinari iz ariljskog kraja dobijaju ponudu do 250 dinara i više. Prošle godine malina je u otkupu koštala od 215 dinara do 235, u zavisnosti od sorte.Kupci iz inostranstva traže sorte po kojima je Srbija poznata u svetu.
Leposavić ukazuje da je o ceni još nezahvalno govoriti ali da je ovakva situacija na tržištu očekivana, jer u svetu postoji deficit. Zalihe su manje u Americi i Čileu koji je imao znatno manji rod u berbi.Generalno, naglašava, sirovine i hrana prošle godine su u svetu poskupeli od 10 do 15 odsto.Promena sorti je problematičnaS obzirom na aktuelnu situaciju on očekuje pregrupisavanje firmi koje se bave otkupom i izvozom malina u Srbiji. Dobar deo se ne snalazi jer su imali ogromne gubitke i prepuštaju tržište onima koji su godinama bili u drugom planu. Prilike na tržištu utiču na to i da se ponovo povećavaju zasadi malina u našoj zemlji.Ono što nije dobro, smatra Leposavić, jeste to što se menja struktura sorti u Srbiji. Kako upozorava, to nije ono što naši kupci očekuju i traže. Tako da je pored standardnih problema s kvalitetom i količinama sadnica sortna struktura takođe problem koji već postoji.On dodaje da već sada ima kupaca koji izričito traže da takvih sorti ne bude u isporukama maline iz Srbije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, vesti
Oko 20.000 tona srpske maline unapred prodato
Zbog velike tražnje na svetskom tržištu proizvođači iz ariljskog kraja dobijaju ponudu od 250 dinara za kilogram ovog voća.
Ovogodišnja sezona maline još nije počela a izvoznici su već unapred prodali oko 20.000 tona ovog voća iz Srbije.
Do ovakve situacije na tržištu, mesec i po dana pre početka nove berbe, došlo je delom zbog manjih količina raspoloživih malina prošle sezone ali, i zbog loših ugovora određenih firmi koje se bave izvozom i otkupom sa inostranim kupcima iz Francuske, Nemačke, Švedske,
piše Politika.
„Pojedini izvoznici zaključivali su nepovoljne ugovore, tako da im je prodajna cena bila niža od one za koju su ovde kupovali malinu. U međuvremenu su neki od njih uspeli da odlože slanje gotovo 20.000 tona i naknadno dogovorili da isporuke budu od ovog roda. Tako su ove količine unapred prodate i to od početka aprila do danas“, kaže dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.
Leposavić smatra da strani kupci sigurno neće odustati od ugovora i da će ta količina smrznute robe biti isporučena. S obzirom na to da „stanje u zasadima nije obećavajuće” predviđa da slobodnih, neprodatih količina iz naredne berbe neće biti mnogo.
„Onaj ko je imao malinu i ko je drugačije poslovao taj će, kao i u prethodnoj godini, imati izuzetno uspešnu sezonu. Zahvaljujući poznavanju stanja i sačuvanim količinama kvalitetne maline nekoliko izvoznika ostvarilo je veoma veliku dobit, nezabeleženu u poslednjih 25 godina, koliko pratim situaciju na tržištu“, kaže Leposavić.
Zbog podbačaja roda u konkurentskim državama i velikoj tražnji na svetskom tržištu nedavno je objavljeno kako malinari iz ariljskog kraja dobijaju ponudu do 250 dinara i više. Prošle godine malina je u otkupu koštala od 215 dinara do 235, u zavisnosti od sorte.
Kupci iz inostranstva traže sorte po kojima je Srbija poznata u svetu.
Leposavić ukazuje da je o ceni još nezahvalno govoriti ali da je ovakva situacija na tržištu očekivana, jer u svetu postoji deficit. Zalihe su manje u Americi i Čileu koji je imao znatno manji rod u berbi.
Generalno, naglašava, sirovine i hrana prošle godine su u svetu poskupeli od 10 do 15 odsto.
Promena sorti je problematična
S obzirom na aktuelnu situaciju on očekuje pregrupisavanje firmi koje se bave otkupom i izvozom malina u Srbiji. Dobar deo se ne snalazi jer su imali ogromne gubitke i prepuštaju tržište onima koji su godinama bili u drugom planu. Prilike na tržištu utiču na to i da se ponovo povećavaju zasadi malina u našoj zemlji.
Ono što nije dobro, smatra Leposavić, jeste to što se menja struktura sorti u Srbiji. Kako upozorava, to nije ono što naši kupci očekuju i traže. Tako da je pored standardnih problema s kvalitetom i količinama sadnica sortna struktura takođe problem koji već postoji.
„Mi smo prepoznati i od nas se traže „vilamet” i „miker”. Sve drugo u daleko manjim količinama. Ipak, proizvođačima je dostupan sadni materijal i nekoliko drugih sorti koji je često upitnog kvaliteta. Ali, te maline su otpornije na zemljište, na klimu, što nije slučaj sa ove dve najtraženije vrste na tržištu“, objašnjava Leposavić.
On dodaje da već sada ima kupaca koji izričito traže da takvih sorti ne bude u isporukama maline iz Srbije.
